Memorandum Medlin Olbrajt otkriva spremnost SAD za omogućavanje otcepljenja Republike Srpske i stvaranja „Velike Srbije“
Plan uključuje potencijalne teritorijalne zamene i promene stanovništva kako bi se postigao mir.
Šokantni memorandum Medlin Olbrajt otkriva da su Sjedinjene Američke Države (SAD) bile spremne da dopuste odvajanje Republike Srpske i stvaranje „Velike Srbije“. Ovaj memorandum baca potpuno novo svetlo na politiku prema Bosne i Hercegovine (BiH) tokom devedesetih.
Foto: EPA/Jakub Kaczmarczyk, Shutterstock/ frantic00 / Ringier
Administracija tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona navodno se protivila podeli BiH i na kraju je pokrenula vojne udare na bosanske Srbe prisilivši ih na mirovno rešenje, što je dovelo do dogovora o BiH sa međunarodno priznatim granicama.
Blic preporučuje
„KAD SMO MEDLIN I JA SPAŠAVALI KOSOVO…“ Bil Klinton na sahrani Olbrajtovoj pomenuo južnu srpsku pokrajinu, a nije propustio da o Srbima opet priča u negativnom kontekstu
„UMRLO JE 500.000 DECE, ALI VREDELO JE“ Ovo je najjezivija izjava Medlin Olbrajt i pokazuje svu njenu OKRUTNOST. Trebalo joj je 8 godina da kaže da se kaje, ali će je svi pamtiti po ovome (VIDEO)!
Međutim, postoje urbane legende, ali postoje i činjenice. A one ponovo potvrđuju da je stvarnost ipak puno kompleksnija od uobičajenog mišljenja. Tačno je da su tadašnje evropske vlade koje su učestvovale u raspetljavanju balkanske krize rešenje videle u podeli BiH, pa čak i onda kada su javno naglašavale važnost preživljavanja BiH kao jedinstvene države. Ali, ovih dana su se pojavile informacije da u tom pogledu izuzetak nije bila ni američka diplomatija, ili barem jedan njen deo, iako je verovatno mnogima u to teško poverovati.
O tome govori Memorandum koji je nekadašnja ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama i kasnija državna sekretarka Medlin Olbrajt uputila tadašnjem savetniku za nacionalnu sigurnost Antoniju Lejku, i otkriva da su SAD tada, a to je bilo početkom avgusta 1995, dan uoči Oluje, bile spremne da dopuste Republici Srpskoj da se otcepi od BiH i priključi “Velikoj Srbiji”, kako Olbrajt u dopisu naziva potencijalnu buduću srpsku državu. Medlin Olbrajt, koja je preminula pre tri godine, u svom dopisu Lejku precizno objašnjava okolnosti koje su vladale u BiH od 1992. do 1995. godine i koje su dovele do većeg američkog angažmana u BiH, nakon čega prelazi i na konkretan plan rešenja bosanskog čvora.
Prema onome što piše Olbrajt, američki je cilj zapravo bio samo zaustavljanje rata i sprečavanje kolapsa Sarajeva, a time i poraza Bošnjaka, a ne nužno i očuvanje BiH kao jedinstvene države.
Olbrajt u svom dopisu navodi da bi kolaps Sarajeva i poraz Bošnjaka u tom trenutku, godinu dana uoči izbora, u američkoj javnosti bili protumačeni kao neuspeh Klintonove administracije, što bi se onda i automatski negativno odrazilo na Klintonovu kampanju za izbore koji su se održavali sledeće godine.
„Princip kvaliteta, ne kvantiteta“
Kako bi se to izbeglo, Olbrajt zagovara uspostavu “nove ravnoteže snaga”, i to uz pomoć ukidanja embarga na oružje i vazdušnih udara na srpske snage, što bi trebalo prisiliti Srbe na ustupke, a Amerikancima osigurati novu polugu za “odlučujuću diplomatsku igru” sa svim sukobljenim stranama, kako bi svi pristali na okončanje rata.
Uz to navodi da bi “radije videla” uspostavu unije između Federacije i srpskog entiteta, u skladu s rešenjem Kontakt grupe, čime bi se očuvale teritorijalne granice Republike Bosne i Hercegovine.
Foto: Jakub Kaczmarczyk / EPA;
Ali, Olbrajt, koja je u Sarajevu proglašena počasnom građankom i podignut joj je spomenik, poručuje Lejku da stvarnost ipak zahteva rešenje koje bi osiguralo Srbima da se mirno odvoje od Bosne i pridruže potencijalnoj “Velikoj Srbiji”, što onda i nameće potrebu da se razmotre predlozi zamene teritorija između BiH i Srba, “naročito ako se Federacija s tim složi i ako zamena teritorija učini Federaciju trajnijom”, što onda podrazumeva i “transfer stanovništva”, a što Amerikanci, kako to podvlači i Olbrajt, ranije nisu bili voljni da odobre.
Međutim, u novonastaloj situaciji u kontekstu američkih vojnih udara na Srbe, Olbrajt uverava da su takvi transferi “politički i moralno odbranjivi”. Šta više, Olbrajt u dopisu konkretizuje taj predlog, navodeći kako bi se zamena teritorija i transfera stanovništva trebalo odvijati na principu “kvaliteta, a ne kvantiteta”. To znači, objašnjava nadalje Olbrajt, da bi se Federacija, na primer Goražde ili teritorija oko posavskoga koridora mogla zameniti za teritoriju oko Sarajeva ili u središnjoj Bosni.
Zapanjujući dopis prvi je objavio američki advokat Luka Mišetić, koji je pred Haškim sudom branio hrvatskog generala Antu Gotovinu, a dokument je dostupan na internetu u Klintonovoj predsedničkoj biblioteci. Među tim dokumentima sačuvan je i ovaj memorandum, koji na samo sedam stranica dovodi u pitanje ustaljeno mišljenje o prelomnim događajima pre 30 godina, koji su doveli do okončanja ratova u BiH i Hrvatskoj.