Tanja Fajon predlaže nov način glasanja u EU: Odluke donositi kvalifikovanom većinom

Evropska unija (EU) poručuje, barem deklarativno, da je Zapadnom Balkanu mesto uz 27 članica, ali pomak nije veliki. Ipak, jedna od zemalja ima i rešenje kako da do toga brže dođe. Reč je o uvođenju glasa kvalifikovanom većinom u EU, što znači da bi se zemlje sa članskom kartom iz kruga odabranih odrekle prava veta. Analitičari su skeptični da će ideja proći i kažu da je „ključarima“ EU „Zapadni Balkan samo moneta za potkusurivanje“.

Foto: Shutterstock / Ringier

Timoti Les, istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu, za „Blic“ kaže da je malo verovatno da će zemlje u zapadnoevropskom jezgru EU, poput Francuske, Nemačke, Holandije i Belgije, koje su oprezne u vezi sa proširenjem, žrtvovati svoje pravo veta u oblasti politike proširenja.

– I nema mnogo toga što Tanja Fajon, ministarka spoljnih poslova zemlje od samo dva miliona stanovnika, može reći ili učiniti što će promeniti njihovo mišljenje. Stav zapadnih Evropljana je da je to u principu dobra ideja, ali samo ako služi njihovim interesima. Drugim rečima, da ih integracija Balkana ne košta finansijski, ne oslabi EU i ne oslabi njihov dominantni položaj u strukturama donošenja odluka EU – ističe Les.

Srećko Đukić, bivši diplomata, kaže za „Blic“ da Tanja Fajon odlično zna stanje na Zapadnom Balkanu, i da bi trebalo ići i dalje u podršci i „uvlačenju“ država Zapadnog Balkana u EU.

– Pobornik njihovog što bržeg ulaska, u jako kratkom roku, po nekom skraćenom modelu Bugarske i Rumunije, što bi bilo korisno i za EU da zatvori dve i po decenije dugu priču o putovanju ZB u Brisel. U ovom trenutku ne izgleda da predlog Tanje Fajon nailazi na konsenzualnu podršku, a pogotovo tako radikalan. Međutim, to kolebanje, ta neodlučnost glavnih poluga EU nisu dobra ni za samu Uniju, stvari se usložnjavaju sa izgledima da izmaknu kontroli. Zapadni Balkan je umoran od takvih pokušaja i stalnih priča da mu je mesto u EU. Pa, ako je tako, onda Unija mora biti snaga koja tu evropsku regiju vodi u njeno članstvo – insistira Đukić.

„Slovenija ima rešenje“

Slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon izjavila je da je proširenje EU geopolitička potreba i prilika za celu Evropu, i naglasila da zemlje Zapadnog Balkana ne bi smele ostati po strani u tom procesu. Tokom posete Slovačkoj, naglasila je potrebu za efikasnijim, kredibilnijim i dinamičnijim procesom proširenja EU.

– Proširenje je geopolitička potreba i prilika za sve nas. Volela bih da se ovaj proces ubrza, Slovenija vidi priliku u uvođenju glasanja kvalifikovanom većinom u određenim fazama proširenja. Ne bi trebalo ostaviti zemlje Zapadnog Balkana po strani – rekla je Fajon.

Šta je kvalifikovana većina?

Kvalifikovana većina u EU postignuta je ako su istovremeno ispunjena dva uslova:

• 55 odsto država članica glasa „za” – u praksi to znači 15 od 27 država.
• predlog podržavaju države članice koje predstavljaju najmanje 65 odsto ukupnog stanovništva EU.

Taj postupak poznat je i kao pravilo „dvostruke većine”. Na ovaj način, recimo, Veće EU donosi odluke o predlogu Komisije ili Visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Iza ovog predloga je Slovenija, a pitanje je ko bi mogao da glasa „za“ i da li bi šanse za uspeh bile veće da je ideja potekla iz zemlje koja važi za moćnu članicu EU?

„Region samo moneta za potkusurivanje“

Đukić kaže da bi.

– Naravno da bi bilo sve drugačije da iza tog predloga stoji Nemačka, Francuska, Italija, stara šestorka EU. Oni stalno izjavljuju da je Zapadni Balkan lovište za Rusiju, Arape, Kineze. Pa ako je tako vi onda zatvorite to lovište tako što ćete posle 25 godina jasno reći da će ceo Zapadni Balkan biti u EU 2028. Međutim, mi to ne možemo da čujemo i onda možemo jasno poručiti tim evropskim velikanima, „ključarima“ EU: „Vama je Zapadni Balkan samo moneta za potkusurivanje“ – kaže Đukić.

Les, uz sve prepreke, podseća i da je EU sada podeljena po ideološkim linijama.

– One odvajaju liberalne internacionaliste koji kontrolišu strukture EU od nacionalističkih konzervativaca koji otvoreno osporavaju hegemoniju liberala. U meri u kojoj je ideološka podela istovremeno i geografska podela, koja odvaja liberalniji zapad Evrope od konzervativnijeg istoka, zapadni Evropljani ne žele više država poput Mađarske i Slovačke unutar EU – smatra Les.

Foto: Goran Srdanov / RAS Srbija

On dalje dodaje da bi istočni Evropljani želeli da integrišu Zapadni Balkan što pre kako bi, između ostalog, ojačali nacionalističko – konzervativni tabor EU, i da zato mogu saosećati sa pokušajem Fajon da prevaziđe protivnike u Zapadnoj Evropi.

– Posebno države koje se graniče sa Balkanom, poput Mađarske i Rumunije. Međutim, iako možda podržavaju ideju „proširenja“ EU, oni generalno ne podržavaju „produbljivanje“ EU i biće oprezni u pogledu bilo koje mere koja državama članicama uskraćuje pravo veta, iz straha od presedana koji će to stvoriti za druge oblasti politike na koje bi možda želele da stave veto, kao što su spoljni poslovi. Dakle, sve u svemu, šanse da inicijativa gospođe Fajon bude prihvaćena su minimalne i sumnjam da ćemo ponovo mnogo razgovarati o ovoj ideji – kaže Les.

Kada zemlja kandidat prođe sve stepenice za pristupanje EU, Savet EU jednoglasno odlučuje o prihvatanju nove države članice.

Svaka od članica ima pravo veta, što, recimo, u postupku pristupanja trenutno skupo košta Severnu Makedoniju. Iako se odrekla imena zbog Grčke, sada je na putu ka EU blokira Bugarska zbog spora oko jezika i statusa bugarske manjine. Bugarska tvrdi da makedonski nije samostalan jezik, već samo zapadno-bugarski dijalekt i zahteva se da se bugarska manjina, koja broji tek 3.000 pripadnika, u Ustav Severne Makedonije unese kao „državotvorna nacija“.