Jedini put za napredak je put dijaloga uz posredovanje Evropske unije. Moramo da nastavimo da se fokusiramo na to i tražimo normalizaciju između Srbije i Kosova, rekla je za „Blic“ TV Nikol Čulik, zamenica pomoćnika državnog sekretara u Birou za demokratiju, ljudska prava i rad američkog Stejt departmenta.
Foto: Blic TV / Ringier
Posetili ste Kosovo pre dolaska u Srbiju. Verujem da ste upoznati sa problemima sa kojima je suočena srpska zajednica – od zabrane dinara do odbijanja Prištine da oformi Zajednicu srpskih opština više od decenije. Kakav utisak ste stekli o položaju Srba koji zbog celokupne situacije upozoravaju da može doći do potencijalnog egzodusa stanovništva?
Blic preporučuje
KOLONA OKLOPNIH VOZILA NA KOSOVU Kosovska policija sa puškama upala u Poštansku štedionicu u sve četiri srpske opštine na severu KiM
Kosovska policija privela direktora filijale Poštanske štedionice na KiM: Pušten posle razgovora (VIDEO)
Da, hvala na tom pitanju. Imala sam zapravo privilegiju da posetim narodnu kuhinju koju podržava Srpska pravoslavna crkva i da razgovaram sa nekim tamošnjim kosovskim Srbima koji su pogođeni restrikcijama dinara i rekli su mi kako to utiče na njihov dnevni boravak, na živote, na mogućnost dobijanja medicinske negu. Tako sam iz prve ruke čula o njihovim strahovima. Sada, mi poštujemo mogućnost Centralne banke Kosova da donese propise u vezi sa valutom. Međutim, ja sam zapravo razgovarala sa Vladom o činjenici da akcija nije bila koordinisana i srpska zajednica nije uopšte konsultovana. Urgiramo da krenu da idu napred, da se ubuduće konsultuju u vezi sa akcijama koje preduzimaju i kakav zapravo uticaj mogu imati na zajednice.
Poslednji incident koji se dogodio bio je pre samo dva dana. Svedočili smo da je kosovska policija upala u jedinu srpsku banku na Kosovu. Kako to utiče na odnose Srba i Albanaca? Kada je reč o dijalogu, da li se rešenje konačno nazire?
Da, ja sam zapravo bila tamo kada se akcija desila i bila sam sa ambasadorom dok je komentarisao tu situaciju na pres konferenciji. On je izrazio zabrinutost zbog postupanja policije na te institucije. Ponoviću još jednom, zaista jedini put za napredak je put dijaloga uz posredovanje EU. Moramo da nastavimo da se fokusiramo na to i tražimo normalizaciju između Srbije i Kosova.
Kako komentarišete činjenicu da je zvanična Priština zabranila ulazak patrijarhu SPC Porfiriju na Kosovo 13. maja?
Svesna sam cele situacije koja se dogodila. Sastala sam se episkopom Srpske pravoslavne crkve i izrazio mi je svoju zabrinutost. Zato sam ja iskazala sopstvenu zabrinutost Vladi jer se ne pridržavaju svojih obaveza i naznačila sam da toga moraju da se pridržavaju ubuduće.
Tokom Vaše posete sreli ste se sa predstavnicima nacionalnih manjina u Srbiji – Albancima, Bošnjacima i Romima. Kako vidite njihov položaj?
To je bila glavna svrha moje posete – susret sa manjinskim stanovništvom, marginalizovanim stanovništvom. Moj biro, Biro za demokratiju, ljudska prava i rad u Stejt departmentu fokusira se na ova pitanja. Dakle, bilo je interesantno čuti neku vrstu sličnosti u njihovim iskustvima ovde. Čini se da postoji dobro zakonodavstvo i dobra regulativa da se pazi na prava manjina. Problem je u tome što to nije uvek dobro sprovedeno, tako da sam čula od različitih populacija, svih različitih grupa, da osećaju da je njihovu predstavljanje unutar srpskog društva problem. Takođe, u politici, u javnom sektoru, itd. Ne osećaju da se to sprovodi u praksi. Opet ću ponoviti da je naš stav da vidimo Srbiju koja poštuje prava svih svojih manjina i integriše ih u sve što radi.
Još jedan fokus posete su i prava LGBTQ+ zajednice. Kao što ste i Vi rekli postoji dobar pravni okvir, ali šta ste videli na terenu, kakav je njihov položaj?
Tako je, u pravu ste potpuno. Postoje dobri propisi i zakoni. Da budem jasna, može mnogo više da se uradi. To nam daje priliku da govorimo o tome da je potrebno više dijaloga u vezi sa inkluzijom marginalizovanih i manjinskih grupa. Potrebno je i pobrinuti se da su predstavljeni u javnom sektoru, kao i u Vladi.
Ko treba onda da bude prvi koji će napraviti korake ka promenama? Čini se da se stvari nisu pomerile sa mrtve tačke godinama, a sve se slama na njihovim leđima. Kako prevenirati govor mržnje i lose ophođenje prema zajednici?
Volela bih da je sve ovo lako. Nije.I svaka marginalizovana ili manjinska zajednica može biti politizovana i postati deo političke retorike. Ono što je potrebno je iskren dijalog i rad između političara i zajednice da bi se došlo do zajedničkog rešenja. Upravo je to ono što mi ohrabrujemo – dijalog o svim ovim pitanjima i priznavanje ljudskih prava bilo kog čoveka u Srbiji. Dakle, vratiću se na ono što mi je sama zajednica rekla – da je obrazovanje i razgovor i otvorena komunikacija o LGBTQI+ pitanjima i zajednici put do negovanja tolerancije. Samim tim i način da se osigura nepostojanje govora mržnje. I to važi za bilo koju manjinsku populaciju, zar ne?
Parada Ponosa održava se svake godine u Srbiji. Prošle godine bili smo organizatori i Evroprajda. Koji je glavni zaključak sa kojim ćete otići odavde, na kojim poljima Srbija ima najviše prostora za napredak kada je reč o pravima pripadnika LGBTQ+ zajednice?
Da, hvala na tom pitanju. Odlična uvertira jer se bližimo junu, a to je mesec ponosa. Znate, ponos i parada su samo spoj ili primer celog posla koji je urađen tokom godine na ovim pitanjima. To je vrlo vidljiv prikaz onoga što je zajednica uradila i šta još žele da rade. Vidim to kao priliku da zaista razmislimo o tome kako možemo da unapredimo ova pitanja u narednih nekoliko godina i kako možemo da nastavimo da angažujemo marginalizovane zajednice i da budemo sigurni da poštujemo njihova ljudska prava, da svaki put kada se održava Prajd, da svake godine bude sigurnije, lakše i prihvatljivije.
Foto: Blic TV / Ringier