Uporedo sa planovima da ceo region Zapadnog Balkana uđe u Evropsku uniju, kada se sprovedu sve reforme i Brisel zaista bude spreman za proširenje, jedna moćna članica EU na mala vrata gura ideju Crne Gore kao „front ranera“, koja bi prva ušla u “ krug odabranih“ i tako ostalim zemljama poslužila kao inspiracija. Analitičari su podeljeni, jedni smatraju da bi se tako zatvorila vrata za sve ostale, dok drugi veruju u njene pozitivne efekte.
Foto: Shutterstock / Ringier
Ova ideja se sve može čuti u diplomatskim krugovima, kao i da sve češće vetrovi duvaju u tom pravcu.
Blic preporučuje
– Ovu ideju gura jedna od najuticajnijih zemalja članica EU. Kako se može čuti, dva su argumenta za tu priču, da bi time pokazali da je ideja proširenja ipak živa, ali i da bi to moglo da deluje pozitivno na ostale zemlje koje su na evropskom putu – kaže sagovornik „Blica“ upućen u dešavanja.
Ipak, Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), ne deli ovaj stav.
Šta više, on za „Blic“ kaže da bi prouzrokovalo sasvim suprotan efekat.
– Mislim da ne bi značilo puno. Mislim da je bolje da se pogura više država, bar dve tri – ocenjuje Novaković.
„Bolje da se pogura više država“
Smatra i da je jedan drugi način delotvorniji.
– Ili da se radi na reformi unije, istovremenog približavanju Zapadnog Balkana i postepenoj integraciji. Mislim da se sa „front ranerom“ vrata zatvaraju za sve ostale – napominje Novaković.
Pročitajte još
On ukazuje na važnu posledicu i da je problem kada se jednom pokrene proces ratifikacije za jednu državu, vrata za ostale se zatvaraju.
– I dolazi do zamora proširenja. Dakle, bolje grupa – kaže Novaković.
Primer za to je Hrvatska, koja je 1. jula 2013. postala 28. članica Evropske unije. Najveće proširenje bilo je 2004. kad je uniji pristupilo 10 država. Poslednje proširenje bilo je 1. jula 2013. kad je Hrvatska postala članica.
U međuvremenu, došlo je do zamora proširenja unutar EU ali i zemalja koje su u procesu pristupanja jer proces predugo traje.
„Dve prednosti Podgorice“
Međutim, rat u istočnoj Evropi uticao je na Brisel da proširenje EU vrati u vrh svoje političke agende, tako da Zapad, barem deklarativno, želi da ubrza ulazak Ukrajine i Moldavije, ali i regiona, u EU kako bi ih definitivno otrgao od uticaja Rusije.
Sve češće se zvanično čuje i da bi Ukrajina mogla biti prva, ali nezvanično i da bi to mogla da bude Crna Gora.
Foto: GEERT VANDEN WIJNGAERT / Tanjug/AP
Što se tiče Crne Gore, ona je u prednosti, nema otvorena pitanja kao što je Kosovo, a pritom je usklađena sa spoljnom politikom Unije 100 odsto.
Na to za „Blic“ podseća Strahinja Subotić, iz Centra za evropske politike.
– Crna Gora prednjači u reformama i država kandidat koji uživa najveću podršku kada je u pitanju ubrzanje njenog puta ka EU. To nije uvek bio slučaj, i prošle godine je bilo članica EU koje su bile skeptične, nije davala jasne signale kuda i šta želi da radi. Ispostavilo se da je prekretnica bio IBAR, odnosno pozitivna ocena Izveštaja o ispunjenju prelaznih merila. Oni su letos dobili zeleno svetlo – ocenjuje Subotić.
„I Srbija ima potencijal“
Kada se dobije IBAR, zemlja kandidat ulazi u novu fazu pristupnih procesa, ukazuje Subotić.
– To je ohrabrilo članice EU da je osnažuju na tom putu. Teza je i da će to biti podsticaj za Srbiju, ja se nadam da je to takav slučaj. Način da pokažete donosiocima odluka na Zapadnom Balkanu i građanima da je proširenje i dalje na stolu je da pogurate jednu članicu. Govori se da bi 2028. mogla da kompletira reforme, a onda i da postanu članica 2030. – kaže Subotić.
Pročitajte još
On dodaje da i Srbija u teoriji ima potencijala da prati Crnu Goru.
– U praksi je to teže zbog dijaloga i usaglašavanja spoljne politike. Komplikovanija je situacija. Mislim da svi treba da podržavamo Crnu Goru jer je to dobar podsticaj ne samo zemljama regiona, već i novim kandidatima, Ukrajini, Moldaviji i Gruziji – kaže Subotić.