Gde su i šta rade bivši predsednici Srbije Tomislav Nikolić, Boris Tadić i Vojislav Koštunica

Vesti

Politika

Gde su i šta rade bivši predsednici Srbije Tomislav Nikolić, Boris Tadić i Vojislav Koštunica

Blic

12. oktobar 2024.

05:49

Jedan se okrenuo svemiru i profesorkom angažmanu u Kini, drugi pečenju rakije i životu u vili na Dedinju, a treći se potpuno povukao iz javnosti i na selu piše memoare. Ma koliko im životni putevi bili različiti, svima je zajednička jedna lokacija – Andrićev venac – jer su najmanje jedan mandat bili predsednici Srbije.

U pitanju su Vojislav Koštunica, Tomislav Nikolić i Boris Tadić, koji može da se pohvali i najdužim mandatom.

Blic preporučuje

Tomislav Nikolić (Od 2012. do 2017.)

Poslednji u nizu bivših predsednika je Tomislav Nikolić, koji je bio šef države od 2012. do 2017. godine.

Kada se opraštao od Andrićevog venca, rekao je da odlazi u penziju, ali ne i iz politike.

Planove je ostvario, i sada je direktor Kancelariji za saradnju sa Rusijom i Kinom, raspolaže timom od tridesetak saradnika. S vreme na vreme, pojavi se saopštenje da se sastao sa diplomatskim predstavnicima Rusije i Kine ili prisustvovao prijemima koji oni priređuju.

Od države je dobio na korišćenje vilu u Užičkoj 23 na Dedinju iz koje se, za sada, nije iselio. Okrenuo se biznisu, pa pravi svoju rakiju „Tomovaču.

Uoči decembarskih izbora,predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio da će biti zajedno na skupovima SNS i sa Tomislavom Nikolićem“, što se i ostvarilo.

Nedavno je, 8. maja, zajedno sa suprugom Dragicom, dočekao kineskog predsednika SI Đinpinga.

Boris Tadić (Od 2004. do 2012.)

Pre njega na Andrićevom vencu službovao je Boris Tadić, koji je bio predsednik Srbije od 2004. do 2012. godine. Iste večeri kada je saznao da neće dobiti još jedan mandat, od javnosti se oprostio rečima „vidimo se u nekom drugom filmu“.

Ali, ispostavilo se da je ostao u istom – politici, samo što je napustio DS po dolasku Dragana Đilasa na njeno čelo i osnovao svoju Socijaldemokratsku stranku. U svojim istupima uvek istakne da je za EU i zapade vrednostima, ali ga životni put sve više usmerava ka Istoku, Kini.

Tadić je aktivan je na društvenim mrežama, a poslednjih meseci nižu se funkcije u njegovom CV-u.

U maju ove godine objavio je da je prihvatio poziv da bude profesor na katedri za Pojas i put na Pekinškom normalnom univerzitetu u Kini.

Onda je objavljeno da je imenovan na visoku poziciju u kompaniji koja se bavi svemirskom tehnologijom i zemaljskim aplikacijama, a pre nekoliko dana sam pohvalio da će biti ambasador Zelene digitalne akcije koju je pokrenula Međunarodna telekomunikaciona unija u saradnji sa agencijom Ujedinjenih nacija.

Vojislav Koštunica (Od 2000. do 2003.)

Koštunica (80) je bio poslednji predsednik SR Jugoslavije od 2000. do 2003. Kako se može pročitati po medijima, dane provodi penzionerski u vikendici u Belanovici, na 18 kilometara od Ljiga, i piše memoare. Društvo mu prave mačke.

Takođe, često svoje prijatelje i goste dovodi u obližnji Struganik da vide gde je rođen veliki vojskovođa Živojin Mišić, da se bliže upoznaju sa srpskom istorijom iz vremena kada je vodio bitke.

Iz politike je otišao tako što je 2014. napustio mesto lidera DSS koju je osnovao 1992. godine. U bivšu stranku ne zalazi, ali je Vladeta Janković nedavno otkrio da se sa njim konsultovao oko prihvatanja kandidature za gradonačelnika.

To je javnost saznala od samog Jankovića, jer Koštunica ne daje izjave medijima, ne ide na stranačke skupove, a povremeno se pojavi u javnosti, poput 2021. kada je prisustvovao promociji knjige legendarnog prozaiste Radovana Belog Markovića koji je u međuvremenu preminuo.

Pre šest godina se u potpunoj tajnosti u opštini Stari grad u Beogradu venčao sa književnicom Ljiljanom Lazarević.

Ovo su svi predsednici Srbije od demokratskih 2000. godine promena među kojima je Milan Milutinović koji je preminuo u julu prošle godine.

Svi v.d. predsednici

Treba pomenuti i v d predsednike Srbije. U periodu od 29. decembra 2002. godine, kada je istekao predsednički mandat Milana Milutinovića, pa sve do 11. jula 2004. godine, kada je za predsednika izabran Boris Tadić, Srbija nije imala predsednika Republike, pa su funkciju vršioca dužnosti obavljali tadašnji predsednici Skupštine:

Nataša Mićić, pravnica (29. decembar 2002 – 4. februar 2004)
Dragan Maršićanin, ekonomista (4. februar 2004. – 4. mart 2004)
Predrag Marković književnik (4. mart – 11. jul 2004)
Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete i (5. aprila do 31. maja 2012.)

Neuspeli predsednički izbori

Još pre isteka mandata Milana Milutinovića, bila su održana dva od ukupno tri ciklusa neuspelih predsedničkih izbora.

Prvi neuspeli izbori održani su 29. septembra 2002, ali pošto u drugom krugu izbora održanom 13. oktobra nije izašao dovoljan broj glasača izbori su poništeni.
Drugi neuspeli izbori održani su 8. decembra 2002, ali na njima već u prvom krugu nije izašao dovoljan broj glasača tako da su i oni poništeni.
Treći neuspeli izbori održani su nakon skoro godinu dana, 16. novembra 2003, ali ni na njih nije izašao dovoljan broj glasača tako da su i oni poništeni.

Februara 2004. Narodna skupština Srbije izmenila je Zakon o izboru predsednika Republike, pa je ukinut cenzus od 50 odsto izašlih na izbore. Nakon toga su u junu 2004. održani predsednički izbori na kojima je izabran Boris Tadić.

Đukić Dejanović vršila je dužnost predsednika Srbije posle ostavke predsednika Borisa Tadića do izbora Tomislava Nikolića.

Šta pripada bivšim predsednicima?

Zakon propisuje da bivši predsednik, osim na naknadu od 80 odsto plate aktuelnog šefa države, ima pravo i na kancelariju, savetnika, sekretara i službeni automobil.

Te povlastice može da koristi onoliko dugo koliko mu je trajao mandat. Ukoliko se proceni da mu je ugrožena bezbednost, ima pravo i na obezbeđenje.

Kancelariju je svojevremeno imao Milutinović, a tražio ju je i Tadić. Nijedan bivši predsednik SRJ ili Srbije nije od nadležnih zatražio službeni automobil, vozača ili obezbeđenje.

Izvor

Niste svi došli na sednicu, niste svi ni…

Hrvati ne mogu bez Vučića

Ponižavajući odnos Mehanizma prema našem pravosudnom sistemu

„Za nas je saradnja sa Turskom više od…