Sednica će početi u 21 čas po srednjoevropskom vremenu, a zakazala je francuska misija koja je 1. aprila preuzela predsedavanje SBUN.
Ministar Marko Đurić obratiće se na sednici, kao i predstavnici zemalja članica SB, a predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i šefica UNMIK-a Karolin Zijade će predstaviti izveštaj.
Foto: Jovana Kulašević / Tanjug
Na KiM su u 2024. godini bila 124 etnički motivisana incidenta, a od početka ove godine 33.
Poslednja dva incidenta dogodila su se 2. aprila kada je osoba sa fantomkom na glavi u toku noći ušla u portu hrama Uspenje Presvete Bogorodice u Orahovcu i pocepala zastavu Srpske pravoslavne crkve, kao i 6. aprila kada je kosovska policija privela 16 srpskih hodočasnika u Đakovici i Prizrenu.
Vlasti privremenih prištinskih institucija 26. marta nisu dozvolile ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru da uđe na Kosovo i Metohiju gde je trebalo da poseti zdravstvene ustanove.
Početkom godine, drugi dan Božića, kosovska policija upala je u prostorije Poreske uprave u severnom delu Kosovske Mitrovice i izbacila radnike koji su bili na svojim radnim mestima, kao i u kancelarije Dunav osiguranja i konfiskovala dokumenta i materijal.
Zatvorili oko 35 srpskih institucija južno od Ibra
Kosovska policija je 15. januara upala i zatvorila oko 35 srpskih institucija južno od Ibra među kojima su privremeni organi, opštine, centri za socijalni rad i poslovnice Pošte, a 21. februara kosovska policija upala je u centre za socijalni rad u sve četiri srpske opštine na severu KiM i isterala zaposlene sa svojih radnih mesta.
Ministar Đurić razgovarao je 24. marta sa šeficom UNMIK-a Karolin Zijade o situaciji na KiM i predstojećoj redovnoj sednici Saveta bezbednosti UN o radu UNMIK-a.
Đurić je konstatovao da je šestomesečni period na koji će se odnositi najnoviji izveštaj bio obeležen nastavkom jednostranih akcija Prištine protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i brojnim incidentima i izrazio očekivanje da će novi izveštaj o radu UNMIK-a detaljno govoriti o tome.
Šef srpske diplomatije je istakao da je veoma važno da sednice Saveta bezbednosti UN na kojima se razmatraju izveštaji o radu UNMIK-a ostanu otvorene za javnost, jer postoji potreba da se širi međunarodni auditorijum upozna sa izazovima na terenu, saopštilo je tada Ministarstvo spoljnih poslova.
Beograd ostaje opredeljen za izgradnju mira i stabilnosti na KiM
Đurić je naveo da Beograd ostaje jasno opredeljen za izgradnju mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji i konstatovao da će uspeh tog procesa umnogome zavisti od toga koga ćemo u predstojećem periodu imati za sagovornika sa strane Prištine.
Ministar Đurić je sagovornicu upoznao i sa pozicijama Srbije po pitanju trilateralnog sporazuma Hrvatske, Albanije i Prištine o bezbednosnoj saradnji, koji, kako je upozorio, izaziva opravdanu zabrinutost i ne doprinosi poverenju i stabilnosti u regionu.
Takođe, predstavnici Srpske liste, potpredsednici Dragiša Milović i Igor Simić, sastali su se 26. marta sa šeficom UNMIK Zijade i ukazali na očigledan nastavak institucionalnog nasilja nad Srbima, pa čak i na maloletnicima i deci srpske i bošnjačke nacionalnosti koju su nedavno prebili i neosnovano lišili slobode pripadnici tzv. kosovske policije.
Takođe, ukazano je na činjenicu da je od srpskog naroda otet jedan mandat u Skupštini u Prištini i da ga je režim u Prištini dao Nenadu Rašiću, to jest Kurtijevom Samoopredeljenju.
Ukazano je na pritiske koje prištinske institucije vrše nad Srbima, kao i da se neosnovano upada u privredne subjekte, Srbi hapse za ratni zločin bez dokaza, a napadači na Srbe prolaze po pravilu nekažnjeno.
Zijade je krajem februara izrazila zabrinutost povodom zatvaranja institucija koje finansira Srbija na severu AP KiM.
„Zijade je zabrinuta zbog zatvaranja kancelarija koje finansira Srbija na severu Kosova i negativnog uticaja na svakodnevni život ljudi koji se oslanjaju na ove usluge kao podršku od kritičnog značaja“, naveo je UNMIK.
Pripadnici tzv. kosovske policije upali su prethodno u centre za socijalni rad na severu AP KiM, a direktor Kancelarije za KiM Petar Petković izjavio je da je nasilnim upadom u centre za socijalni rad u sve četiri opštine na severu AP KiM, premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti direktno udario na najosetljivije i najugroženije kategorije Srba u AP KiM, korisnike različitih socijalnih davanja, odnosno da je nastavio sa politikom nasilja prema Srbima u AP KiM.
Reč je o gotovo 9.000 korisnika socijalne pomoći, dečijeg dodatka, jednokratnih pomoći, pomoći i nege drugog lica, kojima ova primanja život znače.
Na prethodnoj sednici održanoj 30. oktobra Srbiju je, takođe, predstavljao ministar Đurić, koji je tada zatražio brzu reakciju SB posle niza jednostranih i opasnih mera Prištine.
Đurić je naglasio tada da kršenje ljudskih prava i jednostrani potezi režima premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija stvaraju klimu straha i nestabilnosti i istakao da je nasilje nad Srbima u AP KiM eskaliralo i dostiglo alarmantan nivo.
Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, SBUN je do 2018. o AP KiM raspravljalo četiri puta godišnje, od 2019. tri puta, a od 2020. te sednice se održavaju dva puta godišnje – u aprilu i oktobru.
Misija privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (United Nations Interim Administration Mišion in Kosovo) poznata kao UNMIK osnovana je sa ciljem da pomogne da se uspostave uslovi za miran i normalan život svih stanovnika Kosova i Metohije.
UNMIK je osnovan u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 donetom 10. juna 1999, koja je takođe potvrdila suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije odnosno Srbije nad Kosovom i Metohijom.