Šef Misije EU u Srbiji Emanuele Žiofre ocenio je da je prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i velikog broja istaknutih ljudi iz političkih privrednih i naučnih krugova, na manifestaciji „Evropska izborna noć 2024“ pokazalo da u Srbiji vlada veliko interesovanje za Evropske izbore.
Foto: Ringier
Žiofre je to izjavio za Tanjug i dodao da očekuje da proširenje ostane među prvim prioritetima Evropske unije.
Blic preporučuje
– Naravno, ovaj parlament će imati veliki posao pred sobom, moraće da izabere novog predsednika Evropske komisije, a glasaće i za odabir same komisije. Parlament će morati da imenuje ključne osobe koje će se baviti Zapadnim Balkanom – dodao je Žiofre.
„Želja EU da ubrza proširenje na Zapadni Balkan“
On ocenjuje da je želja Evropske unije da ubrza proširenje na Zapadni Balkan, ali i na Ukrajinu i Moldaviju.
– To će biti prioritet za nas u narednih pet godina. Uveli smo još sredstava za ubrzanje proširenja, prvo plan rasta za Zapadni Balkan. Nova komisija će morati da sprovede taj plan koji je već pokrenut, ali naredne tri godine, odnosno pet, pokazaće nam da li zaista možemo da iskoristimo tu priliku koja je nastala za Zapadni Balkan da postane deo Evropske unije – rekao je Žiofre.
Foto: Ringier
Kako je rekao, bezbednost je postala važno pitanje za EU, jer se na evropskom kontinentu ponovo vodi rat.
– Samim tim građani Evrope se s pravom brinu za svoju bezbednost. Sada imamo debatu u Evropskoj uniji o jačanju naših kapaciteta da se branimo. Moramo da povećamo naše industrijske kapacitete, proizvodimo potrebnu opremu, naoružanje. I zbog toga je proširenje ključno, jer moraju sve te zemlje koje su se kandidovale za članstvo da ubrzaju svoj put, da budu u potpunosti integrisane u naš evropski prostor, prostor demokratije, prosperiteta i bezbednosti – naveo je Žiofre.
„Još ne znamo da li će se proširenje dogoditi grupno kao 2004. godine“
Na pitanje da li je moguće da se kao pre 20 godina, kada se veliki broj zemalja priključio EU, tako nešto dogodi i Zapadnom Balkanu Žiofre odgovara pozitivno.
– To jeste mogućnost. Imamo desetak zemalja koje su se prijavile za članstvo. Još ne znamo da li će se to proširenje dogoditi grupno, kao 2004. Proširenje je proces koji se odvija po zaslugama. Takođe moramo da imamo u vidu da se ne kreću sve zemlje sa iste tačke – istakao je Žiofre.
Foto: Ringier
On dodaje da entuzijazam ka članstvu mora da postoji kako bi se proces integracija ubrzao.
– Ja vidim entuzijazam večeras. Puno je zainteresovanih ljudi, postoji entuzijazam za projekte, za perspektivu članstva. Ljudi žele da znaju šta se dešava u Evropi, kako će izbori uticati na njihov život. Moramo da se potrudimo da taj entuzijazam postane zarazan, da se pretvori u jedan zamajac koji se treba pretočiti u reforme i u usklađivanje sa evropskim politikama – rekao je Žiofre.
„Da biste dobili novac, morate sprovesti reforme“
Na pitanje kada bi Srbija mogla da očekuje novac koji predviđa plan rasta, Žiofre ističe da je plan Evropske komisije obezbedi jedan avans pre leta, a da je za to potrebna reformska agenda od strane Srbije, koju će Evropska unija potvrditi.
– Na tome već radimo. Da biste dobili novac, morate sprovesti reforme. To je filozofija plana rasta. Sada razgovaramo o tome koje su to ključne reforme za koje se Srbija obavezala. Kada se dogovorimo o tome, napravićemo kalendar – naveo je Žiofre.