Protesti studenata u blokadi privremeno su preusmereni na humanitarne aktivnosti.
Analitičari predviđaju da će se politička situacija razvijati kroz dugotrajni pritisak građana.
Studentske i građanske blokade saobraćajnica koje su započele dan nakon Vidovdanskog protesta, zamenjene su akcijama prikupljanja donacija za stanovništvo ugroženo požarima. Studenti su najavili i privremeno otkazivanje svih dešavanja, pozivajući na pružanje pomoći svima kojima je neophodna.
Foto: Una Škandro / Ringier
Studenti u blokadi Vidovdanski protest zacrtali su kao još jedan prelomni momenat u svojoj borbi. Nakon 28. juna su, kažu poznavaoci prilika, simbolično predali štafetu građanima, koje su pozvali na zajedničku građansku neposlušnost.
Blic preporučuje
Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost navodi da će se sa tom idejom nastaviti i u narednom periodu.
– Mislim da je najveći pritisak bio na neutralne, i da su neutralni čini se birali stranu jer kad naiđete na blokadu onda prosto morate da zauzmete vrednosni sud da li ste za takav vid borbe ili niste. Svakako očekujem da će tek s jeseni da zaista postane otpor ili ideja za podelom jer tada je, i istorijski gledano, ali i po svim udžbenicima, neko najbolje vreme za podizanje upravo najvećeg broja ljudi na noge, i tada će se ključne poruke čuti – kaže Barac.
„Nikada nije bio ovako dug intenzitet protesta“
Ključna studentska poruka upućena vlastima već je poznata – traži se raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Glavni izazov, ocenjuju analitičari, sada će biti da protesti u nekom većem formatu izdrže do jeseni.
– Ukoliko se ne desi ništa radikalno na tom nivou, očekujem jedno protestovanje „na mišiće“. Oseća se zamor među pobunjenim građanima. Nikada nije bilo toliko dugo ovakav intenzitet protesta zbog bilo čega. Studenti opet moraju da tragaju za nečim, sada novim, što će raspiriti dalje žar i duh protesta u ovom periodu koji je letnji, koji jeste uvek i u svemu onako malo mirniji – kaže analitičar Nikola Parun.
– Ono što većinska Srbija očekuje jeste da se primenjuje Ustav, da se primenjuje zakon – dodaje Barac.
Dodaje da su referendum ili izbori uvek mogući ili politički ostvarivi, ali ono što nije ostvarivo jeste da dođe do prelazne vlade, da dođe do nekih političkih promena na ulici.
– Nama je sad važno da vlada bude u punom kapacitetu, da vlada može da odlučuje i da donosi strateške odluke, a ne tehničke – tvrdi Barac.
„Igra mačke i miša“
O tome kada je vreme za izbore, sudi politika, navodi Parun.
– Sada je to jedna igra mačke i miša, SNS će težiti tome da se izmara i iscrpljuje studentski pokret. Sa druge strane, studenti će morati još nešto da osmišljavaju, ali je tu samo problem i nezgodacija što sve ono što je sledeće mora da bude nekako atraktivnije i bolje od onog prethodnog. I, ukoliko u tome uspeju, protest će biti raspiren ponovo, a vanredni izbori će biti bliži nego što su danas – navodi Parun za „Blic“.
Za sada ne deluje da su izbori mnogo blizu, procena je analitičara. Ali, kako su studenti i ranije poručili, izbori za njih nisu krajnji cilj, već minimum ispod kojeg više ne pristaju.
A pritisak je, najavili su, tek počeo.