Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se prisutnima u Generalnoj Skupštini UN nakon što je Nemačka izložila nacrt Rezolucije.
– Govoriti posle Nemačke nije lako iz nekoliko razloga. Veliki i moćni će vas optužiti za poricanje velikog zločina koji se i desio u Srebrenici. Usuđujete se da dignete glas. Želim da razotkrijem ove neistine. Ja sam se poklonio žrtvama i položio sam cvet u Srebrenici – rekao je Vučić.
On je istakao da je ovo visoko politizovana Rezolucija.
– Ovo je ispolitizovana rezolucija i ja bih postavio tri pitanja o tome zašto se donosi ova rezolucija. Govorili su o individualnoj odogovornosti, pominjući crnogorske amandmane. Ako je tako, za što se ova rezolucija uopšte i donosi. Kada je reč o individualnoj pravnoj odgovornosti ona je već isporučena kroz optužnice i presude. Svi ti ljudi su već osuđeni na zatvoirske kazne. Nema nikakvih pojedinačnih imena u ovoj rezoluciji, to se uopšte ne pominje. Reč je o svemu uopšte. Zašto uopšte ako smo već 2015. godine doneli rezoluciju o genocidu širom sveta. Zašto samo ovaj slučaj i ovaj primer – upitao je Vučić.
– Pitanje broj dva. Da li ona donosi pomirenje? – upitao je Vučić.
Foto: Tanjug
„Da li je ova Rezolucija donela ikakvo pomirenje?“
– Da li ova rezolucija donosi ikakvo pomirenje? Ne, to uopšte nije slučaj. Da li donosi pomirenje u region? Uopšte ne. Pitam stalnog predstavnika Nemačke zašto su krili sve pripreme za ovu rezoluciju? – upitao je Vučić i dodao:
– Znate šta se zapravo desilo 24. marta u Savetu bezbednosti? Rekli su nam da ne gledamo u prošlost, a dva dana posle toga otkrili smo da su pripremali ovakvu rezoluciju ali koja se odnosila na događaje koji su bili pre 29 godina. Kad oni imaju političke potrebe mogu, a kad se neko drugi pominje u tom slučaju činjenice nisu važne. Kome je potrebna ova rezolucija i zašto baš u ovom trenutku? Zašto ti ljudi nisu govorili o genocidu koji su počinile njihove zemlje. Govorili su o holokaustu a to je jedini genocid koji su priznale UN.
– Samo se nadam da će svi drugi genocidi u skladu sa rezolucijom iz 2015. biti priznati, uključujući genocid nad Srbima u Prvom svetskom ratu. Srbija je bila broj jedan u svetu po broju žrtava, proporcionalno svojoj veličini i broju stanovništva, sa 28 odsto mrtvih, druga je bila Francuska – naglasio je predsednik Vučić.
– Bili smo među retkima u jugoistočnoj Evropi, platili smo veliku cenu, više od pola miliona Srba je bilo ubijeno. Što nisu počeli sa tom rezolucijom? Zato što im je baš ovo bilo potrebno u ovom trenutku.
„Zašto vam je bilo potrebno da vršite pritisak na države članice UN“
– Pitam one moćne i čekam njihov odgovor – zašto vam je bilo potrebno da vršite toliko veliki pritisak na države članice UN u proteklih 7 dana koje nisu htele da glasaju za rezoluciju, zbog samo jedne male zemlje kao što je Srbija? Zašto ste pretili država članica koje nisu želele da glasaju za ovu rezoluciju – govoreći da neće moći da dobiju vašu pomoć po ekonomskim i drugim pitanjima? Jesu li to vaše evropskre demokratske vrednosti ili ste mislili da neću moći da govorim o tome? Imam desetine primera. Ima jedna mala zemlja sa Balkana koja se ne plaš ida će da kaže da će da glasamo protiv, jer će otvoriti Pandorinu kutiju – rekao je Vučić.
Foto: Tanjug
– Na kraju želeo sam da vam dam jedan poklon gospodine predsedniče. Znam da ne smem da raširim svoju zastavu – zastavu hrabrih. Doneću je vama jer mi pripadamo jednom hrabrom narodu koji je uvek umeo da se brani – rekao je Vučić.
Nacrtom rezolucije o Srebrenici, čiji su predlagači Nemačka i Ruanda, između ostalog je predviđeno da se „11. jul obeležava kao međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici“.
Predlagači i sponzori
Podsećamo, Rezoluciju o Srebrenici predložile su Nemačka i Ruanda, a sponzorisale su je još 34 države, među kojima su zemlje Kvinte i sve zemlje bivše Jugoslavije osim Srbije i Crne Gore.
Uz predlagače Nemačku i Ruandu, sponzori su: Albanija, Australija, Austrija, Bangladeš, Belgija, BiH, Bugarska, Čile, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Irska, Island, Italija, Jordan, Kanada, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Maršalska Ostrva, Norveška, Novi Zeland, Poljska, SAD, Severna Makedonija, Slovenija, Švedska, Turska, Velika Britanija i Vanuatu.
Šta piše u Rezoluciji o Srebrenici?
Konačan nacrt Rezolucije zvanično nije još objavljen, ali pojedini mediji, poput „Glasa Amerike“, tvrde da su imali uvid u taj dokument pa su objavili njegov sadržaj:
- predviđa se da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine.
- bez rezerve se osuđuju akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.
- naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu i
- poziva se na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca genocida u Srebrenici
- pozivaju se sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida, međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz poštovanje odluka Međunarodnog suda pravde.
- od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija zahteva se da uspostavi program informisanja pod nazivom „Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije“, kako bi počela priprema za 30. godišnjicu obeležavanja 2025.
- traži se od generalnog sekretara da uputi rezoluciju svim državama članicama, organizacijama sistema Ujedinjenih nacija i organizacijama civilnog društva, navodi se u nacrtu rezolucije.
Sve o glasanju o Rezoluciji o Srebrenici, čitajte u našem blogu.