Čedomir Jovanović se prisetio poslednjih trenutaka provedenih sa premijerom Zoranom Đinđićem
Ističe da je bio nezadovoljan nivoom sigurnosti oko premijera Đinđića
Iako je bilo spekulacija u medijima da je Čedomir Jovanović pobegao iz države nekoliko dana pre atentata na premijera Zorana Đinđića, nekadašnji lider LDP kaže da ti navodi nisu tačni.
Foto: Sava Radovanović, EPA/Stringer / Ringier
Čedomir Jovanović je sa suzama u očima u emisiji „Iz profila“ govorio o poslednjem susretu sa premijerom Zoranom Đinđićem, povredi koja mu se dogodila i operaciji koju je pokojni premijer imao samo nekoliko dana pre atentata.
Blic preporučuje
– Bio sam u Italiji, mislim da se još nije razišao taj barut kada me je pozvala drugarica koja je bila kraj njega, koja ga je našla dole u hodniku. Čuli smo se te noći, ja sam otišao u petak, dan pre toga smo se vratili, pukla mu je tetiva na Kopaoniku. Onda je kao što bih uradio i ja, odbio svaku mogućnost intervencije u inostranstvu. Od subote uveče do nedelje uveče bio je na Kopaoniku, tamo nije bilo lekara i niko nije znao šta se dogodilo i da je u pitanju tetiva. Onda su ga prebacili na kliniku, tamo sam ga sačekao. Lekari su rekli da ima dva načina, jedan je bio da zaraste, druga je bila operacija. Onda je odlučio da se operiše – rekao je Jovanović i prisetio se poslednjeg razgovora sa premijerom Zoranom Đinđićem:
– Tada smo poslednji put razgovarali, imali smo vremena, čekali smo da prođe anestezija. Tu me je pitao šta ima novo, rekao sam mu da nema ništa. Pitao je sigurno, ja ponovim. Jelena i ja smo otišli kod njenih roditelja i rekli smo da ćemo se venčati. Jelenin otac i Zoran su bili prijatelji i on je to rekao Zoranu, a Zoran je čekao da mu ja kažem. Nisam hteo da mu kažem u bolnici, čekao sam neki bolji trenutak.
Foto: TV Grand / screenshot
Čedomir Jovanović ispričao je da je bio nezadovoljan obezbeđenjem premijera Đinđića.
– Nije bio snob, ništa ga od toga nije interesovalo. Nije želeo da ide na Dedinje u neku kuću, ali je bilo nemoguće čuvati ga na Studentskom trgu. Znalo se da krećemo na JSO, na zemunski klan, bilo je još nekih kritičnih situacija. Bilo je nemoguće tu živeti gde je do tada živeo i tražio je najmanju kuću i bila je po kvadraturi manja od stana u kome je živeo. Imala je prelepo dvoriste. Došli smo na kapiju koja se ne otvara, a oni (policija) su već to okitili kamerama. Stojimo pet minuta, niko ne otvara, pitamo se šta se dešava. Posle smo preskakali kapiju, a policajac koji je sedeo u kućici pustio grejalicu i zaspao, džabe monitori i sve. Kada sam to video, sutra sam otišao kod Dušana Mihajlovića i rekao sam mu da sve to nema smisla i da će ga odneti sa krevetom. On je pozvao sve ljude koji su radili i rekao je ‘Ne možemo da čuvamo i tebe i njega.’ Sećam se da je Bora Banjac rekao da su izgubili Zemunce sa mera, da su u štekovima i da su prešli na specijale (telefoni sa posebnom namenom). Nisu znali gde su i šta rade, jedino je Legija sedeo kod kuće. Ja sam im bio glavobolja i rekli su mi da se sklonim negde do četvrtka i tada je trebalo da krene akcija „Svedok“ i hapšenja – ispričao je Jovanović.
„Napustio sam zemlju u dogovoru sa Zoranom i tadašnjim ministrom policije Dušanom Mihajlovićem“
Ponovio je da je zemlju napustio u dogovoru sa Zoranom Đinđiđem i tadašnjim ministrom policije Dušanom Mihajlovićem.
– Uzmem Jelenu za ruku, odem za Pariz, iznajmim auto i kolima smo otišli do Italije. Sutra je već Tijanić napisao da su me Dušan i Zoran sklonili u Francusku – kazao je on.
Otkrio je i kako je saznao da je premijer tragično izgubio život 12. marta 2003. godine ispred zgrade vlade Srbije.
– Bilo je pola jedan, zvoni telefon i to mi kaže Ivana. Onda sam pozvao Minju, on mi je rekao da je ostala lopatica u hodniku, lekar je izašao iz sale i rekao kao da si flašu vode pustio na beton, sve se raspalo. Sve ostalo je manje više poznato – zaključio je Jovanović na ivici suza.