Prvi put posle skoro dve decenije imaćemo lokalne izbore koji su razdvojeni od parlamentarnih ili predsedničkih, i to nepunih šest meseci nakon prethodnog izlaska na glasanje, a obeležiće ih, između ostalog, selektivni bojkot pojedinih opozicionih stranaka, raspad starih i stvaranje novih koalicija, neka nova izborna pravila, kao i čini se nikad više anonimnih i fantomskih lista kojima je glavni cilj zbunjivanje birača.
Blic preporučuje
1. Ko će sve glasati? Gde i kako?
U nedelju 2. juna izbori će biti održani u 89 gradova i opština širom Srbije. Kada su gradovi u pitanju, osim u Beogradu, glasaće se i u Nišu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Kikindi, Vršcu, Pančevu, Somboru, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Požarevcu, Jagodini, Užicu i Čačku.
Kada je o opštinama reč, na spisku su Bačka Topola, Mali Iđoš, Žitište, Nova Crnja, Novi Bečej, Ada, Kanjiža, Novi Kneževac, Senta, Čoka, Alibunar, Bela Crkva, Kovačica, Kovin, Opovo, Plandište, Apatin, Odžaci, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Vrbas, Žabalj, Srbobran, Sremski Karlovci, Temerin, Titel, Inđija, Irig, Pećinci, Ruma, Stara Pazova, Šid, Svilajnac, Boljevac, Arilje, Nova Varoš, Sjenica, Čajetina, Gornji Milanovac, Ivanjica, Vrnjačka Banja, Raška, Tutin, Aleksinac, Svrljig, Bosilegrad, Bujanovac i Surdulica.
Beograđani će, takođe, birati lokalnu vlast u svojih 17 opština (Čukarica, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun, Zvezdara, Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot, Surčin), Nišlije u pet (Medijana, Palilula, Crveni Krst, Pantelej, Niška Banja), a izbori će biti i u opštini Kostolac koja pripada Požarevcu.
2. Ko, gde i zašto bojkotuje izbore?
Odmah po raspisivanju izbora deo opozicije je najavio da će ih, nezadovoljni terminom pošto su se zalagali za odlaganje za jesen, bojkotovati. Tabor bojkotaša su oformili Stranka slobode i pravde (Đilas), Srbija centar (Ponoš), Zajedno (Nebojša Zelenović), a zatim im se pridružila koalicija Nada – Novi DSS i POKS.
Foto: Djordje Kojadinovic / Ringier
I njihova odluka bi bila potpuno legitimna da se kasnije nisu odlučili za selektivni bojkot – odbili su da idu u trku za Beograd, ali će izaći na izbore u mnogim drugim gradovima, pa i onim najvećim poput Novog Sada i Niša! Ispostaviće se da čak bojkotaši izlaze na izbore u više gradova i opština od nekih stranaka i pokreta koji ih ne bojkotuju!? Narodni pokret Srbije izlazi u 57 od 89 gradova i opština, Zeleno-levi front u 34, Novi DSS u 27, Đilasov SSP u 16, Ponoševo Srce u 10, Mi – snaga naroda Branimira Nestorovića u osam, Kreni promeni Save Manojlovića u sedam…
3. Ko su ujedinjeni i razjedinjeni?
Pred izbore 2. juna slobodno možemo da kažemo da će to biti okršaj dva bloka – vlasti i opozicije. Ujedinjenih i razjedinjenih. Praktično sa danom kad su raspisani izbori došlo je do raspada koalicije “Srbija protiv nasilja” koja je bila druga najjača politička snaga posle izbora održanih 17. decembra prošle godine. Na jednoj strani su ostali (selektivni) bojkotaši, a na drugoj su oni koji su se zalagali za izlazak na izbore formirali novu koaliciju – Biram borbu. Ipak, u nekim gradovima, poput Novog Sada i Valjeva, skoro kompletna opozicija se našla na jednoj listi, Takođe, prethodnih meseci došlo je i do raspada na dva dela pokreta “Mi, glas naroda”.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Na drugoj strani stranke na vlasti, okupljene oko SNS i SPS nisu ništa da prepustile slučaju pa su oformile veliku koaliciju u koju su ušli dugogodišnji koalicioni partneri, ali i manje opozicione stranke i stranke manjina.
Ove izbore takođe će obeležiti debi pokreta Kreni – promeni Sava Manojlovića u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Sremskoj Mitrovici, kao i tek par beogradskih opština.
4. Ko su plagijatori i nevidljivi?
Mnoge liste na lokalnim izborima biće poznatije po svom nazivu nego po kandidatima koji su relativno nepoznati i užoj i široj javnosti, a pritom među njima ima i puno plagijatora koji prepisivanjem imena liste pokušavaju da skrenu pažnju na sebe.
Liste na opštinskim izborima u Zemunu “Pokrenimo okrenimo” i “Zemun protiv nasilja” nemaju nikakve veze sa pokretom “Kreni-promeni” Sava Manojlovića i nekadašnjom koalicijom “Srbija protiv nasilja”. Birače bi mogla da zbuni i činjenica da se pokret Branimira Nestorovića pocepao u prethodnom periodu pa tako u prestonici na izbore izlaze dve liste sličnog imena “Mi, snaga naroda” i “Mi, glas iz naroda”.
U Kikindi je, na primer, predata lista pod nazivom “Kikinda protiv nasilja – Milorad Miki Aleksić”. Nosiocu liste se samo ime razlikuje od predsednika Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića. A sa bivšom opozicionom listom Srbija protiv nasilja nema ama baš nikakve veze.
5. Zašto nikome ništa nije jasno?
Konfuziju birača u glavi možda je najbolje opisao novinar Aleksandar Apostolovski.
– Ako biste hteli sada nekom čoveku, prosečnom biraču, da objasnite koji deo opozicije izlazi na izbore, koji deo bojkotuje, koji deo bojkotuje izbore samo u Beogradu, a izlazi u ostalim gradovima i opštinama, to bi bila skoro nemoguća misija. To je toliko komplikovano da mislim da bi običan čovek, da su ga sada stavili u Amazoniju bez Gugl mape, lakše pronašao svoj put, nego otkrio šta se dešava na našoj političkoj sceni – rekao je Apostolovski nedavno na Juronjuzu.
6. Ko sve neće moći da glasa i zašto?
Novi izbori donose i nekoliko noviteta, pa je procena da zbog promene zakona oko 52.000 građana Srbije neće moći da glasa na novim adresama. U praksi, za građane i predstojeće izbore to znači da oni koji su prebivalište promenili od 3. jula 2023. do 3. juna 2024. ne mogu da glasaju na novoj adresi, već na onoj na kojoj su bili prijavljeni do 3. jula prošle godine.
Foto: Mladen Šurjanac / Ringier
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Jelena Žarić Kovačević izjavila je da posle izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku oko 10.000 njih će biti uskraćeno da glasa 2. juna.
Takođe, na preporuku ODIHR-a i OEBS-a biće uvedena nova biračka mesta. Gradska izborna komisija (GIK) U Beogradu je, na primer, utvrdila broj od 1.265 biračkih mesta, što je uvećanje od 85, odnosno sedam odsto u odnosu na broj biračkih mesta na izborima 2023. godine.
7. Zašto ćute istraživači i kladionice?
U centru pažnje na lokalnim izborima biće glasanje u tri najveća grada u Srbiji – Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Prema mišljenju analitičara, pošto je deo opozicije odlučio da ne učestvuje u izbornoj trci u srpskoj prestonici, više uzbuđenja se očekuje van Beograda. Iako je opozicija na decembarskim izborima, na primer, osvojila više glasova u čak šest od 17 prestoničkih opština i to onih centralnih, najvećih.
Interesantno je da se na šest dana do izbora pojavilo samo jedno istraživanje rezultata. Prema anketi koju je sprovela „Nova srpska politička misao“, za listu Aleksandar Vučić – Beograd sutra bi u srpskoj prestonici glasalo 52,2 odsto građana, za Pokret „Kreni-promeni“ 17,8 odsto, za listu Biram Beograd 15,4 odsto, a za „Mi – snaga naroda – dr Branimir Nestorović“ 7,6 odsto. Na ostale bi otpalo sedam odsto.
Druga interesantna stvar je da za razliku od mnogih prethodnih izbora nijedna kladionica još nije izašla sa kvotama koje su u prethodnom periodu i te kako znale da dočaraju ono što se očekuje kasnije na biralištima.
8. Ko su spavači, a ko izdajnici?
Opozicija se od trenutka raspisivanja izbora ponajviše bavila svojim međusobnim odnosima, počev od toga da li su u pravu ovi što su zagovarali izlazak na birališta ili drugi koji su bili za (selektivni) bojkot. A onda se prešlo na potragu za izdajnicima, spavačima, preletačima…
Foto: Aleksandar Barda / Fonet
Savo Manojlović je direktno optužio Dragana Đilasa da stoji iza obaranja njegove liste i to preko advokata Tupanjca. Usledio je ekspresni odgovor Đilasa i nova optužba na račun vođe “Kreni-promeni” da je “ispostava službe” i da se na njegovoj listi nalaze fantomski kandidati.
9. Ko je u igri za gradonačelnika?
Za razliku od nekih gradova u provinciji, u Beogradu su skoro sve liste otvoreno izašle sa kandidatima za budućeg gradonačelnika Beograda. Uz napomenu da to mogu da promene nakon izbora, pošto je za izbor prvog čoveka prestonice neophodno da kandidat ispuni “samo” tri uslova: da bude na izbornoj listi, da uđe u sastav Skupštine grada i da dobije 50+1 glas odbornika, odnosno 56 od 110.
Koalicija oko SNS je ponovo za svog kandidata istakla Aleksandra Šapića, koalicija “Biram borbu” Dobricu Veselinovića, Kreni-promeni Savu Manojlovića, a „Mi – snaga naroda“ Branimira Nestorovića kandiduje dr Borislava Antonijevića. I to su prema procenama četiri trenutno najjače liste u Beogradu.
Ruska stranka je za kandidata istakla Željka Pantića, GG “Ćale ovo je za tebe” Petra Đurića, GG Za zeleni Beograd dr Dejana Žujovića, Narodna lista advokata Vladimira Gajića, koalicija manjinskih stranaka „Snaga“ Vasiliosa Provelegiosa, Zukorlićeva SPP Svetu, čoveka nepoznatog identiteta sa kacigom i plaštom…
10. Šta je čuveni “faktor iks?
Jedna od glavnih dilema na predstojećim izborima svakako je očekivana izlaznost. Nije tajna da na lokalne izbore uvek izlazi manje birača nego na parlamentarne i predsedničke, a to bi dodatno moglo da bude vidljivo zbog delimičnog bojkota u pojedinim sredinama, posebno Beogradu. Podsetimo, 2020. kada je veći deo opozicije bojkotovao glasanje, u prestonici je na izbore izašlo samo oko 35 odsto građana.
A na izlaznost bi mogla da utiče i vremenska prognoza. Poslednje prognoze govore da će cela ova nedelja biti topla, i uglavnom sunčana, sa temperaturama blizu 30 stepeni, ali da je baš u nedelju 2. juna moguć dolazak kišnog talasa.
Takođe ne treba zaboraviti da su neki već otišli na letnje odmore…
SNS u osam gradova nije broj jedan na listiću
SNS učestvuje na lokalnim izborima u 89 gradova i opština, a izbornu listu nije podnela u samo jednoj opštini – Tutinu.
Foto: Nenad Mihajlović / Tanjug
U osam gradova i opština u kojima se glasa 2. juna izborne liste koalicije okupljene oko SNS neće biti na prvom mestu na glasačkom listiću.
U mali broj izuzetaka spadaju opštine Bačka Topola, Kanjiža i Senta, u kojima je SVM na poziciji jedan, dok su naprednjaci drugi. U Svrljigu je prva na listiću GG „Znamo se – Milija Miletić“, a SNS drugi, baš kao i u Čajetini, gde je pozicija broj jedan rezervisana za Zdravu Srbiju. U Jagodini je na mestu broj jedan koalicija JS Dragana Markovića Palme i SPS, dok je SNS treći. Isto mesto SNS zauzima i u Bujanovcu, dok je u opštini Preševo sedmi.