Vladimir Putin, na poziv severnokorejskog lidera Kim Džong Una, stiže u Pjongjang, što je druga zvanična poseta od uspostavljanja bilateralnih odnosa. Pre susreta, ruski predsednik je odobrio potpisivanje „Sveobuhvatnog sporazuma o strateškom partnerstvu između Rusije i Severne Koreje“. S druge strane, vikend za nama obeležilo je održavanje mirovne konferencije o ratu u Ukrajini, bez prisustva Rusije, a početak nedelje najave NATO-a o stavljanju u pripravnost nuklearnog naoružanja. U razgovoru za „Blic TV“, vojni analitičar Vlade Radulović objasnio je kakve poruke šalju lideri s istoka, a kakve oni sa zapada.
S obzirom na to da je juče Generalni sekretar NATO-a rekao da alijansa razmatra stavljanje nuklearnog naoružanja u stanje pripravnosti – zbog pretnje Rusije i Kine, a takvih direktnih najava iz NATO-a ranije nije bilo, evo kako je to prokomentarisao naš sagovornik:
Blic preporučuje
– Sa jedne strane, dakle, mi svedočimo i dalje tom podizanju lestvice, kada je u pitanju potencijalni sukob Istoka i Zapada, ajde to tako da nazovemo. Međutim, ako se konkretno fokusiramo samo na izjavu generalnog sekretara, ja bih rekao da on suštinski nije rekao ništa konkretno. I vi ako pokušate da protumačite njegovu izjavu, sve ovo je još uvek u nekoj formi razmišljanja, odnosno sada je i zvanično saopšteno da će se unutar NATO-a razmišljati o potencijalnom dodatnom razmeštanju nuklearnih bojevih glava. Dakle, ne znamo kog tipa, ne znamo koliko komada, ne znamo kada, ne znamo u koje zemlje, ništa od toga ne znamo i na kraju krajeva to je negde I u izjavi generalnog sekretara rečeno – Dakle, ovo je sada samo, ja ću parafrazirati, poziv za članice NATO da porazmisle o tom i dakle, to će biti jedna od tema razgovora, ali za sada mi još uvek nemamo, bar kao javnost, nikakvih konkretnih detalja – rekao je Vlade Radulović za „Blic TV“.
Kako je je naš sagovornik dalje objasnio, NATO članice su značajno povećale budžete za odbranu i nema izgleda da će se taj trend zaustaviti.
– Iz ove perspektive posmatrano, dakle, kako rastu tenzije, rekao bih i na tom istočnom krilu NATO-a, mislim konkretno na Baltičke zemlje, a i kako se dalje rasplamsava sukobu u Ukrajini. Čini mi se da nema dileme da će zemlja članice NATO-a, pre svega ove evropske, nastaviti sa povećavanjem svojih budžeta. Na kraju krajeva ne treba izgubiti iz vida još jednu činjenicu, a to je da je mnogo naoružanja i vojne opreme u proteklih gotovo dve i po godine otišlo put Ukrajine. Potrebno je sada da nešto ostavite i za sebe, da pojačate svoje odbrambene kapacitete, a za sve to vam treba novaca – izjavio je Vlade.
Radulović je potom za „Blic TV“ komentarisao to što Rusija od početka rata preti i pominje nuklearne, bojeve glave, te je objasnio da li će poruka iz NATO-a imati odvraćajuću funkciju, ili će Rusiju biti baš briga za ovakvu vrstu poruke.
– Nuklearno naoružanje bi zapravo po svojoj suštini trebalo da ima odvraćajuću funkciju. Međutim, proteklih dve, gotovo dve i po godine, od kada je počeo rat u Ukrajini, mi zapravo svedočimo činjenici da, pre svega od strane zvanične Moskve, dakle od strane Ruske Federacije, se vrlo često koristi taj nuklearni argument kao argument zastrašivanja suprotne strane. U skladu sa tim tumačite i one najave razmeštanja dodatnih Iskandera, odnosno ranija razmeštanja Iskandera u Kaljiningradskoj oblasti, zatim razmeštanja Iskandera na teritoriju Belorusije. Zašto pominjem konkretno ovaj sistem? Pa za ove rakete, zato što one imaju mogućnost pored konvencionalnog nošenja i nuklearne bojeve glave. Na zapadu su se izdržavali od ovog nuklearnog argumenta, ali evo vidimo već, kažem, gotovo posle dve i po godine, sada se i sa zapada čuju ti glasovi koji sve češće pominju zapravo nuklearne argumente – rekao je za „Blic TV“.
Održana mirovna konferencija o ratu u Ukrajini
S obzirom na to da je za vikend održana mirovna konferencija o ratu u Ukrajini, ali bez učešća Rusije, naš sagovornik je pojasnio kakav domet može imati deklaracija koja je tad usvojena.
– Rekao bih, evo, vrlo ograničeno dobro je da se priča, dobro je da se na globalnom nivou razmatra o tome kako završiti sve ono što je započeto februara 2022. godine. Međutim, ukoliko nemate stranu koja je direktno pokrenula to sve i koja je direktan učesnik oružanih sukoba, a to je pre svega Ruska federacija, jako teško vi možete bilo kakav konkretan rezultat da napravite. U diplomatiji još možda i nešto biste mogli neki potez da povučete, ali na terenu, na bojnom polju od toga čini mi se da nema ništa – dodao je Vlade.
Sastali se Putin i Kim Džong Un prvi put posle 24 godine
Na samom kraju razgovora, Radulović je objasnio na koji način tumači susret ruskog i severnokorejskog predsednika.
– Kada ste imali protekle susrete na relaciji Moskva-Pjongjang, ubrzo nakon toga ste imali i satelitske snimke koji su dokazivali, odnosno potvrđivali kompozicije sa naoružanjima i vojnom opremom koje su išle put Ruske federacije i severno-korejske rakete na ukrajinskom bojištu, dakle koje su lansirane od strane ruskih oružanih snaga. U tom smislu treba i ovaj susret tumačiti, dakle samo nastavak dalje i rekao bih ne nastavak, već i unapređenje saradnje na relaciji Moskva-Pjongjang – zaključio je Vlade Radulović za „Blic TV“.