Tek što je ostao bez podrške Kvinte da otvori most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, Aljbin Kurti, premijer Kosova, vratio se oprobanom receptu unošenja nemira među Srbe na KiM. Kosovski specijalci uhapsili su u subotu rano ujutru petoricu Srba u selima kod Gnjilana i Kosovske Kamenice što je praktično nastavak Kurtijeve politike zastrašivanja i proterivanja Srba sa KiM.
Foto: Tanjug/AP/Bojan Slavković, str, EPA, KENZO TRIBOUILLARD / RAS Srbija
Od kako je 2021. godine došao na vlast Kurti jednostranim akcijama sprovodi manje-više kontinuirano politiku raseljavanja Srba sa KiM.
Blic preporučuje
Poslednjih meseci, u prvom planu je ukidanje dinara koje je Centralna banka Kosova uvela početkom februara, ali i neprestani napadi, kao i hapšenja Srba. Što je najgore, kosovski specijalci kada hapse Srbe privode ih pod izgovorom da su osumnjičeni za navodne ratne zločine?!
S tim obrazloženjem upadali su u subotu rano ujutru u srpske kuće u selima Pasjane kod Gnjilana i Bosce u blizini Kosovske Kamenice i uhapsili petoricu Srba.
Kurti počeo da tera Srbe i iz Kosovskog Pomoravlja?
Igor Popović, pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, kaže da to hapšenje pokazuje da Priština „vrši veliki pritisak na srpsku zajednicu u Kosovskom Pomoravlju“ kako bi ih zastrašila i raselila.
– Hapšenje gospodina Dragana Cvetkovića, Dragana Ničića, Miloša Šošića i Slobodana Jevtića iz Pasjana i gospodina Nenada Stojanovića iz Bosca, tako što im je policija upala u kuće u ranim jutarnjim satima i u ukućane uperila automatsko oružje, pokazuje da je cilj još jedan politički pritisak na Srbe, posebno u Kosovskom Pomoravlju – navodi Popović.
Foto: DOPISNIK KIM / Tanjug
Kako kaže, Kosovsko Pomoravlje dosad bilo pošteđeno masovnih hapšenja kakva su se dešavala na severu i u centralnom Kosovu.
– Međutim, vidimo da režim u Prištini periodično vrši pritisak čas na jednu, čas na drugu srpsku sredinu da bi ravnomerno izvršila teror nad srpskom zajednicom na Kosovu i Metohiji u cilju njihovog iseljavanja i zastrašivanja – navodi Popović.
„Prikriva sve probleme u vezi sa iseljavanjem i ekonomijom“
Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM ocenjuje da „hapšenje pokazuje da Kurtijev režim nastoji da u predizbornoj kampanji pritiska srpsku zajednicu“.
– Želi da osvoji poene kod nacionalističkih birača i da pokaže kako se on obračunao sa Srbima da bi prikrio sve probleme koje režim u Prištini ima u vezi sa iseljavanjem stanovništva, za nedostatak ekonomije i uopšte bilo kakvu perspektivu tog režima. Nažalost, Srbi su kolateralna žrtva tog pritiska i to pokazuje hapšenje u subotu – smatra Popović.
Uhapšenim Srbima ekspresno određen pritvor do 30 dana
Dokaz za to je i činjenica da je „Srbima ekspresno nakon hapšenja određen pritvor do 30 dana“.
Foto: DOPISNIK KIM / Tanjug
– To sa ranijim uhapšenim licima sa severa Kosova i Metohije i centralnog Kosova, sa policijskim istragama i pritiscima u Štrpcu pokazuje kontinuitet terora nad Srbima na Kosovu i Metohiji – zaključuje Popović.
„Priština želi ekonomsku i institucionalnu kontrolu nad srpskim sredinama“
Dušan Janjić, predsednik upravnog odbora Foruma za etničke odnose, smatra da hapšenja petorica Srba ima veze, između ostalog, i sa pripremama Aljbina Kurtija za parlamentarne izbore na Kosovu i Metohiji,
– Priština želi da posle političke uspostavi i ekonomsku i institucionalnu kontrolu nad srpskim sredinama. S druge strane, predstavnici EU zaduženi za dijalog poput Miroslava Lajčaka samo fingiraju da nešto rade i praktično kupuju svoje već produžene mandate – ocenjuje Janjić za „Blic“.
Foto: P. Dimitrijević / RAS Srbija
Kako kaže, ne može da kaže da li poslednje hapšenje Srba ima veze sa ratnim zločinima za šta ih Priština zvanično optužuje.
– Nekoliko sudskih postupaka za zločine u Đakovici i Peći prepušteni su lokalnim sudovima i Priština želi da pokaže da ti sudovi na Kosovu i Metohiji mogu da funkcionišu – zaključuje Janjić.
Od početka godine 72 incidenata
Od početka 2024. godine, zaključno sa 28. julom, desila su se 72 etnički motivisana incidenta prema Srbina na Kosovu i Metohiji. Zbog toga je većina Srba u Severnoj Mitrovici i dalje uplašena od pomisli da bi most na Ibru posle četvrt veka mogao biti u potpunosti otvoren za saobraćaj.