Šta je tačno zbor građana, oblik neposredne demokratije na koji su nedavno pozvali studenti? Nekoliko ih je minulih dana i održano u pojedinim gradovima, doduše zasad bez velikih efekata. Šta u zakonu piše o zborovima građana, koji su im dometi i šta su studenti želeli da postignu ovom idejom?
U Zakonu o lokalnoj samoupravi zbor građana se pominje u članu 67 kao jedan od tri oblika neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave, uz građansku inicijativu i referendum.
Blic preporučuje
Buka ispred MUP na Novom Beogradu, zborovi građana u više gradova (FOTO/VIDEO)
U Beogradu blokada depoa GSP i zbor građana, u Novom Sadu protest
Šta zbor građana može, a gde su mu granice
Zatim se u članu 69 Zakona navodi da „zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave“. To u praksi znači – da uzmemo za primer aktuelnu temu – da zbor građana može da raspravlja o održavanju školskih zgrada, jer je to u nadležnosti opština, ali ne i o samom održavanju nastave, jer ta tema nije u opštinskoj nadležnosti.
Sledeći korak, prema članu 69, jeste da zbor građana većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice lokalne samouprave.
– Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora građana razmotre zahteve i predloge građana i o njima zauzmu stav, odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste građane – piše u članu 69 Zakona o lokalnoj samoupravi.
To je i najslabija tačka zborova građana, jer ovo u praksi znači da opština može da donese i pozitivan i negativan stav o zahtevima i predlozima. Odnosno, da ih odbije i to posle ne baš kratkog roka od čak 60 dana.
U Statutu Grada Beograda piše da se zbor građana saziva za područje mesne zajednice ili drugog oblika mesne samouprave.
– Zbor građana saziva predsednik mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave, ili lice ovlašćeno aktom mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave, najmanje 15 dana pre održavanja zbora. Sazivač je dužan da sazove zbor građana na zahtev 10 odsto birača sa prebivalištem na području za koje se saziva zbor građana – piše u propisima prestonice.
Studenti zborovima želeli da podele odgovornost
Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, kaže za „Blic“ kaže da su idejom o zborovima studenti u jednom momentu želeli da podele odgovornost, jer su narasla očekivanja da studenti ne samo da moraju da se bave protestima i zahtevima, već da moraju i da izdejstvuju i političke promene.
– Zborovima su skinuli pritisak i iskoristili ih da pozovu druge da preko ostalih mehanizama pokrenu određena pitanja. A zbor je jedini mehanizam koji postoji u našem politički sistemu, a koji podrazumeva podelu odgovornosti – kaže Klačar.
„Ne moramo mi sve da uradimo“
Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kaže da se zborovi građana svrstavaju u oblike neposredne demokratije, a da su bili posebno rasprostranjeni u socijalističkom periodu.
– Na njima građani pokreću razne inicijative, od komunalnih tema, saobraćaja, puteva, struje… Uglavnom teme iz lokalne samouprave. Zborovi građana u tom smislu kao institut imaju efekta kada se ljudi organizuju za nešto životno, te preko zborova skreću pažnju lokalnoj samoupravi. Oni su odlična mogućnost građanima, iako su kod nas kao oblik nesporedne demokratije suženi, za razliku od referenduma – rekao je Jovanović za „Vreme“.
Jovanović je ocenio da je reč o političkim zahtevima i da postoji mogućnost da lokalne samouprave kažu da nisu nadležne za ta pitanja.
– Studenti pokušavaju verovatno da relaksiraju pritisak očekivanja od njih i da poruče: „Ne moramo mi sve da uradimo“ – smatra Jovanović.
Nepouzdan vid okupljanja
Klačar smatra da zborovi obezbeđuju neku vrstu institucionalne platforme da se građani okupljaju, da se sa protestima nastavi, a da se okupljanja decentralizuju. Ipak, sumnja u efekte.
– To je neadekvatan, prevaziđen, nepouzdan vid okupljanja, vezan za mesne zajednice. Teško da će moći da zameni neke druge oblike artikulacije interesa. Zaključci nadilaze ingerencije s kojim lokalna vlast treba da se suoči – kaže Klačar.
Prethodnih dana zborovi su organizovani u nekoliko gradova: Čačku, Sremskoj Mitrovici, Nišu, Obrenovcu… a u Beogradu na Starom gradu i Vračaru. U beogradskoj opštini Stari grad juče su građani izglasali predlog da se „zauzmu lokalne mesne zajednice“, dok su prošlog vikenda u Čačku građani konstatovali da je „slobodnom voljom građana, Milun Todorović jednoglasno razrešen funkcije gradonačelnik“. Ta odluka zasad nije proizvela nikakvo efektivno dejstvo.
Pročitajte još