Studenti nastavljaju svoje akcije kroz proteste ispred značajnih institucija i stanova funkcionera.
Postoje podeljena mišljenja javnosti u vezi sa ovim oblikom građanskog aktivizma.
Predstavnici studenata u blokadi nisu se odazvali pozivu Narodnog pokreta Srbije (NPS) da sa ostalim predstavnicima opozicije i civilnog sektora sednu za okrugli sto. U međuvremenu nastavljaju svoje delovanje na ulici, ali i nova okupljanja ispred zgrada funkcionera.
Foto: Fonet
Nakon protesta u Užicu, počela su okupljanja i ispred zgrada u kojima stanuju funkcioneri – prvo ispred zgrade u kojoj je prijavljen da stanuje predsednik Srpske napredne stranke (SNS) i bivši premijer Miloš Vučević, pa je protest održan i u blizini stana gradonačelnika Novog Sada Žarka Mićina, kao i ispred zgrade u kojoj navodno živi rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Madić, a potom i u ulici u kojoj je prijavljena predsednica Vlade Vojvodine Maja Gojković. Jedni ove poteze osuđuju, drugi to nazivaju građanskom neposlušnošću.
Blic preporučuje
– Ja ne mogu da povežem građansku neposlušnost sa odlaskom pod nečiji prozor i njegovo vređanje. Ne vidim tu nikakvu konekciju, tako da se nadam da će na tome ostati, jer sve to unosi samo nove podele u naše društvo i podizanje tenzija na viši nivo – rekao je za „Blic“ TV novinar Marko Lakić.
Na jesen se očekuju „jače aktivnosti“
Zbog godišnjih odmora, intenzitet okupljanja biće slabiji, ali će i tada leto biti politički angažovano, kažu stručnjaci. Na jesen bi moglo doći do jače aktivnosti. Do tada ostaju povremene akcije i razgovori sa predstavnicima opozicije.
Pokušaj NPS da za jednim stolom okupi opozicione aktere, civilni sektor i studente u blokadi nije prošao slavno, jer se studenti nisu odazvali, pa je neizvesno hoće li na jesen doći do saradnje.
– Što se tiče saradnje sa opozicijom, to je sada već taktička procena studenata – da li oni mogu sami da idu na izbore bez opozicije, da li mogu da uđu u izbornu trku, u skupljanje potpisa i sve što ide, a znamo koliko potpisa treba skupiti. Znamo da je tu potrebna disciplina i veliki broj aktivista. Da li to studenti imaju? To je ipak drugačiji način organizacije – kaže novinar NIN Gojko Vlaović.
Foto: Una Škandro / Ringier
– Među opozicionim akterima imamo obrise različitih ideologija. Kad pričamo o studentskom pokretu, on je „catch all“ i obuhvata sve spektre ljudi koji su možda ranije podržavali različite opozicione aktere i zbog toga on jeste najveća pretnja vlasti – kaže Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o EU.
Dugoročnog rešenja zasad nema
Vlast suočena sa nepredvidivim potezima studenata u blokadi, pokušava da odreaguje tako da ne izazove nove provokacije. Dugoročno rešenje za sada nema.
– Idealna situacija bi bila kada bi oni mogli da sednu i da kažu – mi studenti smatramo da treba promeniti to i to, a da SNS kaže – shvatili smo poruku, moramo da platimo određenu cenu i da malo pročistimo redove i kažu: evo mi smo postigli smo nacionalni dogovor, promenićemo zakone, medijsku sliku i stići ćemo do tih izbora svi zajedno – kaže Lakić.
Naznaka o zajedničkom sastanku za sada nema. Jedini dijalog koji se vodi jeste između rektora Beogradskog univerziteta i premijera.