Milan St. Protić, istoričar, ocenio je da se situacija u Srbiji malo uzburkala sa protestima protiv litijuma, kao i da ga je iznenadio toliki broj ljudi, ali ističe da vidno nedostaje politička artikulacija protesta.
Blic
Foto: Uroš Arsić / RAS Srbija
Kako kaže, izgleda mu da se „opozicione stranke nalaze u nokdaunu, posle izbora u decembru i junu, sa tim samoubilačkim potezom koji su povukli i stoga doživeli katastrofalan poraz u junu, oni od toga ne mogu da se oporave“
Blic preporučuje
– (Opozicija) se kao ošamućeni bokser drži za konopce, za ono što im je sigurno pod navodnicima, a to su mesta u parlamentu, jer tu su na sigurnom tlu, ako iskorače iz toga boje se da će biti i gore nego ranije – kaže Protić za N1, i dodaje da se opozicija boji da bi se možda gnev naroda mogao okrenuti protiv nje.
On smatra da mora da postoji neka politička organizacija, neki politički pritisak, da bi protesti dali rezultat.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
– To ne vidimo ovde, ovo su spontani skupovi ljudi u organizaciji NVO, iz tog iskoračiti u istinski politički argument koji treba da da posledicu, a to znači totalno odustajanje od iskopavanje litijuma, čini mi se da fali – navodi Protić.
Kako kaže, politička artikulacija znači da se „neko ko nosi političku težinu obrati vlastima i poruči da moraju da odustanu od iskopavanja litijuma, da se stvar zaoštri“.
– Ovako, sa ovom naglašenom apolitičnošću tih skupova, vanstranačkim, sa tim anti-zapadnim nijansama koje se tu čuju, sa akcentom na tome da su krive multinacionalne kompanije, a uz njih i vlast u Srbiji, umesto da je obratno. Jer nisu te multinacionalne kompanije ovde došle same. Nego ih je neko pozvao da dođu. I dozvolio im da rade to što hoće da rade. Dakle, sve zavisi od ove vlasti. Jedna reč predsednika Srbije, Vučića, i Rio Tinto bi nestao iz Srbije – ističe Protić.
„Na obe strane nejasne pozicije“
Međutim, ukazuje, da na obe strane imamo prilično nejasne pozicije, što se tiče litijuma. Kaže da vlast, s jedne strane, tvrdi da Zapad hoće da nam smrsi konce protiv iskopavanja litijuma, a sa druge, istom tom Zapadu je taj litijum neophodan.
– Pa, čekaj, pa, je l’ jedno ili drugo. Dakle, na obe strane imamo prilično nejasne pozicije, osim toga što ovi ljudi koji izlaze na ulice jasno ne žele kopanje litijuma, ali, kako da se dođe do toga – pita Protić.
Pročitajte još
(VIDEO) Tuča na Gazeli tokom protesta: „Audijem“ preprečio put drugom vozilu, pa ŠUTIRAO VOZAČA, napao i mladića koji je pokušao da ga primiri
Vučević o protestu protiv rudarenja litijuma: „Još jednom su pokazali da ih je baš briga za životnu sredinu i zdravlje ljude“
Smatra da se priča o litijumu ponovo pojavila zato što se „vlast oseća dovoljno sigurnom, moćnom, da može to da istera, i da uprkos tome što ljudi izlaze na ulice, oni nastavljaju sa tim svojim naumom“.
– Da li će to dovesti do veće represije, to je takođe jedno zanimljivo pitanje. Ukoliko se protesti po Srbiji nastave, da li će biti represija, da li će biti zabranjivanja tih skupova, tih protesta, ili će vlast pustiti da se sami od sebe potroše, jer to ne može da ide unedogled. Nemoguće je protestovati godinu dana, a da se ništa ne događa. Čudi me da su političke stranke tako pasivne – kaže on.
„Savo Manojlović sam sebi vezao ruke“
Poznati istoričar prokomentarisao je i ulazak u politiku Sava Manojlovića, kako kaže, ključnog aktiviste i protivnika iskopavanja litijuma.
Foto: Milica Vučković / Ringier
– Mlad čovek, pa neiskusan, sam je, u stvari, sebi vezao ruke, i oduzeo onu komparativnu prednost koju je imao, i odjednom, nema ga nigde. Zašto? Zato što je nedovoljno iskusno prešao u vode politike, stranačke vode, ušao u gradsku skupštinu, i onda se doživljava isto kao i svi drugi opozicionari – zaključuje Milan St. Protić.
(N1)