Manjinske liste sve češće prelaze cenzus i ulaze u gradske skupštine širom Srbije, ali je veliko pitanje da li se tome raduje manjina ili većina i čiji se interesi zastupaju? Primera radi, na listi Ruske stranke u Nišu koja je dobila jedan mandat ne nalazi se nijedan Rus iako ih u tom gradu ima 121. Izborne komisije imaju pravo da daju ili odbijaju određenoj listi status manjinske liste, ali primeri u poslednje dve godine pokazuju da je to sve relativno.
Foto: Robert Getel / Ringier
Da li zbog toga što je sve više Rusa u Srbiji ili želje da se prečicom uđe u skupštinu pa čak i u vlast tek lokalni izbori pokazali su da u našoj zemlji uz već uobičajene mađarske, bošnjačke, romske, slovačke i albanske liste ima najviše ruskih lista: u Beogradu, Valjevu, Čačku, Nišu…
Blic preporučuje
Ne znaju ruski, ali vole Putina
Zoran Alimpić, dugogodišnji član Gradske izborne komisije u Beogradu, kaže za „Blic“ da je toliki porast broja ruskih stranaka simptomatičan.
– Prema popisu u Srbiji živi oko 10.000 Rusa s tim što je u poslednje tri godine došao veliki broj Rusa koji nemaju državljanstvo. Pitanje je i da li bi oni ovde glasali za ruske liste jer oni mahom nisu pristalice ruskog predsednika Vladimira Putina čiju sliku su ruske liste propagirale u kampanji – navodi Alimpić.
Foto: Goran Srdanov / RAS Srbija
Kako kaže, retko ko na ruskim listama jeste Rus.
– Na tim listama su praktično samo Srbi koji vole Rusiju i Putina, a ne znaju niti ruski jezik niti mnogo o ruskoj manjini u Srbiji. Rusi čak u Srbiji nemaju ni svoj Nacionalni savet koji bi trebalo da odobrava da li lista zastupa rusku nacionalnu manjinu i njene interese – objašnjava Alimpić.
Ruske liste osvojile više glasova nego što ima Rusa?!
Ruska lista najviše glasova dobila je, logično, u Beogradu i i to oko 7.800 što je maltene duplo više od broja upisanih Rusa u prestonici prema poslednjem popisu iz 2022. godine.
Ako se poredi odnos glasova i upisanih stanovnika veći uspeh napravile su ruske liste u Čačku i Valjevu gde zvanično živi 34 odnosno 70 Rusa. Zanimljivo, na izborima u Valjevu učestvovale su čak dve ruske liste: Ruska stranka i Evropska zelena partija koje su osvojile 20 puta više glasova nego što u tom gradu ima Rusa.
U Čačku se Ruska stranka hvali jednim odborničkim mestom pošto je uspela da osvoji sedam puta više glasova od broja Rusa u gradu na Zapadnoj Moravi.
Foto: N1 / screenshot
Već svi znaju da je jedan, ali vredan mandat u Nišu osvojila, takođe, ruska lista i postala „tas na vagi“ za formiranje vlasti.
O vlasti bi mogli da odlučuju i Grci i Slovaci i to u Beogradu, tačnije na Savskom vencu gde će većina zavisiti od manjinske liste na kojoj su zajedno Zelena stranka (manjinska stranka Slovaka) i Građanska stranka Grka Srbije.
Za mandat potrebno preći prirodni prag sa dodatnih 35 odsto glasova
Kako kaže Alimpić, mnoge manjinske liste ne štite prava ni interese manjine koju predstavljaju već žele „ili da zbune birače ili da na lakši način uđu u skupštinu i vlast“.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
– Da bi manjinske liste ušle u skupštinu potrebno je da pređu prirodni prag koji se dobija tako što se broj glasova podeli sa brojem odborničkih mesta s tim što se po našem zakonu svakoj listi dodaje još 35 odsto glasova i na taj način se pozitivnom diskriminacijom olakšava ulazak manjina u skupštinu. To je svakako dobro, ali vidimo da se nažalost zloupotrebljava – ocenjuje Alimpić.
Za prijavu manjinske liste potrebno 5.000 potpisa
U Centru za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) kažu da „izbornu listu nacionalne manjine mogu podneti samo političke stranke nacionalne manjine ili koalicija koju čine isključivo političke stranke nacionalnih manjina“.
Foto: Beoinfo / Ustupljene fotografije
– Izbornom listom nacionalne manjine smatra se ona izborna lista za koju je izborna komisija utvrdila da je osnovni cilj njenog podnošenja predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine, kao i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine, u skladu sa međunarodnim pravnim standardima – ocenjuju u CRTA.
U ovom centru dodaju da izborna komisija „može proglasiti izbornu listu nacionalne manjine ako podnosilac izborne liste dostavi 5.000 overenih izjava birača da podržavaju izbornu listu, a pri raspodeli mandata, izborna lista nacionalne manjine učestvuje u raspodeli i onda kada dobije manje od tri odsto glasova od broja birača koji su glasali“.