Iako su nebrojeno puta iz najviših krugova zvaničnika EU i SAD pozvali Prištinu da formira Zajednicu srpskih opština (ZSO), oni odugovlače i izmišljaju nove razloge. Ovoga puta Osmani je od međunarodnih partnera tražila „garancije“. Sagovornici „Blica“ dvojako tumače ovaj prohtev – jedni smatraju da je posredi još jedan manevar Prištine, dok drugi misle da je ovo uvod ka koraku koji se čeka od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine.
Foto: AP/ Virginia Mayo, Shutterstock / Ringier
Među zastupnicima prvog mišljenja je Igor Novaković, politikolog i direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove. On za „Blic“ kaže da „je u pitanju samo kupovina vremena“.
Blic preporučuje
– Trenutna vladajuća većina u Prištini nema nikakvu nameru da formira ZSO, pogotovo ne pre izbora na Kosovu, koji svakako slede u februaru. Ali moguće je da će biti već u oktobru, pre izbora u SAD. Tako da su ovo samo taktički, već viđeni potezi – ocenjuje Novaković.
Nešto drugačije viđenje ima Srećko Đukić, bivši diplomata.
– Osmani svojom izjavom pokušava da sondira teren i ispita činioce u međunarodnoj zajednici, da vidi kako će oni reagovati. Ona pokušava da pregovore koji su zapali u slepu ulicu, isključivo njihovom krivicom, izvede na teren pregovora, tražeći da im Kvinta postane garant rešenja ZSO. Na kraju, te Zajednice na Kosovu za srpsku zajednicu će biti sa Osmanijevom i Kurtijem, ili bez njih – smatra Đukić.
Osmani je preksinoć izjavila da Kosovo traži garancije međunarodnih partnera za sprovođenje obaveza koje proizilaze iz Ohridskog sporazuma o putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije, fokusirajući se na ZSO.
– Ako Kosovo sprovede sve ove obaveze koje je primilo, potrebne su nam garancije za bezbednost, međunarodna podrška, članstvo u međunarodnim organizacijama, ne kao transakcija, već kao projekat koji će konačno zatvoriti ovu temu i doneti više bezbednosti u regionu – kazala je kosovska predsednica.
Foto: Omar Havana / Tanjug/AP
Izjava je došla posle silnih sugerisanja pa i upozorenja da ZSO mora biti formirana. Korak ka tome je izrada statuta, ali kako ni oko toga pomaka nije bilo, pravni i eksperti za zaštitu prava manjina iz Saveta Evrope, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Francuske i Italije napravili su nacrt statuta.
Dokument je predstavljen i u Beogradu i u Prištini 21. oktobra, a Vučić i Kurti pozvani su krajem prošlog meseca u Brisel da razgovaraju o njemu. Susret je planiran za 26. jun, obojica su otputovali u sedište EU ali nisu seli za isti sto.
„Nema apetita za jači pritisak“
Ostaje pitanje šta može da pokrene sa mrtve tačke, ali Novaković, međutim, trenutno ne vidi svetlo na kraju tunela.
– U ovom momentu ne vidim da postoji apetit za bilo koji jači pritisak, pošto dosadašnji, koji su uključivali različite vrste političkih i restriktivnih mera nisu upalili. Moramo da vidimo razvoj situacije do kraja godine, i u EU i SAD – kaže Novaković.
Foto: RAS Srbija
Priština se opametila?
Đukić, međutim, misli drugačije.
– Kosovske vlasti su izgleda shvatile da upornim odbijanjem da se formira ZSO nanose sami sebi neizrecivu štetu. Niko, ama baš niko nije imao niti ima razumevanja za takav njihov rigidni stav. Takvih (polu) autonomija nacionalnih zajednica „puna“ je Evropa i zbog toga nijedna država nije manje država, nego je dokaz poštovanja manjih nacionalnih zajednica. Izgleda da je Priština uvidela da je tu početak svih drugih koraka koje bi ona želela da dostigne i da je ona sama sebi nanela najveću štetu – kaže Đukić.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Osim u Briselskom, i u Sporazumu o putu normalizacije između Kosova i Srbije iz Ohrida 27. februara prošle godine govori se o „obezbeđivanju odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu“.
Nacrt su do sada davali:
- Upravljački tim, sastavljen od predstavnika Srba sa Kosova, predstavio je nacrt statuta ZSO u Briselu 2. maja prošle godine, ali je taj dokument Kurti odmah odbio, uz obrazloženje da je „nespojiv sa kosovskim ustavom“ i da asocira na Republiku Srpsku. Dan pošto je nacrt predstavljen, ministar lokalne samouprave Eljbert Krasnići razrešio je srpski tim, a Kurti je objavio svoju „viziju“ nacrta zasnovanu, kako je govorio, na hrvatskom modelu za nacionalne manjine.
Ubrzo se (početkom juna) u predlagače nacrta statuta ZSO „upisao“ i albanski premijer Edi Rama koji je svoj predlog poslao francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu, da bi u oktobru „velika petorka“ predstavila nacrt statuta Zajednice na sastancima u Prištini i u Beogradu, koji je u Briselu okarakterisan kao „moderan evropski predlog“.
Kurti je tada rekao da predstavlja „okvir“ za nastavak daljih razgovora, dalje se nije odmaklo.