- Nedostatak poverenja između strana je glavni problem
- Povratak sudija i tužilaca jedan je od mogućih koraka za obnovu poverenja
Punih godinu dana prošlo je od kako su Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti seli za isti sto u okviru dijaloga Beograda i Prištine koji vodi Evropska unija (EU). Za dijalog se već mesecima kaže da je na aparatima, a najveće posledice toga snose Srbi na severu Kosova kojima je život sve lošiji. Zato je pitanje – šta to može da pokrene dijalog?
Foto: European Union / Ringier
Ilir Deda sa Instituta društvenih nauka u Beču koji je deo pregovora Berlinskog procesa ocenjuje da je trenutno situacija „gora nego što je ikada bila“ i da sve to ima jako negativan efekat na život ljudi.
Blic preporučuje
Kako kaže, najveći problem vidi u tome što između Beograda i Prištine ne postoji poverenje.
– Ali, ni EU ne veruje stranama, kao što ni strane ne veruju EU. Imamo eksploziju nepoverenja i odluke koje se donose jednostrano – rekao je Deda na konferenciji „Kako pokrenuti Briselski dijalog – Mogućnosti i prepreke“.
Njegov predlog je, kako dodaje, da svaka od strana dostavi dve tri stvari koje su im važne za stvaranje poverenja.
– Ali, mimo dogovorenog u dijalogu – napominje Deda.
„Vraćanje sudija i tužioca kao mera za obnovu poverenja“
Prošle nedelje dijalog je nastavljen na tehničkom nivou, ali je neslavan epilog. Razgovori su praćeni međusobnim optužbama o nedostatku želje za saradnju, i kamen spoticanja bila je ZSO koja je već dogovorena Briselskim sporazumom.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Imajući sva dešavanja u vidu, Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, ima ideju šta bi mogla da bude jedan od koraka za obnovu poverenja.
– Vraćanje Srba sudija i tužioca može da bude jedna od mera za vraćanje poverenja – ocenio je Mijačić.
„Nema pregovora o novim rešenjima“
On smatra da je dijalog zastao, pre svega, u različitoj viziji šta se očekuje od njega u Prištini, Beogradu, u međunarodnoj zajednici.
– Prošle godine je došlo do prekretnice, odnosno do postizanja sporazuma o putu ka normalizaciji. Očekivalo se da je to sporazum u doba Kurtija i Vučića i da će doneti stabilizaciju prilika do ulaska regiona u EU. Ideja je bila da se reše osnovna pitanja, da se otkoče nesuglasice između Beograda i Prištine – kazao je Mijačić.
Pročitajte još
To se, kako dodaje, nije desilo iz različitih razloga, pre svega različitih vizija i različitih strateških pozicioniranja.
– Onda se ušlo u operativne stvari, jednostrani akti kosovske vlade u kontinuitetu već nekoliko godina i postojanje nemoći da se na njih odgovori i u tom procesu sam dijalog je došao do toga da se ni glavni pregovarači više ne sreću. EU je izgubila kapacitet da organizuje trilateralni sastanak da se dogovore o primeni onoga što su dogovorili – kazao je Mijačić.
Foto: N. Božović / Ringier
Mijačić ističe da neće biti pregovora o novim rešenjima.
– Sporazum o putu ka normalizaciji će važiti u dužem vremenskom periodu, ali dijalog će se u narednom periodu voditi o implementaciji tog sporazuma. To je sporazum sve osim priznanja – kazao je Mijačić i dodao da će važiti narednih 10 godina.
Jan Bankroft, Konsultant Inicijative za mirne promene, kao i Mijačić i Deda, ukazuje na jednu stvar – da su ljudi na severu kolateralna šteta takvog sleda u dijalogu.
– Potrebno naći rešenje da se poprave odnosi između Kosova i Srbije a da ne zavise od dijaloga. Na severu je mnogo problema, treba sprečiti eskalaciju – kazao je Bankroft.
Kako pomoći severu Kosova?
Deda kaže da je potreban aranžman za razvoj severa Kosova.
– Tamo je veliko siromaštvo i to treba da se reši razvojnim zajedničkim programom. To se može uraditi uz formiranje ZSO. Biće i ZSO, ali da li život ljudi treba da stane dok ne počne formiranje ZSO – naveo je Deda.
Foto: Z. Ilić / RAS Srbija
Kako kaže, ono što vidimo je bezidejnost u EU.
– Mi treba da damo ideje da se spuste tenzije, da se vrati poverenje, krene u primenu svega što je dogovoreno – zaključio je Deda.
Vučić i Kurti su se do sada sastali šest puta, poslednji susret oči u oči desio se u 14. septembra prošle godine. Tada se razgovaralo o primeni Sporazuma na putu normalizacije odnosa, ali ovaj sastanak nije rezultirao pomakom. Od tada, uprkos naporima Zapada, Kurti i Vučić se nisu sastajali da razgovaraju o primeni sporazuma.
Poslednji pokušaj da se ponovo sretnu bio je 26. juna, ali nije urodio plodom jer je Kurti rekao da „nije spreman“ za sastanak.