Blic preporučuje
KONSULTACIJE O MANDATARU Vučić razgovarao sa SNS i SPS: Obe izborne liste podržale izbor NOVE VLADE SRBIJE
„Razgovaraćemo sa Amerikancima o carinama“ Vučić iz Sofije: Rešićemo to u naredna tri meseca
Pre ovog obraćanja, Vučić je u uključenju za RTS rekao da je imao niz razgovora u Bugarskoj između ostalih i sa predsednicima Hrvatske i Crne Gore.
On je rekao da je veoma važna uloga naše zemlje i da je od posebnog značaja za naše građane da sačuvamo stabilnost, mir i zemlju, jer vreme u kojem živimo jedno od najkomplikovanijih u poslednjih 50 ili 60 godina.
„Imao sam najpre kurtozne razgovore sa Rumenom Radevom i predsednicom Slovenije, a imao sam duge razgovore sa Zoranom Milanovićem i Jakovom Milatovićem, video sam se i sa kraljem Abdulom Drugim, i sutra ćemo imati bilateralnu večeru. Kada oni završe večeru, imaću razgovore i sa Rumenom Radevim, bilateralni sastanak sa predsednikom Bugarske, što je za nas od velikog značaja“, rekao je Vučić za RTS.
Kazao je da će zamoliti Bugarsku da učestvuju na Ekspu 2027. u Beogradu.
„Jer mi danas već imamo 87 potvrđenih zemalja za Ekspo i zamoliću da Bugarska, a bilo bi važno za nas da Bugarska, kao naš značajan sused, bude na Ekspu 2027. godine“, rekao je Vučić.
On je govoreći o bezbednosnim pitanjima ocenio je da se sve dešava u uslovima potpunog geopolitičkog magnovenja, što najbolje opisuje, kako je rekao, stanje u svetu.
Vučić je ukazao da kada se pogleda situacija u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini i kada imamo odluku Nemačke da zabrani ulaz predsedniku Dodiku, predsednicima Viškoviću i Stevandiću i mnogo drugih problema koji nam se događaju, kao što su odnosi Beograda i Prištine, ali i mnoge druge stvari koje nisu tako jasne već su ispod površine, do globalog poretka koji se menja sa novim taksama i odnosa Rusije i Ukrajine i čak i reakcije ruskih prijatelja na to o čemu mi razgovaramo sa EU – da je svaka reč postala predmet ispitivanja i sagledavanja.
O Trampovim tarifama
Upitan kako Srbija gleda nove tarife koje je Tramp uveo, Vučić je rekao:
„Što se tiče Trampovih tarifa, Trampove tarife su po čudnoj formuli izračunate. Ne znam da li ste uspeli da sagledate to. Mi imamo drugačije brojeve jer mi radimo po Eurostatu, oni imaju neku američku“.
On je rekao da je uveren da ćemo u naredna tri meseca, a možda i kraće, rešiti taj problem.
„Iz mnogo razloga je to čudno, ali da se ne bi ljudi brinuli, rešićemo, postaraćemo se za to. Siguran sam da ćemo moći da razgovaramo sa našim američkim partnerima i sa predsednikom Trampom“, rekao je Vučić novinarima.
On je istakao da je to pitanje za Jugoimport, Prvi Partizan i proizvođače guma, posebno za kamione i autobuse, Tojotajer i Linglong. To su nam za Inđiju i Zrenjanin važna pitanja.
„I zato ćemo gledati kako i na koji način to da rešimo. I uveren sam da ćemo u narednih, možda i kraće, ali u naredna tri meseca ćemo taj problem rešiti. Ne mogu da garantujem, ali sam siguran i verujem u to da ćemo to pitanje da rešimo“, rekao je Vučić.
O mandataru
„Što se tiče pitanja mandatara, razgovarao sam sa predsednicima danas liste Socijalističke partije Srbije i njenih koalicionih partnera. I najvažnija, naravno, Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera. Oni će do sutra, i jedni i drugi su mi rekli da je njihova namera i želja da se formira nova vlada, da se ne ide na izbore. I mnogo važnih zadataka je pred Srbijom, posebno do 1. decembra 2026. godine. Postoji sada dilema unutar same Srpske napredne stranke između dvoje kandidata. Jedan je, kako bih rekao, stranački kandidat i onaj koji bi mogao da dobije možda snažniju podršku, hardkor stranačkog tela. Drugi je nestranački kandidat. Tako da će oni mene, pretpostavljam, sutra uveče obavestiti o svojoj odluci. Prekosutra na svojim organima da donesu konačnu odluku, jer tu imate dvostepenost u odlučivanju. I posle toga ću ja, jer su me uverili da imaju većinu u skladu sa ustavom i zakonom za izglasavanje vlade, obavestiti javnost ko je novi mandatar. Onda ostaje koliko desetak dana za mandatara da predloži novu vladu i da bude izabrana. Nadam se da to neće morati da bude 18. na Veliki petak, već da će pre toga moći da završi posao“.
O sporazumu sa Mađarskom
Vučić je izjavio da Srbija sklapa sporazume sa Mađarskom i jača svoju vojsku, jer mora da bude spremna na bezbednosne izazove od kojih je istakao to što Priština ne poštuje Briselski sporazum i situaciju u Republici Srpskoj.
Vučić je u Sofiji, gde će učestvovati na sastanku šefova država i vlada u okviru Akaba procesa posvećenog Balkanu, za RTS kazao da neće tražiti objašnjenje o sporazumu u oblasti bezbednosti koji su potpisali Albanija, tzv Kosovo i Hrvatska jer, kako je dodao, to je pokretao u razgovorima sa generalnim sekretarom Markom Ruteom i čelnicima Evropske unije.
„Osim sleganja ramenima i, eto, desilo se, drugi odgovor nisam mogao da očekujem, ni da dobijem. U skladu sa tim smo i mi reagovali. Savezništva su važna, ali je važno da jačamo svoju poziciju. Srbija će nastaviti da radi na jačanju svoje vojske, svih svojih bezbednosnih kapaciteta, da bismo mogli da garantujemo mir svakom detetu u našoj zemlji, svakom čoveku, svakoj baki, svakom deki, svakome ko živi u našoj zemlji“, kazao je Vučić.
Kako je dodao, to je jedan od razloga što Srbija sve snažnije ide u sporazum u toj oblasti sa Mađarskom.
Vučić ističe da se na taj način ne prave političke kontre, već polako, dubinski i sadržinski pokušava da se pruži odgovor na bezbednosne izazove.
Kako je istakao, veliki izazov za Srbiju je sve što se zbiva oko Republike Srpske.
„Ono što mene brine to je nedostatak želje sa kompromisom. Ja sam svuda razgovarao sa svima, od Brisela, juče sa Englezima, sa svima. Ja vidim njihovu veoma, veoma oštru opredeljenost, oni ne bi rekli protiv Republike Srpske, ja bih rekao, oni bi rekli to je protiv neustavnog delovanja Milorada Dodika“, kazao je.
Vučić dodaje da kada se zvaničnicima spomene neustavno delovanje svih međunarodnih faktora i Sarajeva, to njih ne zanima.
„Njihov cilj je funkcionalna Bosna, što znači Bosna u kojoj Republika Srpska neće zadržati ingerencije koje je dobila Dejtonskim mirovnim sporazumom. Za činjenice, za pravo, za sve drugo, baš ih briga sve zajedno“, naveo je Vučić.
Veliki izazov za Srbiju je, kako je rekao Vučić i priča o Briselskom sporazumu.
Vučić navodi da nikoga nije briga što Priština ne poštuje Sporazum o regionalnoj policiji, Sporazum o pravosuđu i tužilaštvu, što se ne poštuje šest od 15 tačaka Briselskog sporazuma sa formiranjem Zajednice srpskih opština.
„Formalno će reći da ih je briga, a suštinski nije ih briga. To je njihovo čedo koje će da čuvaju, a Srbija istovremeno zna svoju poziciju, znamo da smo mali u odnosu na te velike, znamo da smo im suprotstavljeni po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, normi Ujedinjenih nacija. Moramo da budemo obazrivi, ali dovoljno čvrsti, dovoljno hrabri i dovoljno snažni da čuvamo svoju poziciju“, poručio je Vučić.
Sastanak šefova država i vlada u okviru Akaba
Tokom boravka, predsednik Aleksandar Vučić učestvovaće na sastanku šefova država i vlada u okviru Akaba procesa posvećenog Balkanu.
Takođe, Vučić će imati niz bilateralnih susreta sa zvaničnicima, među kojima su predsednik Republike Bugarske Rumen Radev i kralj Abdulah II od Jordana.
Radev i Abdulah II zajednički predsedavaju sastankom Akaba procesa u Sofiji koji je posvećen Balkanu, a okupiće šefove država i vlada, predstavnike međuvladinih i nevladinih organizacija, kao i bezbednosnih institucija.
Na sastanku je, pored Vučića, najavljeno učešće i predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, predsednice Severne Makedonije Gordana Siljanovska – Davkova, preneli su bugarski mediji.
Akaba proces, pokrenut 2015. godine na inicijativu jordanskog kralja Abdulaha II, predstavlja značajnu platformu za doprinos zajedničkim naporima međunarodne zajednice u borbi protiv terorizma i ekstremizma.
Sastanak u Sofiji, Akaba proces za Balkan III, nastavak je prethodnih regionalnih sastanaka Akaba procesa posvećenih Balkanu, održanih 2016. u Akabi (Jordan) i 2018. godine u Tirani
Cilj foruma u Sofiji je da državni lideri iz jugoistočne Evrope, zajedno sa predstavnicima vlada, institucija i partnera Akaba procesa, analiziraju bezbednosnu arhitekturu Balkana, razmotre regionalne mehanizme za razmenu informacija i usklade napore u borbi protiv ilegalne migracije, terorizma, radikalizacije i ekstremizma.