Vučić je rekao da se 10 godina okupljamo da bismo obeležili veliku srpsku tragediju.
Blic preporučuje
GODIŠNJICA AKCIJE „OLUJA“ U Loznici se danas obeležava Dan sećanja na stradale i prognane Srbe iz Hrvatske
– Radimo bez izuzetka 10 godina, iako uvek imate, neko bi rekao, važnije stvari. Zahvalan sam svima koji su radili sa nama, na tome što nikada nismo imali važniju stvar od ove. Početak avgusta, to su dani naše tuge, naše muke zbog izgubljenih ljudi, kuća, ognjišta, zbog izgubljene dece koje nikada nećemo moći da vratimo. Ali to su i dani ponosa jer, oni koji se raduju svojoj velikoj pobedi, nikada neće moći da razumeju da pobeda nije kada akciju vodite na tenku a suočavate se sa ženama i decom na traktoru. I oni ne razumeju da je traktor imenica mučenika, divnih i poštenih ljudi koji su bili primorani da napuste svoja ognjišta. Niste baš ni sami sprovodili ovaj zločin, nego su vam pomagali ovi najmoćniji. Danas smemo da kažemo celom svetu u lice šta mislimo i osećamo. Pre samo mesec i nešto dana su pokušali da nas unize, da usvoje Rezoluciju o malom, slobodarskom narodu, da nas proglase genocidnim. Ne, hteli su da nam stave žig i pečat genocidnog naroda – rekao je Vučić.
Foto: Tanjug / screenshot
– Pred celim svetom, u UN smo se suprotstavili celom svetu i rekli: „Dosta je bilo pritiska“, i digli smo glas u ime svih slobodarskih naroda na svetu. I pokazali smo da jedna mala država može da ih pobedi. Zato što ljudi hoće da menjaju svet, neće da budu više sluge, a mi Srbi nikada nismo hteli nikome da služimo. Mi danas znamo da nema spasa ako služite drugima, služimo svom narodu i svojoj zemlji i nikada se to više neće promeniti u našoj Srbiji – rekao je Vučić.
„Moramo da nastavimo da razvijamo Srbiju“
– Danas živimo neke druge, iskrivljene vrednosti. Mi nismo za te vrednosti, mnogo vas volimo i poštujemo, ali mi hoćemo da imamo svoju zemlju i svoje vrednosti, a vi terajte po svom. Što se nas tiče, mi moramo da nastavimo da razvijamo Srbiju, uveren sam da će nastaviti i razvoj Republike Srpske. Moramo više da učimo, radimo, menjamo sebe, da nastavimo da pobeđujemo, da budemo uspešniji od ostalih u regionu. Svaki put, kada bi Srbija rasla, oni su je sve više napadali. Sve što napadnu, znajte da je to uvek dobro i najbolje za Srbiju, niko ništa drugi ne treba da kaže. Postajemo sve uspešniji, što nas više napadaju – kaže Vučić.
„Mrak je pred zoru najgušći“
– Mi ćemo da nastavimo da gradimo svoju zemlju, i posebno sam ponosan na to što smo večeras ovde, na ovom stadionu u Loznici. Moramo da radimo više, jer bez našeg truda i rada neće biti napretka za našu zemlju. Hoću dragim Krajišnicima da se zahvalim na svemu, uvek ste bili uz Srbiju, posebno na izgradnji i što marljivo radite, što volite našu Srbiju isto koliko i mi. Toliko i mi vas volimo, i ne pravimo razlike, i nikada neće biti razlike između Srba, odakle god da je. Nikada nas nećete podeliti i uništiti. Traktor je bio spasenje za mučenike, ali vam ponavljam, neće biti više ni pogroma, ni progona, ni traktora, garantujem kao predsednik Srbije A onima na KiM koji hapse svakoga dana Srbe, i uz to imaju podršku moćnih, samo da im kažem — mrak je pred zoru najgušći. A vi znate da ja dobro znam šta govorim – rekao je Vučić.
Foto: Tanjug / screenshot
„Moramo da se ujedinimo“
– Moraćemo da vodimo računa da sačuvamo svoju zemlju, mir, našu decu i budućnost. Ali moraćemo i ekonomski jači, a tada jedino smo i vojno snažniji i odvratićemo svakoga od napada na naš narod. Ponosan sam na što smo u ovih 10 godina uspeli da napravimo nezavisnu i suverenu zemlju, nismo ničija lutka na povocu. Srbija samostalno odlučuje o svojoj budućnosti, bolje se živi, ali moramo da radimo da bismo živeli još bolje. I pod tri, moramo da se ujedinimo, da razumemo sve ciljeve i da pokušamo da našu zemlju guramo napred. Hoću da vam kažem, dragi prijatelji, da vam se zahvalim, narode, prijatelji jer niste došli zbog svog ličnog interesa. Došli ste, ne da rušite svoju državu, već da podržite svoju Srbiju, svoju zemlju, svoju Srpsku. Mnogo je teško biti za svoju državu, i hvala vam za podršku Srbiji, hvala vam što Srbiju volite više od svega. Tada nema granica, Srbija će biti snažnija, jača. Teror nad krajiškim Srbima nikada nećemo zaboraviti i sledeće godine ćemo obeležiti godišnjicu – rekao je Vučić.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da veruje da bi pogrom bio zaboravljen da nije bilo Aleksandra Vučića.
– Sećam se, pre 10 godina, da smo se dogovorili da zajedno obeležavamo datume iz naše prošlosti, datume koji su najčešće datumi stradanja. I kada vidim ovaj skup, pored tuge, osećam i ponos. U kolonama i stratištima otišao je čitav jedan narod – rekao je Milorad Dodik.
Foto: Tanjug / screenshot
Dodik je rekao da je u Bihaću 1939. godine bilo 57 odsto Srba, a da danas ima 35 Srba.
– I, šta je to? Koji je to zločin? To je genocid u kontinuitetu. Ono što su ustaše radile i govorile tokom velikog rata, desilo se na kraju devedesetih – kazao je Dodik.
Foto: Tanjug / screenshot
Foto: Tanjug / screenshot
Patrijarh Porfirije rekao je da ni po koju cenu ne odustajemo od života, slobode i mira.
– Egzodus i progon nije nikada bio okidač za očaj među nama, već podstrek za nadu i optimizam, slobodni život i dolazak budućih naraštaja – rekao je patrijarh Porfirije.
Patrijarh srpski je naveo da je sećanje na stradale tokom „Oluje“ i na one koji su tada proterani sa svojih imanja, potvrda naše vere u mir i slobodu.
– Strah nam neće zalediti grudi – volovi trpe jaram, a ne ljudi. Bog je slobodu dao za čoveka. Nema tog ubojnog sredstva koje je jače od Hristovog mira u nama i među nama. Mir nema alternativu, slobodom se ne može trgovati – poručio je patrijarh.
Foto: Tanjug / screenshot
Foto: Tanjug / screenshot
Foto: Tanjug / screenshot
Foto: Blic / Ringier
Foto: Blic / Ringier
Foto: Blic / Ringier
Danu sećanja na stadionu „Lagator“ prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, premijer Srbije Miloš Vučević sa članovima vlade, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković.
Vučić prethodno obišao renoviranu kasarnu „Podnarednik Momčilo Gavrić“.
Vučića su po dolasku pozdravili gardisti Vojske Srbije.
Foto: Tanjug / screenshot
Podsetimo, vojno-policijska akcija „Oluja“ u Srbiji je označena kao zločinačka i obeležava se sa pijetetom na žrtve ovog zločina, dok je ona u Hrvatskoj proglašena oslobodilačkom i obeležava se kao Dan pobede i domovinske nezavisnosti.
U nedelju se navršava 29 godina od akcije „Oluja“, a Srbija i Republika Srpska Dan sećanja na stradale i prognane zajedno obeležavaju od 2015. godine. Obeležavanju godišnjice tog tragičnog događaja za srpski narod prisustvovaće predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a skup na stadionu „Lagator“ počeće u 18.00 časova.
Egzodus Srba
Bio je to najveći egzodus Srba u Evropi posle Drugog svetskog rata, a među poginulima, odnosno ubijenima 65 procenata su bili civili, od kojih je gotovo tri četvrtine bilo starije od 60 godina. Gotovo trećina, 29 odsto ubijenih, bile su ženske osobe, većinom starice.
Foto: Dubravko Grakalic / Alamy / Profimedia
Vojno policijska akcija „Oluja“ počela je u zoru 4. avgusta i trajala je do 7. avgusta 1995. Operacije su kasnije nastavljene i tokom septembra, na prostoru BiH, odnosno Republike Srpske.
Agresija je započela žestokim dejstvima na prostor tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju.
Prostor Republike Srpske Krajine koji je napadnut nalazio se pritom pod zaštitom OUN-a, kao sektori „Jug“ i „Sever“, po Vensovom planu iz 1991. Prostor Baranje, Istočne Slavonije i Zapadnog Srema po istom planu bio je sektor „Istok“ OUN.
Odluka o „Oluji“ na Brionima
Hrvatski vrh je odluku o agresiji na RSK, odnosno početku operacije „Oluja“ doneo 31. jula 1995, tokom sastanka na Brionima, u rezidencijalnom objektu koji je koristio Josip Broz Tito.
Prema Brionskim transkripatima zapisnika sa tog sastanka, Franjo Tuđman, ratni predsednik Hrvatske, precizno je izrekao šta je osnovni cilj, naglasivši: „Da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu“. Govorio je o odstranjivanju „remetilačkog faktora“ komentarišući pritom da je reč o „stranom, povijesno odvojenom“ elementu, koji će, kako je naveo, dovesti do neophodne, pozitivne, etničke homogenizacije. Poručio je da pritom treba širiti priču da će svima biti zagarantovana građanska prava.
Ukupna brojnost hrvatskih vojno policijskih snaga, koje su učestvovale u agresiji, bila je veća od 130.000, a ponegde se pojavljuje i broj do 150.000. Postojalo je takođe njihovo sadejstvo sa približno 25.000 pripadnika muslimanske tzv. Armije BiH. Učestvovale su takođe jedinice Hrvatskog veća odbrane, odnosno vojske Hrvata u BiH.
U to vreme, ukupna brojnost pripadnika Vojske Srpske Krajine bila je najviše 34.000. Bili su to ogromnom većinom rezervisti koji su, po smenama, već pune četiri godine držali položaje, odnosno čuvali svoje domove i porodice.
Foto: Dubravko Grakalic / Alamy / Profimedia
Agresija počela rano ujutru
Agresija je započela u 5.00 časova ujutro 4. avgusta, žestokim dejstvima artiljerije i raketnih formacija, a prva meta bili su sistemi veza RSK koji su brzo onesposobljeni.
Tokom popodneva ili večeri tog dana, postupno započinje evakuacija civila. Izvlačenje je uglavnom išlo u dva pravca, preko Srba, i severnije preko Dvora.
Oko podneva narednog dana, 5. avgusta, pojavljuju se informacije da su hrvatske trupe ušle u Knin, koje se ispostavljaju kao tačne. Pad Knina imao je ogroman psihološki efekat.
Četvrtog dana od početka operacije, u večernjim satima Gojko Šušak, tada ministar odbrane Hrvatske, inače, poznati prvak ustaške emigracije u Kanadi, objavio je da je vojna akcija „Oluja“ okončana.
Istraga OEBS-a
Istražna Komisija OEBS u izveštaju od 10. avgusta navela je: „Postoje direktni dokazi o sistematskom paljenju kuća civila i društvenog vlasništva, uključujući preduzeća, od HV-a, civilne policije i pripadnika specijalnih formacija policije“.
Savet bezbednosti OUN doneo je Rezoluciju br. 1009, 10. avgusta 1995, kojom je od Hrvatske tražena zaštita civila i njihove imovine. Pomenuto je i kažnjavanje onih koji su počinili zločine.
Hrvatske snage dejstvovale su i po civilima u izbegličkim kolonama, a najpoznatiji je zločin na Petrovačkoj cesti, kada je na civile, žene, decu i starce, pucano iz aviona ratnog vazduhoplovstva Hrvatske. Usmrćeno je 10 osoba, među kojima četvoro dece, a ranjeno je preko 50 osoba.
Među onima koji nisu izbegli brojni su stradali.
Izbegličke kolone su se kretale put istoka, deo se zadržao na prostoru Republike Srpske, a većina se zaputila u Srbiju. U prihvatu izbeglih posebno će se istaći stanovnici Prijedora i Banja Luke.
Agresija Hrvatske akcijom „Oluja“ nastavljena je operacijama „Maestral“ i „Una“ u septembru 1995. godine.
Prema presudi haškog Tribunala za bivšu Jugoslaviju, iz aprila 2011, „Oluja“ je bila udruženi zločinački poduhvat, na čijem čelu se nalazio predsednik Hrvatske Franjo Tuđman. A „cilj (je) bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog područja Hrvatima“.
Foto: Dubravko Grakalic / Alamy / Profimedia
Za 29 godina od operacije „Oluja“, hrvatsko pravosuđe podiglo je tri optužnice za ratne zločine nad krajiškim Srbima i to protiv ukupno sedmorice pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih jedinica, a suđenja su rezultirala sa dve osuđujuće presude, od kojih je jedna pravosnažna.
Od 12 optužnica podignutih pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu za zločine počinjene tokom rata u Hrvatskoj od 1991. do 1995. samo dve se bave zločinima nad hrvatskim građanima srpske nacionalnosti. Generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču u Hagu se sudilo za zločine počinjene tokom i nakon operacije „Oluja“.
Generali Gotovina i Markač najpre su jednoglasno proglašeni krivima i osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora da bi u žalbenom postupku obojica bila oslobođena tesnom većinom glasova (3:2). U tim presudama Raspravno i Žalbeno veće su na osnovu istih činjenica i istog prava došli do dijametralno suprotnih zaključaka o nekima od ključnih pitanja o kojima su se na suđenju sporili tužilaštvo i odbrana.
Žalbeni postupak je, za standarde Tribunala, trajao rekordno kratko, a presuda je napisana na samo 54 stranice, zbog čega je u pravničkim krugovima nazivaju „pamflet presuda“.