VEĆ treći dan zaredom prozapadni mediji N1 i Nova S čine sve da skrenu pažnju javnosti sa fotografije kojom se potvrđuju veze otuđenog dela tužilaštva, odgovornih za pad nadstrešnice i organizatora blokada, i ne samo to – iz dana u dan otkrivaju se nove činjenice koje sve jasnije govore u prilog tezi da je na delu zavera protiv države.
Foto: Printskrin
Kampanja kojom ova propagandna glasila zapadnih sponzora pokušavaju da umanje štetu nanetu čitavom blokaderskom pokretu sada već ide u smeru ozbiljnog pritiska na rad Visokog saveta tužilaštva i poverenika za samostalnost.
Iako je javnost s pravom očekivala odgovore na pitanja kako je moguće da se specijalni tužilac Mladen Nenadić uopšte nađe u društvu sa čovekom koji je svojim potpisom stavio u funkciju objekat koji će nekoliko meseci kasnije usmrtiti 16 ljudi, a koji je neviđenom drskošću u međuvremenu postao jedan od organizatora blokada, prozapadni mediji su odlučili da tu činjenicu pretvore u element političke zavere.
Umesto da postave pitanja o spornoj fotografiji, licima koja se nalaze na njoj, ili da uopšte pomenu ulogu Nebojše Bojovića, oni vode koordiniranu kampanju u kojoj je Nenadić predstavljen kao žrtva „režimske hajke“, a ne kao centralna figura jedne kompromitovane mreže. Koliko su samouvereni u svojoj propagandi i načinu na koji obmanjuju javnost pokazuje i niz tekstova kojim od Nenadića prave mitsko biće u vidu „supertužioca“ koji vodi najveće i najteže predmete u zemlji, uprkos tome što je stvarnost potpuno drugačija.
Njegov minuli rad obeležen je nizom opstrukcija, guranja predmeta pod tepih, svesnog izbegavanja najosetljivijih predmeta u koje su uključeni i državni službenici, poput afere „EPS“ , kao i činjenica da nijedan veliki slučaj u njegovom mandatu nije priveden kraju. Čak i hapšenje kriminalne grupe Belivuka, koje mu se sada pripisuje kao najveći uspeh u karijeri, nije rezultat njeovog rada, već pritiska iz Evropske unije nakon dostavljanja „Skaj“ komunikacija. Da je izostao taj zahtev koji je došao spolja, Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal bi, po svoj prilici, i taj slučaj gurnulo pod tepih, kao što je to učinilo sa većinom drugih.
Verovatno jedan od najupečatljivijih primera nezainteresovanosti Nenadića, ili tačnije rečeno, sabotaže od strane tužilaštva za organizovani kriminal, jeste slučaj EPS. Uprkos tome što je reč o jednoj od najvećih afera u Srbiji, sa direktnim posledicama po građane i budžet države, TOK je skoro dve godine odbijalo da preuzme predmet, proglašavajući se nenadležnim. Tek nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu na čelu sa Nenadom Stefanovićem, uhapsilo Milorada Grčića, Aleksandra Papića i niz drugih funkcionera, i kada je postalo jasno da bi istraga mogla da dobije stvarni pravosudni epilog, Zagorka Dolovac je intervencisala po hitnom postupku i predmet prenela u Tužilaštvo za organizovani kriminal, naravno pod direktnu kontrolu Mladena Nenadića. Od tog trenutka, ovaj slučaj gotovo ne postoji u javnosti.
Ali takve stvari u prozapadnim medijima se prećutkuju, govori se o „velikim slučajevima“, pripisuje mu se tuđa zasluga i kreće unapred pripremljeni odbrambeni mehanizam za slučaj da se javnost približi istini, kao što se upravo desilo.
Onog momenta kada je klupko zavere počelo da se odmotava i u javnost dospela fotografija na kojoj tužilac koji vodi slučaj nadstrešnice nazdravlja s čovekom direktno odgovornim za puštanje u rad objekta koji je odneo 16 života, pokrenuta je mašinerija za relativizaciju i politizaciju afere – afere koja je, kako vreme odmiče, veća i od pada nadstrešnice, jer krajnji cilj konstruktora ova zavere nije 16 žrtava, već mnogo više.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
