Ministarka za Evropske poslove Danske ističe važnost reformi u Srbiji za otvaranje Klastera 3.
Danska će se više fokusirati na pregovore između Beograda i Prištine, s obzirom da je Sorensen iz te zemlje.
Danska je 1. jula preuzela šestomesečno, rotirajuće, predsedavanje Savetom Evropske unije (EU), a jedno od pitanja je da šta će to doneti Srbiji. Analitičari ocenjuju da će svakako više pažnje posvećivati pitanju Kosova, kao i da će pokušati da na svetlo pozornice izvuče specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Petera Sorensena, koji je poreklom baš iz Danske.
Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia, Shutterstock / Ringier
Danska je nasledila Poljsku u ulozi rotirajućeg predsedavajućeg a to, između ostalog, podrazumeva uključuje posredovanje u pregovorima, izgradnju kompromisa i predstavljanje Saveta EU u razgovorima s Evropskim parlamentom. Ovo je osmi put da Danska preuzima tu funkciju.
Blic preporučuje
Branka Latinović, bivši diplomata, kaže da će se Danska na čelu Saveta Evropske unije u narednih pola godine verovatno više baviti Kosovom nego Poljska, s obzirom da je Sorensen Danac.
– Oni će sigurno želeti da ga podstaknu i da ga istaknu, da ne bude samo u senci Kaje Kalas, nego da ima odgovarajuće aktivnosti koje će biti vidljive i prepoznatljive – napominje Latinović za „Kosovo onlajn“.
Foto: Shutterstock / Ringier
Ona kaže i da joj se čini da je tokom ove godine pitanje Kosova i Metohije, vezano i za vraćanje u punom kapacitetu pregovorima između Beograde i Prištine, više prepušteno Evropskoj komisiji i visokoj predstavnici za spoljnu politiku, nego što se time bavi Savet EU.
– Savet nije uradio nešto da bi pokrenulo pregovarački proces u smislu da bude efektniji – rekla je Latinović.
Strani mediji, poput „Euronjuza“, pišu da uspeh danskog predsedavanja ne zavisi samo od Brisela, već i od grada udaljenog više od 6.000 kilometara – Vašingtona. Ocenjuju da je povratak Donalda Trampa u Belu kuću duboko uznemirio Evropu, primoravajući je na defanzivni stav kako bi zaštitila sopstvene interese pred neočekivanim potezima američkog predsednika.
Foto: Koen van Weel / AFP / / Profimedia
Što se Srbije tiče, jedno od važnih pitanja je dijaloga Beograda i Prištine, a Latinović kaže da koliko će se Danska baviti dijalogom zavisi i od drugih događaja.
– Ne bih isključila da EU sada prevashodno bude usmerena prema Bliskom istoku, pre svega Iranu, s obzirom na obaveze koje EU ima, odnosno njene članice Francuska i Nemačka, kao i Velika Britanija kao bivša članica jer su strane nuklearnog sporazuma o Iranu. Ne bi me iznenadilo da Evropska unija sada prevashodno bude usmerena u tom pravcu, zajedno sa SAD. Naravno da će Tramp želeti da bude glavni u vezi sa sporazumom, ali svaki sporazum je višedimenzionalan i sama primena sporazuma zavisiće i od EU i od Agencije za atomsku energiju – navela je Latinović.
„Klaster 3 da, ali zaostajete“
Zvaničnici su već poslali poruku šta će im biti u fokusu. Ministarka za Evropske poslove Danske Mari Bjere rekla je da podržava otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, ali ističe da Srbija trenutno zaostaje za ostalim zemljama kandidatima u sprovođenju reformi i usklađivanju sa spoljnom politikom EU prema Rusiji.
– Nažalost, napredak u reformama u Srbiji je prilično spor u poređenju sa ostalima. Nadamo se da ćemo moći da otvorimo Klaster 3, ali potrebno je da vidimo više rezultata nego do sada – rekla je Mari Bjere za RTS.
Pročitajte još
Kolike su šanse da EU otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom u julu
MOŽEMO LI DO KLASTERA 3? Vučić veruje u rad, ali skeptičan prema EU: Važno je da EU uoči napredak Srbije
Ministarka je istakla da je u sadašnjim geopolitičkom okolnostima usklađenost sa evropskom spoljnom politikom prema Rusiji izuzetno važna, i da bi usklađenost od 100 odsto bio jasan znak posvećenosti Srbije članstvu u EU.
Navodi da poruka danskog predsedavanja Beogradu glasi: vrata EU ostaju otvorena, ali napredak će se meriti konkretnim reformama i jasnim opredeljenjem ka evropskim vrednostima i politici.