DEKLARACIJA o saradnji Zagreba, Tirane i Prištine u oblasti odbrane ne samo da je početak stvaranja novog vojnog saveza na ovim prostorima, za koji Beograd otvoreno kaže da je uperen protiv Srbije, nego predstavlja i ozbiljno kršenje Dejtonskog sporazuma i dokumenata koji su iz njega proizišla pre skoro tri decenije a kako bi se obezbedio mir i sprečila trka u naoružanju u regionu.
Foto: Kosovo online
Naime, paraf koji su tri ministra odbrane stavila na memorandum u utorak u albanskoj prestonici u direktnoj je suprotnosti sa Sporazumom o subregionalnoj kontroli naoružanja, koji su 14. juna 1996. u Firenci potpisale tadašnja SR Jugoslavija, odnosno Srbija i Crna Gora, dva entiteta BiH – Federacija i Republika Srpska, i Hrvatska. Dokument je uz posredovanje OEBS, koji je i zadužen za njegovo sprovođenje i kontrolu, potpisan u skladu sa članom 4, Aneksa 1-B Dejtonskog sporazuma. On se oslanja na odredbe Ugovora o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi i ograničava broj tenkova, oklopnih borbenih vozila, artiljerije, aviona i jurišnih helikoptera koje strane mogu posedovati.
Na kršenje sporazuma u razgovoru sa šefom NATO Markom Ruteom u Briselu upozorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić:
– Otvorili su trku u naoružavanju u regionu, to je za nas teška situacija, ali smo razumeli njihovu poruku. I sačuvaćemo svoju zemlju, odvratiti ih i uvek uspešno odbraniti od svakog potencijalnog agresora, čak i ovako moćnog.
Plenković: Razmenjujemo iskustva
NA opravdanu zabrinutost da se u regionu stvara opasan presedan i vojno-politički savez koji može da naruši mir i stabilnost, hrvatski premijer Andrej Plenković odgovorio je da potpisani memorandum sa Tiranom i Prištinom „nema neprijateljski karakter“ i da je reč o saradnji u razmeni iskustava. On je poručio da „Srbija treba da traži probleme negde na drugom mestu, ali da njih nema u memorandumu o saradnji u oblasti odbrane sa Kosovom i Albanijom“.
Usvajanje ove zajedničke deklaracije, čija je glavna stavka saradnja u oblasti vojne industrije, dolazi u trenutku kada i Hrvatska i Albanija i privremene prištinske institucije pokreću programa naoružavanja i modernizacija oružanih snaga, a „upadaju u oči“ i odbrambeni sporazumi koje su sve tri strane sklopile sa Turskom, koja je veoma zainteresovana da ojača svoje prisustvo i pozicije na Zapadnom Balkanu.
Tako bi u Hrvatsku do kraja godine trebalo da stignu turske bespilotne letelice „bajraktar“, koje su već prisutne u Albaniji i na KiM. Za Prištinu je vojna pomoć Turske od presudnog značaja za razvoj i modernizaciju snaga bezbednosti, koje formira i jača protivno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. Sredinom decembra prošle godine, sa Ankarom je potpisala sporazum o izgradnji fabrike municije i granata.
Oficir KOS u penziji Ljuban Karan kaže za „Novosti“ da nema dileme da Turska ima interes da na Balkanu bude prisutna na razne načine:
– Predsednik je u pravu kada kaže da se vojnim savezom Tirane, Zagreba i Prištine otvara trka u naoružanju, a neprestano za to napadaju Srbiju, govore da smo mi vojna pretnja, dok se oni udružuju i stvaraju je. Oni su vojno sarađivali i ranije ali baš su sad našli ovaj trenutak kad je Srbija u unutrašnjim problemima, da provociraju i sklapaju vojne paktove. To je sastavni deo opšteg napada na Srbiju koji se uklapa u hibridni rat koji pojedini u regionu vode zajedno sa nekim velikim silama, posebno Nemačkom i Velikom Britanijom.
Karan pita i da li više ima ijedan sporazum, a da se poštuje, posebno oni koji su u vezi sa Srbijom i srpskim korpusom:
– Srbija sve te dogovore poštuje, međutim, druga strana samo ako im je korisno.