Da li biste pomislili da u gradu u kojem, prema poslednjem popisu, živi tek 34 građanina koji se izjašnjavaju kao Rusi, na izbore 2. juna izlaze čak dve manjinske, ruske, liste? Upravo to se dešava u Valjevu, na kojem učestvuju Ruske stranke i Evropska zelena partija.
Foto: Zoran Ilić / Ringier
U čemu je štos? Stranke tako izbegavaju izborni cenzus od tri odsto, kaže za „Blic“ politikolog Dejan Bursać.
Blic preporučuje
– Imali smo primer Ruske stranke, koja godinama pokušavala da se kandiduje na izborima, ali joj je taj status uporno odbijan. Na izborima 2023. im je odobren iako su nastupali sa nemanjinskom Novom komunističkom partijom Jugoslavije, koja je takođe marginalan akter i kao nemanjinska lista uspeli su da osvoje po mandat u Skupštini Srbije i Skupštini Vojvodine što je kuriozitet – napominje Bursać.
Kako dodaje, naš zakon je dosta permisivan po tom pitanju, u suštini je dovoljno da se izjasnite kao stranka koja zastupa interese nacionalne manjine.
– Od pre nekoliko godina Republička izborna komisija može da traži mišljenje Saveta nacionalne manjine, a ne postoji puno osiguranja od toga – kaže Bursać.
Kako to izgleda u praksi?
Manjine lakše stižu do Skupštine Srbije ili gradskog parlamenta, jer treba da skupe prvo duplo manje potpisa za predaju liste, a omogućeno je korišćenje prirodnog praga za ulazak u parlament, u prevodu za njih ne postoji cenzus od tri odsto.
- Ukupni broj izašlih birača na izborima podeli se sa brojem odbornika, a zatim se od tog broja oduzme još 35 odsto.
- Primera radi, do sada je bilo potrebno od 13 do 14.000 glasova za jednog poslanika, što znači da je listi nacionalnih manjina potrebno da dobije toliko glasova da bi imala jednog poslanika bez obzira što nije prešla prag od tri odsto.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
Zato i ne čudi da je prethodnih godina zabeležen porast stranaka nacionalnih manjina, pa se od 124 stranaka formalno zavedene u Registar političkih stranaka čak 74 vode kao stranke nacionalne manjine.
– Zaista postoji jedan broj manjinskih stranaka koji tako ulaze parlament. Nama se konstituisala izborna ponuda mađarske, bošnjačke i albanske nacionalne manjine, ponekad uđu romske stranke, ponekad hrvatske, rusinske i ne možemo njima uskratiti ulazak u parlament – objašnjava Bursać.
Pročitajte još
Nije bilo mnogo slučajeva u prošlosti da se to zloupotrebljava, svega nekoliko, napominje on.
– U poređenju sa velikim brojem manjinskih poslanika koji ulaze, u poslednjim izbornim ciklusima je uvek preko 10, ne predstavlja problem i ne donosi se stroži propisi kako se ne bi zakinule liste koje su zaista manjinske – kaže Bursać.
Nekima je uspevalo da se provuku kao manjine, a neko je dobio rampu. Evo nekoliko primera:
Lažni Bunjevac Rade Basta
Nekadašnji ministar Rade Basta pokušao je prošle godine da kao Bunjevac uđe u Skupštinu grada Beograda, očigledno nesiguran u podršku birača. Ipak, pao je već na prvom koraku jer je GIK utvrdila da prikupljeni potpisi za njegovu listu “Dosta! Evropski put” nisu legalni.
Foto: Tanjug/ Ministarstvo privrede – Đorđe Krstić, Mitar Mitrović, Shutterstock / Ringier
Tada je članica proširenog sastava Gradska izborne komisije (GIK) Sofija Mandić izjavila da postoje ozbiljne sumnje u valjanost potpisa podrške listi Baste i da će tri osobe podneti krivične prijave zbog falsifikovanja potpisa.
Vukadinoviću i Jovanoviću uspelo
Ono što nije pošlo Basti, jeste lideru Liberalno demokratske partije Čedomiru Jovanoviću, kada je na izborima 2020. u Vojvodini proglašen kao nosilac manjinske liste koju čine Bošnjačka građanska stranka i Stranka Crnogoraca.
Foto: Marko Metlaš / RAS Srbija
„Zelena stranka“ koja je zastupala slovačku nacionalnu manjinu je tako 2016. ušla u parlament, al im 2022. godine RIK nije dozvolio da tako nastupaju na izborima.
I političar Nikola Sandulović se sa Republikanskom strankom registrovao kao manjinska stranka Mađara, a veliko iznenađenje 2012. godine bilo je kada je bivši poslanik Đorđe Vukadinović na parlamentarne izbore izašao na listi vlaške nacionalne manjine, takođe u pokušaju da zaobiđe cenzus od pet odsto.