Evropska unija i dalje postavlja neodređene rokove za pridruživanje novih članica
Rešenje za trenutnu situaciju leži u jasnim koracima i posvećenosti saradnji obe strane
Evroskepticizam nadjačava evroentuzijazam – ne samo u zemljama koje nikako da izađu iz statusa kandidata i postanu članice, već i u samoj Evropskoj Uniji.
Foto: EPA-EFE/STRINGER / EPA;
Na to upućuje i izjava hrvatskog predsednika Zorana Milanovića, koji ukratko kandidatima poručuje: ne trudite se uzalud, u Uniji ima mesta možda još za Crnu Goru, a slično na tu temu gledaju i građani Nemačke i Austrije, jer je u obe zemlje većina je protiv.
Blic preporučuje
Milanović opleo po Briselu i NATO, spomenuo i rat u Ukrajini: „Nijedna država neće više ući u EU, možda samo ova zemlja“
Što se građana Srbije tiče – nikakav problem, jer samo 37 odsto i dalje veruje u EU.
– Niko više neće ući u Evropsku uniju, možda još Crna Gora, a države se obmanjuju lažnim obećanjima da će postati članice EU ne bi li se iznudili neki ustupci. Od drugih se očekuje da svoju spoljnu politiku podrede evropskim interesima, a to je obračun sa Moskvom – poručio je predsednik Hrvatske.
Podigao prašinu
Svojom izjavom Milanović je podigao prašinu. Dok EU iznova menja prognoze o godini pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana, postavlja se pitanje koliko istine ima u Milanovićevim rečima?
Srećko Đukić, bivši diplomata, je u izjavi za Blic TV istakao da „ova izjava prevazilazi sva očekivanja“.
– Ona neutemeljena, jer on nije objasnio šta on tačno tu misli kao da proriče kraj EU, ali Crna Gora će ipak ući u taj brod koji će nestati. Mislim da on to upotrebljava da privuče pažnju kada se negde pojavljuje. Ne bih mu pridavao veliki značaj – poručio je nekadašnji diplomata.
Politikolog Nikola Perišić smatra da je ovo još „jedna u nizu antibriselskih izjava koje je imao prilike da daje u prethodnom periodu“.
– To u ovom trenutku, mi se čini, da ne ide u korist EU, jer ona u ovoj situaciji gde ima probleme na unutrašnjem i spoljašnjem planu, pogotovo od dolaska Trampa na vlast, mora da nađe izlaznu strategiju iz kriza, a meni se čini da bi najbolje bilo da se posvete politici proširenja – istakao je on u razgovoru za Blic TV.
Građani Zapadnog Balkana – različito.
Najveće poverenje u EU imaju Crnogorci, a najmanje Srbi, jer je jedino u našoj zemlji taj procenat manji od 50. Unutrašnja kriza sa jedne, strane, neusklađenost politika zemalja kandidata sa EU sa druge uticali su na to da se taj put oduži.
Politikolog Perišić navodi da se nekako „u ovom trenutku prelamaju različiti interesi velikih sila“.
– Definitivno da bi EU svoj status mogla da povrati ako bi zadobila ovaj prostor. Znamo i koliki je rast evroskepticizma u ovim državama upravo zbog izneverenih obećanja i datuma koje je sama EU za članstvo država u EU – ističe on.
Rešenje za izlaz iz ove situacije diplomate vide u preuzimanju inicijative gde bi obe strane bile potpuno posvećene zajedničkom cilju.
Bivši diplomata Srećko Đukić navodi u razgovoru za Blic TV da je „potreban jedan susret, jedan korak iz EU koji će ohrabriti države Zapadnog Balkana da ih EU čeka za godinu, dve, tri“.
– Neki fiksni rok. Ta hrabrost treba da dođe iz Brisela, a na tu hrabrost treba da odgovore države Zapadnog Balkana – naveo je on.
Dok na Zapadnom Balkanu postoji sumnja u proces evrointegracija, građani koji su već u EU pokazali su najveće poverenje u nju od 2007. godine uz želju da ona bude još jača kroz zajedničku politiku odbrane i bezbednosti.
U proširenje pak ne veruju jedino Nemačka i Austrija.