Novi saziv Evropske komisije (EK) i jedna, za neke sitna, a za neke važna novina – funkcija komesara Evropske unije (EU) za proširenje. Zvuči poznato? Da, ako se zna da ona nije nova, ali i ne ako će ovaj saziv sada prvi put imati osobu koja će se isključivo baviti tom temom i koja bi, štaviše, trebalo da bude neka vrsta mentora koji će pripremati zemlje kandidate za članstvo.
Foto: Dimitar Dilkoff/ AFP/ Profimedia, Shutterstock / Ringier
Koliko će proširenje EU biti visoko na agendi svedočila je i stara – nova predsednika EK Ursula fon der Lajen, koja je pre nekoliko dana u Sloveniji upravo o ovome govorila.
Blic preporučuje
– Želim da se naš rad još više ubrza. U sledećoj komisiji, proširenje mora biti posao sa punim radnim vremenom koji omogućava nepodeljenu pažnju. Zbog toga ću imenovati posebnog komesara za proširenje. Hajde da zajedno pišemo istoriju – kazala je ona.
Kandidati u igri
Kada je reč o kandidatima za tu funkciju, za sada postoje samo spekulacije. Evropski mediji pišu da bi komesar za proširenje EU mogao da bude Valdis Dombrovski, bivši premijer Letonije i aktuelni potpredsednik Evropske komisije.
Pominje se i da je Poljska zemlja koja bi mogao da da naslednika dosadašnjeg komesara Olivera Varheljija (Mađarska).
Foto: AA/ABACA / Profimedia
– Priča se da velike šanse imaju Poljaci. Zato što se nalaze taman između Ukrajine i Moldavije sa jedne strane, odnosno Zapadnog Balkana sa druge. Ime kandidata bi trebalo da bude poznato do novembra, nakon čega sledi standardna procedura izglasavanja cele Evropske komisije – kaže za „Blic“ Strahinja Subotić, programski menadžer Centra za evropske politike.
„Nije neočekivano“
On kaže da nije neočekivano to što će Evropa komisija imati komesara samo za proširenje EU.
– To je dugo najavljivano i nije iznenađenje. Do sada je postojao komesar za proširenje i susedne politike, a od sada će te dve funkcije biti odvojene. Verovatno će pored komesara za proširenje postojati i komesar za susedne politike, odnosno Mediteran. Njegov zadatak biće da u narednih pet godina, do 2029., pripremi zemlje kandidate za ulazak u EU – navodi Subotić.
Foto: RTS / screenshot
Kako kaže, politika proširenja će dobiti na značaju.
– Do sada je postojao, da tako kažem, autopilot koji je samo nadgledao proces evrointegracija i delegirao novac zemljama kandidata. Od sada će komesar za proširenje imati proaktivnu ulogu da kroz jače nadgledanje podstakne zemlje kandidate da napreduju ka EU – ocenjuje Subotić.
„Proširenje da sazri“
On dodaje da je cilj ovih novina da do 2029. godine „politika proširenja EU sazri“.
– Postoje razne spekulacije ko bi prvi mogao da uđe u EU, ali sigurno je da je najbliža Crna Gora. Ako ostane politički konsolidovana, ona će do 2028. godine verovatno ispuniti sve uslove kako bi se našla u EU 2030. Najveća pozitivna prekretnica za Crnu Goru na putu ka EU je Izveštaj o ispunjavanju privremenih merila (IBAR) – analizira Subotić.
Dodaje da to ukazuje da „nije moguće blokovsko proširenje EU kakvo pojedinci pominju“.
– Srbija je, recimo, po svim kriterijumima daleko ispred Ukrajine koja teško može da napreduje na putu ka EU dok joj je država u ratu sa Rusijom. U takvim okolnostima Rusija ne može da ima ni funkcionalno tržište ni konsolidovanu demokratiju – priča on.
„Dominiraju geopolitički interesi“
I Zoran Milivojević, diplomata, smatra da EU vraća politiku proširenja na agendu nove komisije.
– Trenutno zbog rata u Ukrajini dominiraju geopolitički interesi, a ne tradicionalni kriterijumi za proširenje EU. U Briselu je usaglašena politika da se Ukrajina nakon prijema u EU stavlja u funkciju zapadnih interesa. Proširenje EU zavisi, pre svega, od stava zemalja članica, ali ne treba zaboraviti da predsednik Francuske Emanuel Makron ne odustaje od svoje ideje da se EU mora prvo reformisati – ocenjuje Milivojević.
Kako kaže, moguće je da se paralelno odvijaju procesi i proširenja i reformisanja EU.
– Geopolitika diktira da se proces proširenja EU otvori. Stav Zapada je da ulazak Ukrajine i Moldavije u EU prioritet. S druge strane, Zapadni Balkan već godinama kaska na evropskom putu. Briselu su trenutno zbog geopolitike značajnije Ukrajina i Moldavija u EU nego naš region – analizira Milivojević, koji dodaje da je Srbiji glavna prepreka za ulazak u EU pitanje Kosova.
Vučević: „Ful džob“
Najavu Fon der Lajen pozdravio je premijer Srbije Miloš Vučević, koji je pre nekoliko dana, takođe u Sloveniji na Bledskom strateškom forumu poručio da će taj komesar raditi „ful džob“, i da je na Srbiji da „radi sve ono što treba da radi u procesu reforme i da sarađuje regionalno“.
Dodao je da je „ulazak u EU glavni politički cilj Srbije 20 godina“.