Kako zamišljate unapređenje saradnje između švajcarskih agencija za sprovođenje zakona i srpskih kolega?
Srbija i Švajcarska imaju blisku bilateralnu i funkcionalnu policijsku saradnju. Ovo je neophodno, jer zločin ne poznaje granice. Radimo ruku pod ruku sa našim srpskim partnerima preko različitih kanala. Dve zemlje, na primer, imaju sporazum o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala. Takođe održavamo saradnju preko Evropola i Interpola i preko naših policijskih atašea. Za hitne ili delikatne slučajeve imamo švajcarskog policijskog atašea stacioniranog u Beogradu i atašea srpske policije stacioniranog u Nemačkoj, koji je akreditovan za Švajcarsku. Oni podržavaju slučajeve za dobrobit obe naše zemlje.
Foto: © DFJP / Ustupljene fotografije
Da li su planirane neke posebne zajedničke inicijative ili projekti za rešavanje prekograničnog kriminala i bezbednosnih izazova?
Švajcarska i Srbija udružuju snage u okviru EMPACT-a, evropske multidisciplinarne platforme protiv kriminalnih pretnji. Jedan primer je Operativna akcija „Pink Diamond“. Ova Operativna akcija cilja na organizovane kriminalne grupe umešane u napade na zlatare, transporte ili kompanije, na primer pljačkom. Koliko mogu da procenim, ovo funkcioniše veoma dobro: zahvaljujući „Pink Diamondu“, 2023. godine su 43 rešena slučaja.
Drugi primer za operativnu saradnju je Operativna grupa za Zapadni Balkan. Bavi se krijumčarenjem migranata duž rute jugoistočne Evrope. Švajcarska redovno dobija policijske upite od srpske policije, uglavnom u vezi sa istragama osoba, vozila i registarskih tablica.
S obzirom na izazove migracije u Evropi, kako Švajcarska gleda na svoju ulogu u upravljanju migracionim tokovima?
Kao deo šengenske asocijacije, Švajcarska učestvuje u šengenskim fondovima EU, trenutno u Instrumentu za finansijsku podršku za upravljanje granicom i viznu politiku (BMVl) koji je uspostavljen u okviru Fonda za integrisano upravljanje granicom za period 2021-2027. Ovaj fond ima za cilj da podrži države Šengena sa posebno velikim kopnenim i morskim granicama ili sa velikim međunarodnim aerodromima na njihovoj teritoriji. Ove države se suočavaju sa velikim finansijskim teretom u zaštiti spoljnih granica šengenskog prostora.
Foto: © DFJP / Ustupljene fotografije
Koje mere Švajcarska preduzima da zaštiti spoljne granice šengenskog prostora uz poštovanje ljudskih prava?
Kao zemlja pridružena Šengenu, Švajcarska je deo Evropske granične i obalske straže. Učestvuje u zajedničkim operacijama Fronteksa na spoljnim granicama Šengena od 2011. Švajcarska se dosledno zalaže u Upravnom odboru Fronteksa da se osnovna prava poštuju u svim aktivnostima Fronteksa i podržava preporuke službenika za osnovna prava. Pored toga, Švajcarska je poslala dva stručnjaka u Kancelariju službenika za osnovna prava u Fronteksu kako bi ojačala kapacitete agencije u ovoj važnoj oblasti. Švajcarska promoviše na svim nivoima iu raznim evropskim telima poštovanje osnovnih prava.
Da bi sprovela svoju spoljnu politiku o migracijama, Švajcarska, između ostalih, koristi instrument „Migraciona partnerstva“. Ova partnerstva odražavaju međusobnu posvećenost dve zemlje da intenzivno sarađuju na pitanjima migracija. Ona nam omogućavaju da zauzmemo sveobuhvatan pristup migraciji, s obzirom na naše sopstvene interese, interese zemalja partnera i dobrobit migranata. Švajcarska je takođe uspostavila Migraciono partnerstvo sa Srbijom i mi proslavljamo 15 godina saradnje kroz ovaj instrument. Ona je vođena našim migracionim okvirom za zapadni Balkan koji je nedavno produžen za još 4 godine. U okviru njega, Švajcarska će nastaviti svoju posvećenost u Srbiji podržavajući domen migracija, fokusirajući se na jačanje sistema azila, integraciju priznatih izbeglica i zaštitu ugroženih migranata.
Foto: © DFJP / Ustupljene fotografije
Koje mere Švajcarska preduzima da zaštiti spoljne granice šengenskog prostora uz poštovanje ljudskih prava?
Kao zemlja pridružena Šengenu, Švajcarska je deo Evropske granične i obalske straže. Učestvuje u zajedničkim operacijama Fronteksa na spoljnim granicama Šengena od 2011. Švajcarska se dosledno zalaže u Upravnom odboru Fronteksa da se osnovna prava poštuju u svim aktivnostima Fronteksa i podržava preporuke službenika za osnovna prava. Pored toga, Švajcarska je poslala dva stručnjaka u Kancelariju službenika za osnovna prava u Fronteksu kako bi ojačala kapacitete agencije u ovoj važnoj oblasti. Švajcarska promoviše na svim nivoima iu raznim evropskim telima poštovanje osnovnih prava.
Da bi sprovela svoju spoljnu politiku o migracijama, Švajcarska, između ostalih, koristi instrument „Migraciona partnerstva“. Ova partnerstva odražavaju međusobnu posvećenost dve zemlje da intenzivno sarađuju na pitanjima migracija. Ona nam omogućavaju da zauzmemo sveobuhvatan pristup migraciji, s obzirom na naše sopstvene interese, interese zemalja partnera i dobrobit migranata. Švajcarska je takođe uspostavila Migraciono partnerstvo sa Srbijom i mi proslavljamo 15 godina saradnje kroz ovaj instrument. Ona je vođena našim migracionim okvirom za zapadni Balkan koji je nedavno produžen za još 4 godine. U okviru njega, Švajcarska će nastaviti svoju posvećenost u Srbiji podržavajući domen migracija, fokusirajući se na jačanje sistema azila, integraciju priznatih izbeglica i zaštitu ugroženih migranata.
Kako Srbija napreduje ka članstvu u EU, koje oblasti saradnje vidite kao ključne za obe zemlje?
Ovde mislim na švajcarski program saradnje sa Srbijom, na primer. Ima budžet od 100 miliona švajcarskih franaka za četiri godine i predviđa niz značajnih oblasti saradnje koje podržavaju reformski put Srbije ka EU. Dozvolite mi da ukratko pomenem tri posebno.
Konkurentnost: Kroz inicijative kao što je „SME Hub“, koji ima za cilj integraciju lokalnih malih i srednjih preduzeća, tzv. MSP, u veće lance snabdevanja multinacionalnih kompanija, švajcarska saradnja sa Srbijom direktno podržava ekonomsku integraciju Srbije u EU.
Lokalna uprava: 70 procenata pravne tekovine EU se primenjuje na pod-nacionalnom nivou. Imajući ovo u vidu, saradnja Švajcarske i Srbije na unapređenju okvira reforme lokalne samouprave, uključujući modernizaciju javnih usluga, unapređenje socijalne zaštite i unapređenje upravljanja životnom sredinom i učešće javnosti u donošenju odluka, direktno doprinosi napretku ka pristupanju Srbije EU.
Prilagođavanje klimatskim promenama: Švajcarska podržava energetsku tranziciju kroz niz značajnih programa u oblastima energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije, upravljanja energijom na lokalnom nivou, kao i održivog urbanog planiranja. Pored toga, Švajcarska je, zajedno sa EU, glavni donator sveobuhvatnog programa „Zelene agende za Srbiju“, koji se bavi važnim izazovima kao što su dekarbonizacija, uklanjanje zagađenja, cirkularna ekonomija, biodiverzitet i održivi sistemi ishrane.
Foto: © DFJP / Ustupljene fotografije
O dijalogu Beograda i Prištine
Kako Švajcarska gleda na dijalog Srbije i Kosova koji je u toku?
Švajcarska u potpunosti podržava dijalog između Srbije i Kosova uz posredovanje EU i ohrabruje i Kosovo i Srbiju da se nedvosmisleno i sa konstruktivnim duhom angažuju u normalizaciji svojih odnosa. Švajcarska vlada smatra da je nastavak i jačanje dijaloga i međusobnog razumevanja ne samo neophodan, već i da nema alternative da dva suseda žive jedan pored drugog. Neizbežno je da svaki proces dijaloga nakon sukoba, posebno onaj koji se bavi tako osetljivim pitanjima, bude težak i ponovo otvara nezalečene rane.
Kakvu ulogu Švajcarska može da ima u olakšavanju dijaloga i pomirenja između Beograda i Prištine?
Švajcarska ima dobre odnose i sa Srbijom i sa Kosovom. Švajcarska podržava dijalog i normalizaciju odnosa kroz komplementarni proces neformalnog dijaloga koji okuplja predstavnike Kosova i Srbije. Ovi sastanci imaju za cilj izgradnju većeg poverenja i razumevanja između strana. Dvadeset pet godina nakon rata, inicijative za izgradnju poverenja su sve manje podržavane i vidimo rastuću distancu između ljudi. Verujemo da su međuljudski kontakti neophodni i da ih treba podsticati.
Pored toga, Švajcarska podržava brojne regionalne inicijative, kao što su Fond za zapadni Balkan ili Savet za regionalnu saradnju.
Šta znate o Srbima koji žive u Švajcarskoj? Koliko ih ima i koliko su dobro integrisani?
Srpska dijaspora u Švajcarskoj je važna i raznolika zajednica koja je rasla više decenija. U Švajcarskoj živi 129.000 ljudi srpskog porekla. Njih 57.000 ima važeću boravišnu dozvolu. Pored toga, preko 72.000 ljudi srpskog porekla je naturalizovano od 2006. Srpska zajednica u Švajcarskoj je dobro integrisana. Njeni članovi su aktivni u različitim privrednim sektorima i doprinose švajcarskoj ekonomiji – mnogi u zdravstvenom i socijalnom sektoru, ali i u poslovnom konsaltingu, IT, medicini i obrazovanju. Srpska dijaspora je takođe aktivna u očuvanju svog kulturnog identiteta i tradicije.
Ministar Jans zaigrao i kolo
Da li je ovo vaša prva poseta Srbiji? Šta ste posetili i kakvi su vaši utisci o Srbiji?
Da, ovo je zaista moja prva poseta Srbiji i bio sam uzbuđen što sam otkrio ovu zemlju sa bogatom istorijom i kulturom. Iako sam tokom svog kratkog boravka uglavnom bio na sastancima, uspeo sam da bacim pogled na Beograd i njegove brojne aspekte. Imao sam sreću što sam mogao da obiđem Palatu Srbija koja ima mnogo priča za ispričati. A video sam i malo sela na putu do Centra za azil u Obrenovcu. Kao i u Švajcarskoj, selo igra suštinsku ulogu za većinu stanovništva koje je ne tako davno za život zavisilo od tla. I na kraju, uspeo sam da probam neke od srpskih đakonija, uključujući vino i rakiju, pa čak i da probam nekoliko koraka kola!