Aljbin Kurti sateran u ćošak: Prištini ne stiže novac od EU, i dalje je pod sankcijama

Sredstva iz plana rasta Evropske unije uskoro bi trebalo da budu na računima zainteresovanih balkanskih zemalja među kojima je i Srbija, ali Priština neće biti na spisku zbog institucionalnih zavrzlama. Novac je zarobljen je Priština nema Skupštinu koja će ratifikovati neophodni sporazum o zajmu, ali to nije sve – uz to je EU zadržala kaznene mere uvedene Kosovu pre skoro dve godine. Pitanje je kako će se i kada sve rešiti pošto nove Vlade na Kosovu nema ni na vidiku, pa im preti institucionalni vakuum.

Foto: Visar Kryeziu, Tanjug / AP, Shutterstock / Ringier

Balkanske zemlje sa nestrpljenjem čekaju isplatu sredstava iz Plana rasta EU, a najavljeno je da se uskoro očekuju prve uplate. Sa Prištinom nije takav slučaj jer nije ratifikovala „sporazum o zajmu” sa EU pošto nema konstituisanu Skupštinu koja bi to mogla da učini. Dok se to ne desi, ne može da prima isplate.

To nije jedini kamen spoticanja – EU zadržava kaznene mere uvedene Kosovu koje datiraju još od juna 2023. Sve to se dešava dva meseca nakon izbora, a tamošnji analitičar Gezim Kasapoli upozorava da bi to moglo da dovede do institucionalnog vakuuma.

– Verujem da će, ukoliko Samoopredeljenje sa 48 poslanika ne bude u stanju da nađe stabilnog koalicionog partnera za stvaranje institucija, blokirati izbor predsednika skupštine, što je praktično institucionalni vakuum, koji će onda ići u Ustavni sud na mišljenje, pa će se proces odugovlačiti – rekao je Kasapoli.

„Kurti se pravi mrtav“

Sve to se poklapa sa dolaskom nove administracije u SAD koja nije naklonjena kosovskom premijeru, zbog čega se na Kosovu prati svaki njegov potez. Pod svetlima reflektora, Kurti je povukao neobičnu odluku – odbio je da se sastane sa predstavnicima Saveta za albansko-američke odnose.

Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu, smatra da se Kurti trenutno rukovodi strategijom „čekanja“ u odnosu na SAD, očekujući dogovor sa novom administracijom u Vašingtonu koja se trenutno protivi njegovom novom mandatu.

– Strategija kojom sada poseže Kurti je na neki način „praviti se mrtav“, čekati neko bolje političko vreme, u smislu finalnog dogovora oko prestanka rata u Ukrajini, a zatim da se sačeka i konačan odgovor Evropske unije u celom tom procesu. A onda, na kraju, da li i šta jeste američka pozicija prema Kosovu – izjavio je Surlić za „Kosovo onlajn“.

Precizira da SAD ima „konstantu“ nemenjanja odnosa prema nezavisnosti Kosova, ali da je za prištinskog premijera mnogo važniji stav da ga nova američka administracija ne želi na tom mestu.

– Mislim da je ovo vreme gde se on pritajio i čeka zapravo da dobije pravi poziv i možda ostvari neki novi kontakt ili dogovor sa aktuelnom administracijom u Vašingtonu – naglašava Surlić.

„Poruka Evropskoj uniji“

Stefan Radojković, istoričar, kaže da je to „veoma neobičan potez“ koji može da se tumači i kao poruka Evropskoj uniji da je njihov, a ne „američki igrač“ na Zapadnom Balkanu, nadajući se novoj „preraspodeli karata“ na međunarodnoj areni.

– Veoma neobičan potez, nešto što ne pripada praksi albanskog stanovništva, posebno na Kosovu koje, prema nekim mojim istraživanjima, barem od osamdesetih godina aktivno lobira u Vašingtonu i u američkoj administraciji – kazao je Radojković za „Kosovo onlajn“.

Foto: Vlada privremenih kosovskih institucija / Tanjug

Jedna od stvari koja je na čekanju je i dijalog sa Beogradom, a Kurti se 17. marta sastao sa predstavnikom EU za dijalog Peterom Sorensenom. Specijalac Unije je posle trodnevne posete Kosovu rekao da je za dijalog važan kompromis, ali da obe strane moraju odluče da li ga žele.

Aleksandar Šljuka, iz Nove društvene inicijative, kaže da zajednički sastanak dve strane u nekom skorijem periodu ne očekuje, jer smatra da Sorensen sada treba sve da izanalizira i da vidi koje su mogućnosti za novi sastanak.

– Imali smo poziv EU na sastanak nakon što je Priština poslednji put zatvorila institucije, konkretno Centre za socijalni rad da bi se predupredilo zatvaranje nekih drugih institucija poput obrazovnih ili zdravstvenih institucija, ali do toga nije došlo. U Prištini sad vidimo konfuznu političku situaciju, pa i dalje ne znamo kako bi mogao da se organizuje sastanak jer u Prištini nije formirana vlada i ne zna se ko bi mogao da predstavlja Kosovo u Briselu. Sa druge strane, imamo izvesnu političku krizu u Srbiji i dok te stvari ne budu rešene, ne možemo očekivati velike pomake. Možda neki sastanak o nestalima ili tehničkim pitanjima, ali ništa krucijalno – zaključuje Šljuka za „Kosovo onlajn“.