TRAMP RAZUME DA RAT PROTIV RUSIJE NE MOŽE DA SE DOBIJE: Intervju

ZEMLjA koja je geografski locirana između velikih sila ima prirodan interes da neguje dobre odnose sa svima.

To Srbija i radi – trguje sa Kinom, Rusijom i Evropskom unijom. Rusiji, sa kojom oseća pravoslavnu bliskost, ne uvodi sankcije zbog rata u Ukrajini. A sve to je upravo suprotno od onoga što Zapad pokušava da nametne Srbiji. Poslednjih meseci nastoje da obojenom revolucijom disciplinuju Srbiju i zapale iskru građanskog rata. Nadam se da to Srbi neće dozvoliti jer obojena revolucija nijednom narodu nije donela ništa dobro.

Ovo je poruka belgijskog novinara i esejiste Mišela Kolona, odličnog poznavaoca uzroka i posledica obojenih revolucija širom sveta, autora čuvene knjige „Lažljivi poker“(u izdanju Arhiva Vojvodine i Prometeja, 2022)  o ratovima koje proizvode velike sile, ratova “ koji ne počinju bombama, već lažima“.

U ekskluzivnom intervjuu „Novostima“ Kolon kaže da ljudi u Srbiji treba samo da se sete kako je razvaljena Jugoslavija, kako je medijskim lažima režiran rat u BiH, bombardovana SRJ, otcepljeno Kosovo i Metohija, ali i da ozbiljno analiziraju posledice sukoba u 

Iraku, Siriji, Libiji, Ukrajini… Naglašava da obojene revolucije uvek idu u korist zapadnih multinacionalnih kompanija. Ljudi koji ih u svojim „dvorištima“ podržavaju, posle kada to shvate, duboko zažale. Ali, tada je već kasno.

o Kako biste opisali trenutnu situaciju u svetu, dva meseca po dolasku predsednika Trampa u Belu kuću?

– Dosadašnji potezi Trampa pokazuju njegovu želju da se prikaže u ulozi mirotvorca. U stvari, on je shvatio da se rat protiv Rusije ne može dobiti. Mislim da je njegov krajnji cilj da se obračuna sa Kinom, da osujeti BRIKS i da nastavi ono što radi protiv Gaze i Libana. Bio sam tamo pre dve nedelje i mogu da potvrdim da se na tim područjima i dalje rade strašne stvari.Zapravo, još od nametnutog građanskog rata u Jugoslaviji, ponavljaju se isti scenariji na različitim stranama sveta.

o Za razliku od Bajdena, Tramp ne naziva ruskog predsednika agresorom. Koliko pobednika i gubitnika će iznedriti ovaj sukob?

– Gubitnik je svakako narod Ukrajine jer su ga njegovi lideri žrtvovali. Oko 500.000 ukrajinskih vojnika uzalud je poginulo u ratu koji zapravo nikada nije trebalo ni da počne. Setimo se da su već dve nedelje po izbijanju rata vođeni razgovori između Zelenskog i Putina. Prvo sa bivšom izraelskom premijerkom Benet, zatim u Turskoj, pa sa Zapadom. Bajden i Boris Džonson su zabranili Zelenskom da nastavi pregovore. Dakle, to je prvi gubitak. Mnogi ruski vojnici su takođe bili žrtve. I to se moglo izbeći. Putin je samo tražio pregovore, zaustavljanje nacista u Kijevu i napada na rusko stanovništvo u Donbasu. Logično, tražio je i da se ne postavljaju nuklearni projektili na udaljenosti od svega tri minuta leta do Moskve.

o Na koji način se mere gubici Evrope u rusko-ukrajinskom sukobu?

– И то су огромни губици. Американци су у овом сукобу ратовали и против Европе. Доминирали су Европом, уништили су „Северни ток 2“, подигли цену гаса. То није добро за индустрију у Немачкој. У целој Европи имамо растуће сиромаштво и људи морају да плаћају много више да би куповали амерички гас. Онда се постављља логично питање: шта је Запад заправо хтео да постигне ратом у Украјини? Да уништи руску економију? Да. Али, нису успели. Желели су да покажу да руска војска није јака, па ни ту нису успели. Ни покушај изолације Русије од остатка света није им успео. Нације Азије, Африке, Латинске Америке нису увеле санкције Путину. То што је Русија изгубила неке економске партнере у Европи, подстакло ју је да их нађе у Кини и у остатку света. То је пораз Европе и САД. Трамп је паметнији од Бајдена и Европе, он то разуме.

o Kakav bi tok Trampova mirotvorna priča o završetku rata u Ukrajini mogla da poprimi u narednim mesecima?

– Želi da napravi posao i da dobije neke resurse iz Ukrajine. Takođe, Tramp mora da misli i na duboku državu u SAD, na vojnoindustrijski kompleks za proizvodnju oružja „Lokid Martin“ i njoj slične… Ti ljudi proizvode oružje i nemaju nameru da stanu, da se odreknu svog profita. Pokušavaju da sabotiraju mirovne pregovore, a možda imaju i načine pritiska na američkog predsednika. Postoje sektori koji se ne slažu jedni sa drugima. Sve to ukazuje da je mirovna priča daleko od završetka.

o Evropa koja je zajedno sa SAD finansirala rat u Ukrajini, sada uz velike frustracije sa strane posmatra pregovore Trampa i Putina i razmišlja o stvaranju sopstvene odbrane. Postoji li realna opasnost po bezbednost Evropljana?

– Niko ne preti Evropi. Velika laž je reći da Evropa mora biti zaštićena. Niko ne želi niti ima kapacitet da napadne Evropu. To je velika lažna priča. Za tri godine ruska vojska nije mogla da pređe polovinu udaljenosti između Donbasa i Kijeva,a lideri pričaju da će Rusi izvršiti invaziju i da njihovi tenkovi dolaze u Brisel i Pariz, što govori da svoje stanovništvo smatraju idiotima. U pitanju je profit moćnih kompanija. Objasnio sam to i u svojoj knjizi „Ukrajina – rat u slikama“. Smrt je veoma dobar proizvod i donosi mnogo profita.

o Hoće li Amerika i dalje nastojati da kontroliše geopolitičku scenu Evrope kao i njenu ekonomiju?

– Sigurno hoće. Takođe želi i da Evropa mnogo plati naoružanje. Nastaviće i da sabotiraju evropsku ekonomiju. U knjizi „Sto najgorih citata SAD“ imam nekoliko izjava američkih predsednika i stratega koji su rekli – da, mi vodimo rat protiv Evrope. I francuski predsednik Miteran je o tome govorio u svojim memoarima. Kisindžer je rekao da ima nešto gore nego biti protivnik Amerike, to je biti prijatelj. Za SAD ne postoje prijatelji. Samo interes i manipulacija.

o Predsednik SAD je obelodanio podatake o pljački američkih građana u procesu finansiranja rata u Ukrajini. Hoće li i lideri EU položiti tu vrstu računa svojim građanima?

– Trampu je takav potez veoma koristan u rivalstvu sa demokratskom administracijom Bajdena, Obame, Klintonove… On govori mnogo stvari koje su istinite, demaskira višedecenijske laži. Pokazuje da su zaista svi ovi ratovi zasnovani na lažima. I kaže da američki poreski obveznici mnogo plaćaju za Ukrajinu. Njegova želja je da se, pored ostalog, novac usmeri i u poslove njegovog prijatelja Ilona Maska. Što se Evrope tiče, neće njeni lideri objavljivati podatke o gubicima novca u ukrajinskom ratu. Oni žele da obični ljudi plaćaju porez i da im smanje socijalno osiguranje, efikasnost bolnica i škola te da više novca ide u džep vojne ekonomije. Dokazano je da svaki ugovor o oružju ide uz korupciju. Zato Evropa odbija da se upusti u debatu o pravim razlozima rata.

o Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zalaže se za hitno naoružavanje Evrope, nazivajući to investicijom?

– Fon der Lajen ima dugu tradiciju obmanjivanja ljudi i sklapanja veoma skupih ugovora. Radilo se o oružju koje je nemačka vojska kupila dok je ona bila ministarka rata, zatim o vakcinama gde je mnogo toga ostalo tajna a trebalo bi da bude predmet velike istrage. Gde je otišao taj novac? U EU će i dalje da bude sve isto. Aktuelni lideri nisu tu da brane interese svojih naroda već velike multinacionalne kompanije.

o Kako tumačite otvorenu najavu Trampa o kupovini Grenlanda, uspostavljanje kontrole Panamskog kanala, pripajanje Kanade…?

– Zapravo, to je tipičan jezik kolonijalne moći, samo u Trampovom slučaju je demaskiran jezik. Njegovi prethodnici su govorili da to rade za dobrobit civilizacije i naroda. Tramp jednostavno kaže – hoću Grenland, Panamski kanal, Kanadu… Zapravo, on zna da je slanje američkih vojnika u rat rizično i košta mnogo novca. Zato pokušava da se nametne pretnjama.Realnost je da ekonomska moć SAD opada. Kineska ekonomija je uspešnija. Očigledan je i pad vojne moći SAD. Njihovo oružje više nije dovoljno za pokoravanje drugih zemalja. I druge zemlje imaju dobro oružje, čak i bolje. SAD se ne usuđuju da spuste svoje trupe na zemlju, izgubili su u Avganistanu, Iraku… Zato pokušavaju da dobijaju proksi ratove.