Inicijativa Turske ima za cilj jačanje stabilnosti i rešenja za otvorena pitanja Zapadnog Balkana.
Turska je koristi kao deo svoje šire spoljne politike i promocije međunarodnog uticaja.
Ispod radara je, čini se, prošla vest da je Turska nedavno organizovala „Platformu za balkanski mir“ u Istanbulu. Održan je prvi sastanak tim povodom, a pitanje je šta želi da postigne i kakvi su njeni interesi da pokušava da isposluje dobre odnose u regionu? I, zašto baš sada? Analitičari ocenjuju da je ovaj potez motivisan težnjom za regionalnim uticajem, sa tendencijom da postane ključni akter u regionu.
Foto: AP/ Markus Schreiber, AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia, Shutterstock / Ringier
Diplomata i bivši ambasador Kosova u Italiji Aljbert Prenkaj ocenio je da Turska koristi zastoj u inicijativama „Berlinski proces“ i „Otvoreni Balkan“ kako bi se nametnula kao „broker“ Zapadnog Balkana.
Blic preporučuje
– Nakon posredovanja između Rusije i Ukrajine, pa i direktno u promeni vlasti u Siriji, organizovanje platforme za pronalaženje trajnih rešenja za otvorena pitanja regiona Zapadnog Balkana je u skladu sa spoljnom politikom Turske. Pošto su prve dve inicijative: „Berlinski proces“ i „Otvoreni Balkan“ u nekoj meri praktično u zastoju, mislim da će Turska probati da napravi prodor pošto je u dobrim odnosima sa svim zemljama u regionu, pa se kao takva može smatrati povoljnim regionalnim brokerom – istakao Prenkaj za „Kosovo onlajn“.
Prvi sastanak u Istanbulu
Prvi sastanak održan je prošle subote u Istanbulu, a predstavnik Srbije bio je ministar spoljnih poslova Marko Đurić. Bilo je reči o i projektima saradnje u područjima povezanosti, energetike i komunikacija, posebno saobraćajnih koridora.
Nakon susreta, ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan poručio je da je „potreba za jačanjem mehanizama regionalnog dijaloga veća nego ikad“.
– Moramo učiti iz naše zajedničke istorije i preuzeti odgovornost za oblikovanje budućnosti. Stabilnost može da se gradi samo zajedno – poručio je Fidan.
Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
„Okupljanje onih koji čekaju“
Ove reči kao da su odale da Istanbul ima ambiciozne planove, ali bivši ambasador i analitičar iz Skoplja Risto Nikovski vidi četiri dimenzije ove inicijative.
– Počnimo sa najčudnijom i najsmešnijom. Turska je kandidat za članstvo u EU od 1987. Pregovara od 2005. i ovih šest zemalja koje su se okupile u Istanbulu su sve zajedno sa Turskom u čekaonici Evropske unije, tako da to možemo nazvati okupljanjem onih koji čekaju. To je jedna dimenzija – rekao je Nikovski za „Kosovo onlajn“.
Kao drugu dimenziju turske platforme vidi činjenicu da je Ankara „apsolutno svesna da neće biti proširenja Unije“, i da je „ambicija Turske da igra veću ulogu u regionu“.
– Četvrtu dimenziju vidim u pokušaju Turske da igra veću ulogu na međunarodnoj sceni. To čini generalno uspešno, mada neke stvari mogu biti diskutabilne, u vezi sa angažmanom u Siriji. Generalno, Erdogan može biti zadovoljan agresivnom, aktivnom, svuda prisutnom spoljnom politikom. Dakle, generalno, to su ambicije i ciljevi Turske – naglašava Nikovski.
Pročitajte još
TURSKA PONOVO U BOJU ZA KOSOVO Erdogan najavljuje ofanzivu za masovno priznanje Kosova: Evo šta stoji iza svega – Blic
JEDNA ZEMLJA SA ISTOKA BI MOGLA DA SE PITA O KOSOVU Profesor sa Kembridža za „Blic“: I članica NATO, i u dobrim odnosima sa Beogradom i Prištinom
Nije tajna da Turska godinama unazad pokušava da proširi svoj uticaj na Balkanu. Tako je prilikom poslednje posete u oktobru prošle godine, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan odnose sa Srbijom nazvao „zlatnim dobom“ i ukazao da njima upravlja ekonomija.
Ne zaostaju ni veze sa Prištinom, a krajem juna predsednik Srbije Aleksandar Vučić je spomenuo Tursku da je među moćnim protivnicima „koji rade na priznavanju nezavisnosti Kosova“. Takođe, Istanbul je među glavnim snabdevačima Prištine naoružanjem i opremom, o čemu svedoči i podatak da je pre godinu dana donirala je milion dolara.
Turska jača svoj zagrljaj u Sarajevu i Tirani, pa tako, recimo, investicije u Albaniji iznose 1,22 milijardi evra.
Da li je sve ovo indicija da će inicijativa uspeti? Nikovski je skeptičan.
– Mislim da takva inicijativa nema šanse za uspeh jer će se prvo konfrontirati sa Evropskom unijom, koja je ovde prisutna i želi da ima vodeću ulogu. Ovde su prisutni i Amerikanci, koji su i dalje dominantni na Balkanu, posebno među ovih šest zemalja koje su još uvek van evropskih integracija. Imamo i „Berlinski proces“… U osnovi, sve te mogućnosti za neku vrstu posredovanja za neke dodatne mogućnosti, za neku vrstu dogovora, rešavanja problema su se preklopile i iscrpele. Svesni smo da, na primer, „Otvoreni Balkan“, koji je imao lepu platformu, nije uspeo. Tako da mislim da će i ovo imati sličnu budućnost – rekao je Nikovski.