U SVOJOJ 330 godina dugoj političkoj istoriji, a naročito od uvođenja višestranačja, Novi Sad nije bio izložen destrukciji kakvu su, na dan izbora u nedelju, priredili predstavnici dela prozapadne opozicije.
Foto:
Fizički napad na mlade ljude uposlene u kol–centru SNS, a zatim i demoliranje prostorija Novosadskog sajma, stogodišnjeg simbola grada, nisu međutim, ni zbunili ni pokolebali birače. Njihova nedvosmislena poruka u brojkama glasi: apsolutna većina – 46 od ukupno 78 mandata u Skupštini Grada Novog Sada, dodeljena je naprednjačkom bloku.
U CeSID projekciji raspodele odborničkih mandata, utvrđenoj na osnovu kompletno obrađenog uzorka, lista „Aleksandar Vučić – Novi Sad sutra“ osvojila je 53,1 odsto glasova, odnosno 46 odborničkih mesta, što naprednjacima i njihovim koalicionim partnerima obezbeđuje komotnu većinu.
U novosadski parlament ulaze i predstavnici sa liste „Udruženi za slobodni Novi Sad“ na kojoj je, u „frontu protiv Vučića“ , okupljeno čak 13 stranaka, koalicija, pokreta, drugih organizacija i pojedinaca. Ta grupacija, u kojoj su NADA (Novi DSS i POKS), Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Pokret za preokret, Ekološki ustanak – Ćuta, Građanski pokret BRAVO, LSV-Vojvođani, Bora Novaković i ostali, osvojila je 24 odsto glasova (20 mandata). Izborna lista „Dr Savo Manojlović – Kreni-promeni“ bi, na osnovu 9,7 odsto glasova, dobila osam odborničkih mesta, listi „Heroji- Miša Bačulov“ sa 3,8 odsto pripalo bi tri mandata, dok je SVM, koji će verovatno biti deo vlasti, sa 1,2 odsto zaradio jedan mandat.
U poređenju sa prethodnim sastavom parlamenta, ključna novina je što bi u novom trebalo da budu predstavnici i onih opozicionih stranaka koje su bojkotovale prethodne lokalne izbore, poput DS i nekih drugih. Takođe, novost je i da će ligaši, pošto su proteklih bezmalo osam godina bili saradnici naprednjaka u novosadskoj vlasti, odnosno deo takozvane komunalne koalicije, ubuduće biti žestoki protivnici SNS u nameri da se izbore, kako su istakli u saopštenju dan posle izbora, „za poštovanje principa demokratije, rešavanje pitanja neispravne pijaće vode i drugih problema“. Novost je i to da su radikali koje u Novom Sadu predvodi Đurađ Jakšić, posle višegodišnjeg opozicionog delovanja, na ovim izborima bili u sastavu pobedničke izborne liste, pa će najverovatnije ubuduće i oni biti deo gradske vlasti.
Pobeda koalicije okupljene oko SNS, po rečima istoričara Petra Đurđeva, od presudnog je značaja u trenutku velikih geopolitičkih previranja, skrnavljenja identiteta malih naroda i država.
– U glavama opozicije još traju nekakvi jugoslovenski procesi, a zasnivaju se na daljem rastakanju srpskog naciona, grubom gaženju osnovnih državnih simbola, kao i nacionalnog osećaja i upravo na takvoj politici direktnog autošovinizma oni su pokušali da dođu do nekih političkih poena – rekao je Đurđev „Novostima“, naglasivši da odnos glasova pokazuje da žitelji Novog Sada žele očuvanje mira i stabilnosti kako u svom gradu tako i u celoj Srbiji.
Naglašava Đurđev da od 2012. godine, kada je mandat gradonačelnika poveren Milošu Vučeviću, Novi Sad krasi nesumnjivi demografski, ekonomski, kulturni i svaki drugi napredak, te da su se umesto politike podela i nasilja birači opredelili za fabrike, mostove i negovanje tolerancije. Politički život devedesetih u Novom Sadu, podseća Đurđev, odvijao se u mnogo složenijim uslovima – ratovima na prostoru bivše Jugoslavije i sankcijama – pa nismo videli ovakve scene nasilja kao u nedelju. Evidentno je, veli, da ova politička podeljenost nije nastala kao unutrašnji uzrok već kao metod rada koji je uvezen, indukovan, pokrenut negde izvan Novog Sada.
– Prekrečavanje srpskih zastava na Limanu, kidanje tradicionalne srpske zastave Vojvodine sa zdanja Pokrajinske vlade baš u danima kada smo obeležavali 175. godišnjicu Majske skupštine na kojoj su naši dični preci proglasili Srpsku Vojvodinu, kao i sramni napadi na SPC posle najave izgradnje hrama posvećenog mučenicima bačkim i stradalnicima Novosadske racije, kao i govor mržnje univerzitetskog profesora Dinka Gruhonjića protiv srpske nacije i SPC, pokazatelji su da je opozicija umesto na unapređivanju kvaliteta života građana, sve uložila na „izbornu kartu“ skrnavljenja identiteta – kaže Đurđev.
Po viđenju njegovog kolege istoričara Srđana Graovca, izbori u Novom Sadu pokazali su da za ovdašnju opoziciju ne postoji čarobna formula. Za razliku od Beograda, u Novom Sadu su izašli svi gotovo objedinjeni, ali ni to stvaranje referendumske atmosfere nije pomoglo da ostvare pobedu jer nisu ponudili ni kvalitetne ljude ni valjan program.
Podseća Graovac da je od 2000. u Novom Sadu u politiku uveden princip autonomaštva kao ključni princip i alibi za stvaranje ogromne netrpeljivosti prema Beogradu. Brižljivo je pripreman princip sa opasnom narativom za koji su odgovorni i Borislav Novaković i Bojan Pajtić, a to je da Vojvodina i Novi Sad ne mogu da napreduju sve dok nad sobom imaju Beograd „koji sve uzima i otima“. Od tada do 2012. nije otvorena nijedna fabrika u Novom Sadu.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
