Proces Brdo – Brioni, Berlinski proces i Samiti zemalja JIE održani prethodnih nedelju dana
„Odmršeno“ pitanje CEFTA
Hamburg, Tivat, Dubrovnik, Beograd, Berlin… Nemački kancelar, regionalni lideri, lideri Jugoistočne Evrope, predsednik Turske, pa zvaničnici Evropske unije… Diplomatija je prethodnih sedam dana bila u fokusu, u glavnoj ulozi predsednik države i premijer, a šta je niz sastanaka doneo i da li regionalne i evropske inicijative imaju isti značaj kao u vreme osnivanja?
Foto: Strahinja Aćimović / Tanjug
Kako se završila prethodna, tako je počela i ova nedelja Samitom Berlinskog procesa. Očekivanja zvaničnika od ovog skupa su skromna. Stručnjaci podsećaju da je za deset godina, koliko postoji, ipak doveo do napretka.
Blic preporučuje
Đorđe Dimitrov, Centar za evropske politike, kaže da je doveo do napretka ka EU integracijama, ka rešenjima nekog konflikta.
– Vidimo da je u okviru Berlinskog procesa konačno odmršeno pitanje CEFTE, doneti su novi sporazumi prošle nedelje tako da se očekuje da će CEFTA uskoro početi da funkcioniše. Očekuje se da će doći do drugog akcionog plana po pitanju CRM (Zajedničkog regionalnog tržišta) tako da možemo da se nadamo pozitivnim ishodima – kazao je Dmitrov.
Povezivanje i usaglašavanje
Ove nedelje Berlinski proces, prethodne proces Brdo Brioni, pa samit zemalja JIE – zaključci i deklaracije koji se usvajaju i donose sa istim ciljem, a to je čvršće povezivanje evropskih zemalja i usaglašavanje politika, objašnjavaju stručnjaci.
To je ocena Zorana Milosavljevića, iz Instituta za političke studije.
– Ono što se sad radi je to da se evropsko društvo skupi i napravi zajedničku agendu koja je i pomenuta na svim tim skupovima, o regionalnoj saradnji, regionalnom tržištu, zelenoj agendi i svim onim izazovima koji će u narednom periodu biti stavljeni ispred nas – rekao je za „Blic“ TV Milosavljević.
Učešćem na samitima prošle nedelje Srbija je još jednom pokazala svoju prozapadnu perspektivu, ali i to da ne želi da ugrozi odnose sa Rusijom. Dok su u Dubrovniku i Tivtu u fokusi bili politički interesi, stručnjaci objašnjavaju da je poseta turskog predsednika imala ekonomsku pozadinu.
Foto: Instagram / screenshot
– To je pre svega bila ekonomska poseta. Vidimo da ekonomija između dve zemlje raste. Ugovor o slobodnoj trgovini je stupio na snagu, pokriveno je više od 90 odsto proizvoda. U prethodnih 6 meseci trgovina je porasla za 70 odsto odnosu na 2023. tako da možemo očekivati da ona do kraja godine pređe 3 milijarde evra i da će se taj rast samo nastaviti – ocenio je Dmitrov.
Politika i ekonomija – glavne teme svih prethodnih sastanaka, potvrđuje to i predsednik države, koji poručuje da je Srbija time potvrdila ulogu strateški važnog igrača na regionalnoj i međunarodnoj sceni.