Od svih učesnika u dijalogu Beograda i Prištine čini se da jedino Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik EU, ne gubi nadu da će do kraja njegovog mandata doći do bilo kakvog pomaka u odnosima dve strane. Analitičari čak smatraju da bi trebalo prekinuti pregovore dok se ne održe izbori na Kosovu i Metohiji, američki predsednički izbori i ne formira nova Evropska komisija (EK).
Foto: European Union / Ringier
I prošle i ove nedelje u Briselu je glavna tema bio upravo taj, višegodišnji dijalog. Prošle ga je, uz Lajčaka, vodio Đuzep Borelj, odlazeći šef EU diplomatije, sa najvišim političkim predstavnicima: predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i prištinskim premijerom Aljbinom Kurtijem. Ove nedelje razgovarali su glavni pregovarači – Besnik Bisljimi, zamenik prištinskog premijera i Petar Petković, direktor Kancelarije za KiM. Rezultat je oba puta bio identičan – bez pomaka.
Blic preporučuje
Otud pitanje šta dalje? Lajčaku jeste produžen mandat na mestu specijalnog izaslanika EU, ali je veliko pitanje šta će moći da uradi do tada jer nije sve samo stvar njegove volje. On je, međutim među retkim optimistima.
– Završeno je više od sedam sati sastanaka na nivou glavnih pregovarača. Sa zamenikom kosovskog premijera Besnikom Bisljimijem i direktorom Kancelarije za KiM Petrom Petkovićem. Razgovarali smo o širokom spektru pitanja i dogovorili se o nizu daljih koraka – naveo je na svom X profilu u utorak, nakon razgovora sa glavnim pregovaračima.
„Nema volje Prištine i EU“
S druge strane, Miloš Bešić, profesor na Fakultetu političkih nauka, smatra da nakon serije neuspešnih susreta u Briselu treba prekinuti pregovore jer je „jasno da nema političke volje ni Prištine ni EU da se oni okončaju“.
– Vrlo je jasno da je jedini cilj i strategija Kurtija nezavisno Kosovo po svaku cenu, bez da napravi bilo kakav kompromis i ustupak. I veoma je jasno da ono što zovemo posrednicima, međunarodnim posrednicima u pregovaranju, zapravo se nalaze na strani nezavisnog Kosova. Dakle, nema nikakve sumnje da zemlje Klinte i sve ključne zemlje EU podržavaju kosovsku nezavisnost i rade sve što mogu ne bi li izvršili pritiske na Srbiju, a u cilju da Kosovo dobije tu nezavisnost – rekao je Bešić.
Foto: Vijesti / screenshot
Ipak, kako kaže, razume odluku rukovodstva u Beogradu da učestvuje u tim pregovorima.
– Ne zato što ima volju, želju, nameru i uverenje da ovo pitanje može da se razreši, već jednostavno kao nedostatak izbora i prosto pokazivanje nekakve dobre volje, da se ne bi reklo da Srbija neće da pregovora. Ali, mislim da državno rukovodstvo Srbije vrlo jasno razume da tu nikakvih pregovora nema i da se ništa ne može desiti, a da ne bude na štetu Srbije. Prema tome, morate nastaviti te pregovore, ali bez ikakve nade da će oni odvesti u bilo kakvom konstruktivnom smeru – analizira Bešić.
Mandat traje do okončanja potrage?
Ni Milica Andrić Rakić, programska menadžerka NVO Društvena inicijativa, ne očekuje pomake u dijalogu, niti preuzimanje konkretnih koraka u vezi sa osnivanjem Zajednice srpskih opština (ZSO) do kraja produženog Lajčakovog mandata.
Foto: GEERT VANDEN WIJNGAERT / Tanjug/AP
– Produžetak Lajčakovog mandata je pre svega kolegijalni čin dobre volje Borelja, prema osobi koja će ga zameniti na toj funkciji, dakle budućem visokom predstavniku EU – objašnjava Andrić Rakić, i dodaje da će „on najverovatnije najveći deo tog mandata učestvovati u pronalaženju naslednika, a takođe i pomoći toj osobi da se uputi detaljnije u dijalog“.
Kaže i da je suština sastanaka u Briselu da se pokaže da dijalog koliko – toliko živi i da se ne ispusti ovaj tranzicioni period kada neko nov treba da preuzme posredovanje u dijalogu.
– Nije realno da dođe do bilo kakvih pomaka u pregovorima – rekla je ona za N1.
„Dijalogu potrebno ponovno pokretanje“
I Tobi Vogel, ekspert za spoljnu politiku, smatra da je dijalog Beograda i Prištine „odavno mrtav“ i da mu je potrebno „ponovno pokretanje“ sa naslednicom Borelja – Kajom Kalas, premijerkom Estonije.
– Mislim da je prilično jasno da će Kalas, u smislu atmosfere i, možda, politike, biti tvrđa prema Beogradu od dvojca Borelj-Lajčak – ocenjuje Vogel.
Kurti ispostavlja zahteve, Bisljimi neće da razgovara
Inače, prošle nedelje Borelj je jasno rekao da Kurti nije bio spreman za razgovor sa Vučićem „oči u oči“ jer je tražio da, prvo, Beograd prihvati tri njegova uslova.
Ove nedelje Bisljimi nije hteo da razgovara o osnivanju Zajednice srpskih opština, na šta se Priština obavezala još Briselskim sporazumom 2013. godine.
Foto: Twitter/Miroslav Lajčák / Drustvene mreze
Bisljimi se nakon još jednog neuspešnog sastanka požalio da je to bila jedina tačka osnovnog sporazuma za put normalizacije odnosa koja je interesovala Beograd.
– Jedina tačka dnevnog reda oko koje smo morali da napredujemo bila je rasprava o finalizaciji plana redosleda. Ali Petkovića je zanimala samo jedna tačka koja je podrazumevala usvajanje evropskog nacrta statuta (ZSO) – kazao je Bisljimi, čime je još jednom pokazao nekonstruktivnost Prištine i njenu ideju da igra po svojim pravilima.