Najezda pokreta u Srbiji: U samo tri dana razmaka formiran je jedan, a drugi najavljen

Najezda pokreta u Srbiji! Možda prejaka konstatacija, ali ne bez povoda – u samo tri dana razmaka jedan je formiran, a drugi najavljen. Prvi se zove „Kopaćemo“, dok iza drugog stoji Đorđe Miketić, nekadašnji predsednik beogradskog odbora stranke Zajedno. Izbora ni na vidiku, pa je onda opravdano pitanje zašto se baš sada pojavljuju i šta je plodno tlo za njihovo nastajanje? Analitičari su saglasni – nastali su sa različitim ciljevima i nijedan u ovom momentu nema ozbiljne šanse za neku vrstu političkog uspeha.

Foto: M.Mitrović, M. Ilić / Ringier

Upravo to za „Blic“ kaže Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida.

– Što se tiče „Kopaćemo“, čini mi se da ima za cilj da utiče na kampanju, deluje protiv i kritikuje ljude koji nisu za projekat Jadar. Nisam siguran da može da se nazove pokret, jer bi morao da ima jasno delovanje, što ovde nije slučaj. Gledam ih kao grupu ljudi koja želi da sa treće strane podstiče narativ oko litijuma, a ne da učestvuje na izborima i da se bori za interese ljudi – ocenjuje Klačar.

Kada je u pitanju Miketićev pokret, dodaje on, njegovi dometi su ograničeni.

– Sam nije bio atraktivan partner, nakon nedavnog skandala, da ga primi neko drugi posle odlaska iz stranke Zajedno, pa je odlučio da krene ovim putem. Verujem da njegov uticaj može da bude vezan za lokalni nivo, pri tom ne mislim na čitav Beograd – rekao je Klačar.

Foto: Tanjug/ Vladimir Šporčić / Tanjug

Prvi je, 28. avgusta, osnovan pokret „Kopaćemo“, a onda je 31. avgusta Miketić najavio svoj povratak. Tako je stao rame uz rame sa onima koji su osnovani poslednjih godina:

• Pokret slobodnih građana
• Dosta je bilo
• Ne davimo Beograd
• Lokalni front
• Ekološki ustanak
• Kreni-promeni Sava Manojlovića

„Lične ambicije i želja da se ostane u političkom životu“

Svi ovi nabrojani su na izborima postali politički subjekti, ali Aleksandar Ivković, politikolog, novoosnovanima ne prognozira takvu sudbinu.

Kako ocenjuje za „Blic“, što se tiče pokreta Miketića, njegovo osnivanje nema neko objektivno političko opravdanje jer „niti on sam ima značajnu političku težinu niti na opozicionoj sceni ima puno prostora za novu organizaciju“.

– Upravo suprotno, prevelika je fragmentisanost opozicione scene, tako da ja ne mislim da postoji plodno tle za osnivanje novih pokreta. Prema tome, ovo se sada može prosto objasniti ličnim ambicijama i želji da se ostane u političkom životu, što je legitimno, ali ne garantuje uspeh niti dugoročni opstanak, to će zavisiti od toga kako će njihovo delovanje izgledati – ukazuje Ivković.

Takođe, ističe i da pokret „Kopaćemo“ nije izborni akter.

– Njegova misija, kako sami pokretači kažu na sajtu, jeste da doprinese cilju kopanja litijuma i to, po mojoj proceni, ne tako što će ubeđivati građane u koristi tog projekta već tako što će se sukobljavati sa protivnicima kopanja i tako im oduzimati vreme i pažnju – smatra Ivković.

Imajući sve ovo u obzir, nije nelogično pitanje šta je ide u prilog za ovu pojavu. Klačar kaže da su tri razloga:

• Takva akcija ne traži ozbiljnu strukturu, ni proces registrovanja. Za pokrete je dovoljno nekoliko ljudi, aktivista i najčešće nastanu kada se grupa okupi oko jedne ideje
• Sa malo resursa prelaze cenzus na lokalnom nivou, potrebne su samo dve osobe koje su prepoznatljive, ili aktuelna tema, kao što je sada litijum, da se kratkoročno napravi dobar rezultat
• Osnivači pokreta računaju na nepoverenje koje ljudi imaju prema strankama

Šta o pokretima kažu osnivači?

Na internet stranici pokreta „Kopaćemo“ piše da su „nezavisni građanski pokret koji se zalaže za otvaranje rudnika jadarita kao ključnog projekta od nacionalnog značaja“.

Ne zna se ko stoji iza njih, i kažu da žele da ostane tako, da ostanu anonimni, jer se “jednostavno plaše za svoje živote”. Ustalasali su javnost kada su objavili listu takozvanih „ekoloških terorista“ na kojoj se našlo 21 osoba.

Nisu hteli mnogo da otkrivaju kakvi su im planovi za budućnost, a za Vreme su rekli da „se ne šale i da će uskoro i pokazati lica“ i da „planiraju ozbiljan pritisak na institucije kroz formalnije aktivnosti da ni po koju cenu ne odustanu od rudnika“.

Miketić je, sa druge strane, pokazao svoje lice i najavio da će „u septembru ili oktobru već sa nečim izaći“, da će se sad usmeriti na gradski aktivizam sa ljudima.

– Mislim da je zaista dovoljno da se opozicioni političari postavljaju kao aforističari i da se samo utrkuju ko će nešto pametnije ili lepše da kaže kako ova vlast ne valja. Tako je, svi to znamo i svima nam je preko glave, ali mislim da je konačno vreme za rešenja i za neke ozbiljne politike – ocenio je Miketić.