Sad je i zvanično – estonska „čelična lejdi“ i nekadašnja premijerka i bivša slovenačka ambasadorka, Kaja Kalas i Marta Kos, preuzimaju funkcije u najmoćnijem telu Evropske unije (EU) – Evropskoj komisiji. Prva će biti visoki predstavnik EU, a druga šefica za proširenje, a pitanje je šta će nova imena doneti Srbiji i dijalogu Beograda i Prištine. Analitičari su saglasni – davaće takt spoljnoj politici EU a jedna će staru temu, sankcije Rusiji, vratiti u prvi plan.
Foto: AP/ Jacob King, AP/Jean-Francois Badias, Jure Makovec / AFP / Profimedia, Shutterstock / Ringier
Sve oči javnosti uperene su, shodno njenoj funkciji, u Kalas, očekuju se njeni prvi potezi a Marko Savković, viši savetnik ISAC fonda, kaže da, kao što su na Kosovu zamerali Borelju da je pristrasan jer Španija nije priznala Kosovo, tako će se i ovde, verovatno, gledati sa skepsom na činjenicu da ona dolazi iz Estonije, zemlje koja se doživljava kao „prijatelj Kosova“.
Blic preporučuje
Ipak, ne smatra da će presudno uticati na dijalog i da će joj četiri tačke biti u fokusu.
– Videćemo i da li Miroslav Lajčak ostaje ili će biti izabran novi specijalni izaslanik. Ona će svakako davati takt spoljnoj politici EU, ali će u njenom fokusu biti, pre svega, održanje zajedničke politike EU prema Rusiji, zatim da se istraje na režimu sankcija i proširi, gde je moguće, program finansijske i vojne pomoći Ukrajini – napominje Savković.
„Pažnja EU je rasuta“
Kako kaže, sledeća po redu važnosti, odnosno potrebe hitnog rešenja problema, jeste kriza u pojasu Gaze.
– Problem EU je što je pažnja uvek rasuta, ostaje malo prostora za bavljenje Zapadnim Balkanom. Ali, „upravljanje konfliktom“, pošto to odavno ne liči na dijalog, jeste i zaostavština EU i ne može se tek tako „pustiti“ da ide svojim tokom – ističe Savković.
Njegov kolega Igor Novaković smatra da će Kalas skinuti prašinu sa jedne teme.
– Uvođenje restriktivnih mera Moskvi ponovo će izbiti u prvi plan – smatra Novaković.
Foto: Jean-Francois Badias / Tanjug/AP
Ursula fon der Lajen je reizabrana za predsednicu Evropske komisije (EK) 18. jula, a juče, dva meseca kasnije, zvanično je predložila kandidate komesare.
Kandidat za visoku predstavnicu EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku biće Kalas, koja će imati i funkciju izvršnog potpredsednika EK. Kandidat za komesarku za proširenje je Marta Kos iz Slovenije, nekadašnja ambasadorka te zemlje u Nemačkoj i Švajcarskoj.
Foto: Jure Makovec / AFP / Profimedia
Slovenija još nije zvanično predložila Martu Kos, pošto je nije saslušao parlamentarni odbor za pitanja EU, što bi moralo da se uradi pre zvaničnog imenovanja.
Svi kandidati proći će saslušanja poslanika Evropskog parlamenta koji će glasaju o tome da li će prihvatiti nominaciju.
„Kos će biti fokusirana na region“
Politikolog Aleksandar Ivković podseća na njenu biografiju.
– Marta Kos je slovenačka političarka i diplomatkinja koja je bila ambasadorka Slovenije u Nemačkoj i Švajcarskoj i bila je predsednička kandidatkinja, pa je odustala od toga… Ona dolazi iz vladajuće partije u Sloveniji, iz Pokreta slobode. To je partija koja pripada evropskim liberalima – objasnio je Ivković.
Pročitajte još
Kako dodaje, za Zapadni Balkan je dobra stvar što komesar za proširenje dolazi iz Slovenije jer će biti fokusirana na taj region, a ne na Ukrajinu i Moldaviju, koje su postale kandidati za EU pretprošle godine.
– Bilo je spekulacija da će kandidat iz Letonije biti komesar i to bi bila poruka da se fokusiraju na Ukrajinu, ali pošto će to verovatno biti kandidatkinja iz Slovenije, to znači da će ipak ostati dovoljno fokusa na ovaj region. To su dobre vesti pre svega za Crnu Goru koja je značajno napredovala na putu ka EU – zaključio je Ivković.
Šta je uloga EK?
Komisija je najmoćnija institucija Evropske unije. Ima moć da predlaže nove zakone EU, blokira spajanja kompanija i potpisuje sporazume o slobodnoj trgovini.
Svaka država članica EU ima po jednu funkciju u Evropskoj komisiji, što je uloga uporediva sa ministrom u vladi neke države, iako njena politička težina uveliko varira u zavisnosti od resora.
Među najmoćnijima su resori trgovine i konkurencije, kao i oblasti poput energetike i unutrašnjeg tržišta EU, gde zakoni Unije značajno utiču na preduzeća i potrošače širom Evrope.
Očekuje se da će novi sastava EK stupiti na dužnost do kraja godine, što znači da će jedan od njenih prvih zadataka biti ulazak u koštac sa ishodom predsedničkih izbora u SAD u novembru.