U Beogradu su juče, istog dana, boravile dve veoma važne svetske figure – Vilijam Berns, direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) i Boris Ruge, pomoćnik generalnog sekretara NATO za politička pitanja i bezbednosnu politiku. Dozu još veće ozbiljnosti daje i činjenica da se sve odigrava u vreme koje nije uobičajeno za takve posete, usred avgusta, a analitičari su tim povodom saglasni: smatraju da je u pitanju slanje poruke svim akterima koji su važni za stabilnost regiona.
Foto: EPA/MAURI RATILAINEN, Shutterstock / Ringier
Berns, koji je svakako intrigantniji gost, je balkansku rutu započeo je posetom Sarajevu, odakle je stigao pravo za Beograd. Domaćin mu je, nezvanično, bila Bezbednosno-informativna agencija (BIA) na čijem je čelu Vladimir Orlić.
Blic preporučuje
Direktor CIA Vilijam Berns dolazi u Beograd
ŠEST PREDSEDNIKA SE PROMENILO, ON JE OSTAO Bajdenov čovek od poverenja inkognito stigao u Beograd: Ambasador u Rusiji, čovek za osetljive misije i direktan učesnik pregovora Izraela i Hamasa
Govoreći o tome, Igor Novaković, politikolog i direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, za „Blic“ kaže da je posredi slanje poruke vezane za bezbednost na Zapadnom Balkanu.
– Situacija je prilično izazovna, pre svega u BiH gde je interna politička igra dovedena praktično do besmisla, i maltene potpune blokade rada institucija. S druge strane, tu je pitanje bezbednosti na Kosovu, pre svega na severu. Takođe, ne može se reći da je i Severna Makedonija naročito stabilna – kaže Novaković.
U svemu tome, Srbija je najbitniji regionalni igrač, koji pritom nije u NATO, dodaje on.
– A ne bih se začudio da je tema i međunarodni organizovani kriminal, pošto su kriminalni lanci na Zapadnom Balkanu sve značajniji igrač u švercu narkotika – kaže Novaković.
Ovakve posete se mogu nabrojati na prste
Dolazak Bernsa nije javno najavljen, što nije neuobičajeno, ali jeste činjenica da se događa u vreme zatišja. Na to u kazuje i Bojan Klačar, politikolog, koji kaže da se na prste jedne ruke mogu nabrojati posete prvog čoveka CIA Beogradu.
– Važna je i njegova biografija, a iz nje se vidi da je Berns neko ko ima veoma jaku političku i diplomatsku pozadinu i da je ovo poseta sa veoma jakom diplomatskom i političkom komponentom – ističe Klačar.
Foto: MARK SCHIEFELBEIN / Tanjug/AP
Kako kaže, dve poruke se mogu iz nje izvući:
- Iz faze u kojoj su odnosi BIA i CIA bili u stagnaciji prelazi se u fazu saradnje
- Fokus je na Bosni i Hercegovini
– To ne znači da je slučajno svratio u Srbiju, sasvim sigurno su teme bile i sve ono što čini srpsko – kosovsku dinamiku, poput otvaranje mosta na Ibru, Banjske – ističe Klačar.
(Ne)uobičajena poseta
Već danas Bernsov avion je, kako prenosi sajt Radio slobodna Evropa (RSE), viđen na aerodromu u Prištini. Snimljena je i kolona automobila koja je krenula iz VIP zone aerodroma prema Prištini, u pratnji automobila kosovske policije.
Pročitajte još
I Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ocenjuje da ova poseta nije uobičajena, imajući u vidu da je reč o direktoru najmoćnije obaveštajne službe na svetu koji dolazi u dve male balkanske zemlje.
– S druge strane, ovo je i razumljivo, s obzirom da se Balkan nalazi među mogućim problematičnim tačkama. Konkretno, to su Kosovo i Bosna i Hercegovina – kaže Petrović.
Foto: Visar Kryeziu / Tanjug/AP
On podseća na godišnju procenu pretnji koju američka obaveštajna zajednica izdaje i da se tu se za 2024. godinu pominju Bosna i Kosovo.
– Eksplicitno su pomenuti i Milorad Dodik i njegove secesionističke težnje. S obzirom da su njegove izjave o otcepljivanju Republike Srpske od BiH bile učestale u poslednje vreme, razumljivo je da Amerika reaguje na ovaj način – rekao je za Novu Petrović.
Ko je Berns?
Nekadašnji diplomata i bivši ambasador Jordanu i Rusiji, Berns je centralna figura u administracije američkog predsednika Džoa Bajdena jer je i član Predsedničkog kabineta Bele kuće. Bajden ga je imenovao na poziciju direktora Centralne obaveštajne agencije SAD u januaru 2021. godine.
Diplomirao je istoriju na Univerzitetu La Salle, a magistrirao i doktorirao međunarodne odnose na Univerzitetu Oksford.
Berns je stupio u diplomatsku službu 1982. i bio je zamenik državnog sekretara od 2011. do 2014, a pre toga podsekretar za politička pitanja od 2008. do 2011. Bio je izvršni sekretar Stejt departmenta i specijalni pomoćnik državnih sekretara Kristofera Vorena i Medlin Olbrajt, ministar-savetnik za politička pitanja u Ambasadi SAD u Moskvi.
Vodio je pregovore koji su doveli do Iranskog nuklearnog dogovora, a o Bernsovom boravku u Moskvi se priča da je „bio period kada su se odnosi značajno pogoršavali, ali su ga ruske vlasti lično poštovale kao vrhunskog profesionalnog diplomatu“. U medijima je hvaljen i kao „tajno diplomatsko oružje“ raspoređeno protiv nekih od najtežih spoljnopolitičkih izazova SAD.