U trenucima kada se svet suočava sa izazovima prošlosti, kao što je u četvrtak bilo usvajanje Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, mnogi zaboravljaju na važno pitanje: kada će doći vreme za pomirenje? Iako usvajanje Rezolucije nije prošlo bez podela na Balkanu, bilo je i glasova koji naglašavaju značaj ovog trenutka za izgradnju mostova između Srba i Bošnjaka.
Foto: EPA/ Miroslav Lelas, Oliver Bunić, AP/ Armin Durgut, Siniša Pašalić / Ringier
Beogradski muftija Mustafa Jusufspahić je uoči glasanja u UN poslao snažnu poruku da „srpski narod nije genocidan i da Srbija to ne zaslužuje“. Nakon toga, pitali smo ga da za „Blic“ kaže kako do pomirenja.
Blic preporučuje
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
– Našem međusobnom pomirenju, mora prethoditi naše pojedinačno pomirenje sa Samim Bogom. Bog jeste sami onaj koji nam jeste udahnitelj daha, sami onaj od koga zavisimo… Bogu nisu naše sujete, naša sujetanja, naša šejtananja. Međusobno se mire rasujećeni, udahniteljem bliženi, u sadahu. Mi smo od toga još uvek mnogo daleko. Žalim – kaže muftija Jusufspahić.
Foto: Rina
Ranije je rekao i da je važno i da se greške iz prošlosti ne ponavljaju.
– Moja BiH je propatila i svaku njenu sam i sam proživljavao u svom srcu. Njen život, kao i život moje Srbije, jeste od Boga nam dat da jedni sa drugima pod ruku u slozi živimo. Budimo pametni i greške iz prošlosti ne ponavljajmo ih, popravimo ih i budimo bolji ljudi. Bog nas pomogao – poručio je beogradski muftija Mustafa Jusufspahić.
U ovom kontekstu, dijalog i iskreni razgovori između zajednica mogu da doprinesu stvaranju trajnijeg mira i zajedničkog razumevanja, otvarajući novu stranicu u istoriji regiona.
Rezolucija je prilika za restart
U međuvremenu, rezolucija trese ne samo Srbiju i RS, već i zemlje regiona. Stranke u Crnoj Gori su se podelile, jedni kritikuju Podgoricu zbog glasa „za“ u UN, drugi pozdravljaju usvajanje dokumenta.
Srećko Đukić, bivši diplomata, smatra da je rezolucija izvanredna prilika za restart politike i odnosa između Srba i Bošnjaka, između Srbije i BiH, odnosno Federacije BiH.
– Čak mislim da je ovo idealna prilika koja nikako ne sme da se propusti. Sam predsednik Srbije u Njujorku je rekao da od „sutra“ počinju razgovori sa Bošnjacima u Srbiji. Hoću da verujem da je imao u vidu i one preko Drine, ali nije ih pomenuo i kao da je otuda, preko Drine, dunuo neki laki povetarac – ocenjuje Đukić.
Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija
Ðukić kaže i da niko ne sme da izgubi iz vida jeste da su u debati u GS UN dominirale dve nesporne teze.
– Prva da Srbi i Bošnjaci moraju inkluzivno razgovarali i niko im pomirenje sem njih neće doneti. I drugo, BiH se potvrđuje sa svojim teritorijalnom integritetom i državnim suverenitetom. Zato mislim da je ovo idealna prilika za restart politike prema Bošnjacima i BiH, i da se ta prilika ne sme propustiti – kaže Đukić.
Vlast u Beogradu ne negira da su se u Srebrenici dogodili užasi, a o tome je pre glasanja govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Rekao je da se poklonio žrtvama i položio cvet u Srbrenici. I on je spomenuo pomirenje.
Foto: str / Tanjug
– Da li ova rezolucija donosi ikakvo pomirenje? Ne, to uopšte nije slučaj. Da li donosi pomirenje u region? Uopšte ne. Pitam stalnog predstavnika Nemačke: zašto su krili sve pripreme za ovu rezoluciju? – upitao je Vučić.
Predlagači i sponzori
Nacrtom rezolucije o Srebrenici između ostalog je predviđeno da se „11. jul obeležava kao međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici“.
Rezoluciju o Srebrenici predložile su Nemačka i Ruanda, a sponzorisale su je još 34 države, među kojima su zemlje Kvinte i sve zemlje bivše Jugoslavije osim Srbije i Crne Gore.
Foto: ANGELA WEISS/ AFP / Profimedia
Rezolucija o Srebrenici usvojena je sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 uzdržanih, što čini brojku od 43,5 odsto članica koje su bile „za“.
Uz predlagače Nemačku i Ruandu, sponzori su: Albanija, Australija, Austrija, Bangladeš, Belgija, BiH, Bugarska, Čile, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Irska, Island, Italija, Jordan, Kanada, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Maršalska Ostrva, Norveška, Novi Zeland, Poljska, SAD, Severna Makedonija, Slovenija, Švedska, Turska, Velika Britanija i Vanuatu.
Šta piše u Rezoluciji o Srebrenici?
- Predviđa se da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine.
- Bez rezerve se osuđuju akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.
- Naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu.
- Poziva se na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca genocida u Srebrenici.
- Pozivaju se sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida, međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz poštovanje odluka Međunarodnog suda pravde.
- Od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija zahteva se da uspostavi program informisanja pod nazivom „Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije“, kako bi počela priprema za 30. godišnjicu obeležavanja 2025.
- Traži se od generalnog sekretara da uputi rezoluciju svim državama članicama, organizacijama sistema Ujedinjenih nacija i organizacijama civilnog društva.