Studenti u blokadi zahtevaju raspisivanje vanrednih izbora.
Analitičari smatraju da trenutno vlast nema jak pritisak za prihvatanje studentskih zahteva.
Studenti u blokadi traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora ali analitičari smatraju da vlast trenutno nema jak pritisak da raspiše vanredne izbore i ima argumente da raspisivanje odloži. Ujedno, saglasni su da je opozicija u nezavidnoj poziciji, između podrške studentima i rizika da bude percipirana kao remetilački faktor.
Foto: O. Bunić, Dj. Kojadinović / Ringier
– Srbija je uvek relativno blizu raspisivanja prevremenih izbora – kaže izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar.
Blic preporučuje
Smatra da raspisivanje izbora nije izgledno u bliskoj budućnosti, ali naglašava da se politički događaji menjaju veoma brzo i da „neke vesti od jutros znaju da budu bajate uveče“.
– Čini mi se da u ovom momentu Srpska napredna stranka neće na tako direktan način razmatrati taj zahtev. Ne kažem da su oni u potpunosti zatvorili vrata za izbore, ali mi se čini da u ovom momentu, možda o tome kasnije razgovaraju – kaže Klačar za RTS.
Kako kaže, SNS ima argumente zbog kojih može i da pomeri održavanje tih izbora, ili eventualno čak da uopšte te izbore ne raspisuje, nego da sačeka redovan termin 2027. godine.
Izbori – izlazna strategija studenata u blokadi
Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić ocenjuje da je studentski zahtev za vanredne izbore epilog višemesečnih blokada i protesta.
– Studenti su zaključili da njihovi zahtevi nisu ispunjeni, da trenutne institucije ne odgovaraju na njihove zahteve, i da je potreba za nekim novim legitimitetom upravo kroz izbore – smatra Surlić.
Foto: Zlatko Čonkaš / Ringier
Na pitanje o momentumu koji je izabran kad se predstavi zahtev o vanrednim izborima, Surlić kaže da je razlog što verovatno nije došlo do neke političke artikulacije 15. marta, da se očekivalo da će se desiti neka društveno-politička prelomna tačka.
– Oni su osetili da imaju veliku podršku, setite se onih istraživanja – preko 80 odsto. Čak je i predsednik Republike u jednom obraćanju rekao da oni i dalje imaju preko 40 odsto podrške – podseća Surlić.
Objašnjava da to znači da značajna populacija građana podržava zahteve studenata i dosadašnje postupke.
– To dovodi do jednog osećaja društvene duboke podeljenosti i polarizacije, da bi izbori bili dobar reset jedne negativne atmosfere, i da su studenti procenili u ovom trenutku da je to neka vrsta izlaza – naglašava Surlić za RTS.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
„Bilo je mnogo boljih momenata“
U vezi sa momentumom zahteva za vanredne izbore, Klačar kaže da je bilo mnogo boljih momenta iz ugla studentskih interesa, poput perioda oko 15. marta ili sam 15. mart.
Smatra da sadašnji trenutak kada se zahtevaju izbori relaksiraju vlast, jer da je taj zahtev usledio tada, sredinom marta, vlast bi morala da bude mnogo obazrivija i opreznija i da sa mnogo više senzibiliteta pristupi. Kaže da to ne znači da je vlast u potpunosti konsolidovala svoju političku moć, ali da imaju više manevarskog prostora.
– Izloženi su manjem pritisku na ulici, izloženi su manjem pritisku od nekih drugih društvenih grupa koji su bili i te kako problematični za vlast u tom periodu – rekao je Klačar.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
Tri razloga za odlaganje izbora
Klačar da su tri razloga za odlaganje izbora:
- Nedavno je formirana vlada.
- Može da dođe do potrošnje određenih ljudi koji su ušli u tu vladu, a koje smatraju važnim
- Još nije etabliran niti formiran Pokret za narod i državu koji bi trebalo da bude izborni akter
Smatra da su možda najvažniji razlozi za odugovlačenje raspisivanja izbora što bi izlazak u susret studentskim zahtevima verovatno bio pogonsko gorivo za dodatnu mobilizaciju i motivaciju ljudi.
– Danas je energija ipak u padu, i pod broj dva, vrlo je verovatno da vlast kalkuliše i sa time da li bi izborni rezultati na kraju bili prihvaćeni, odnosno da li bi se moglo sa sigurnošću očekivati da bi izbori bili i finalni epilog – rekao je za RTS.
Trougao – vlast, opozicija i studenti
U trouglu „vlast, studenti, opozicija,“ opozicija je u najnezahvalnijoj poziciji, smatra Klačar.
– Iz prostog razloga što nije ključni politički akter i što zapravo svoje odluke mora da samerava najčešće prema odlukama dva druga ključna aktera, a to su vlasti i studenti -predstavlja situaciju izvršni direktor CESID-a.
Objašnjava da opozicija mora sve vreme da bude na tragu onoga što studenti očekuju, ili sa nekim kompromisnim rešenjima kako opozicija ne bi bila percipirana od strane javnosti kao remetilački faktor.
Očekuje da će opozicija vrlo verovatno u narednom periodu pokušati da u direktnoj komunikaciji sa studentima verovatno drugačije definiše studentsku listu, kako na kraju ne bi morali da biraju između ta dva scenarija ili da blanko podrže studentsku listu ili da samostalno izlaze na izbore.
(RTS)