Na poslednjem protestu protiv iskopavanja litijuma u prvom planu bila su hapšenja aktivista, ali čini se i narativ protiv Evropske unije. Tako su se i na transparentima i sa govornica mogle čuti izrazito anti-EU poruke u kome se Brisel označava ni manje ni više nego okupatorom i kolonizatorom. Analitičari smatraju da protesti imaju problem jer nemaju jasnu strategiju i organizaciju i nisu politički artikulisani.
Foto: Snežana Krstić / Ringier
„Ni grumen rude EU okupatoru“, „Nećemo da budemo deponija i kolonija EU“ – poruke koje su dominirale na skupu u nedelju uveče ispred RTS-a u organizaciji „Eko straže“ iako su se i na tom protestu mogli videti predstavnici proevropskih stranaka poput Arisa Movsesijana iz PSG-a ili Zorana Živkovića, osnivača Nove stranke.
Blic preporučuje
Među više od 1.000 ljudi koliko ih je bilo na protestu, bilo je i građana koji se protive iskopavanju litijuma, ali to ne poistovećuju sa evropskim integracijama niti se protive ulasku u Srbije u EU.
Foto: Snežana Krstić / Ringier
Imajući u vidu da su gotovo svi govornici na skupu u nedelju imali izrazito anti-EU poruku postavlja se pitanje da li to i koliko može uticati na budućnost protesta i eventualno podele među učesnicima?
„Različiti organizatori nameću različite teme“
Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, kaže za „Blic“ da „nije postignut dogovor ili strategija kako protesti treba da izgledaju“.
– Poslednji protest organizovala je „Eko straža“, a ranije su u organizaciji demonstracija bile neka druga ekološka udruženja. Različiti organizatori nameću različite teme zbog čega postoje različite poruke pa su i protesti nekoherentni – ocenjuje Klačar.
Foto: Nemanja Jovanović / RAS Srbija
Kako kaže, dugoročno gledano to može biti veliki izazov za proteste.
– Menjaju se zahtevi na protestima pa građani ne znaju šta mogu da očekuju. Stvara se novi front protiv EU. Litijum jeste strateška stvar za EU s tim što je na protestima protiv litijuma bio i veliki broj ljudi koji su za EU. To stvara razočaranje i defetizam, a izostaje i međunarodna podrška protestu pogotovo ako se koriste teški termini poput „EU okupator“ – navodi Klačar.
Našeg sagovornika, s druge strane, ne iznenađuje to što je na poslednjem protestu bio dominantan narativ protiv EU jer je „poseta Šolca i Makrona u poslednje vreme protumačena kao jasna podrška EU projektu Jadar“.
Tri problema u vezi sa protestima
Klačar vidi tri problema u vezi sa protestima protiv iskopavanja litijuma:
- Nedostatak strategije i okvira poruke
- Prepušteno ljudima i govornicima da slobodno iskazuju svoja uverenja
- Protesti ne mogu da proizvedu ono što se očekuje, a to je momentalno odustajanje od projekta „Jadar“
Foto: Snežana Krstić / Ringier
Masovnost će zavisiti od tri faktora
Izvršni direktor Cesida smatra da će budućnost i masovnost protesta zavisiti, pre svega, od tri faktora:
- Kako će se organizacijski pripremiti protesti, ko će biti u organizaciji i kakve će se poruke slati
- Kako će se vlast ponašati u narednom periodu, da li će biti provokacija i polarizacije javnosti ili će biti poziva na stručni dijalog što može otupiti oštricu protesta
- Kakav će biti intenzitet protesta – prečesti protesti koji su organizovani ad hok sa viđenim porukama i lokacijama mogu imati kontraefekat
Klačar ocenjuje da protestima nedostaje i politička komponenta.
Foto: Snežana Krstić / Ringier
– Protesti treba da se organizuju onda kada se može očekivati masovnost. Nije cilj da se protesti organizuju tri-četiri puta mesečno. Bilo bi dobro da se pored protesta ponudi i racionalno kritičko mišljenje za one ljude kojima protesti nisu najbliži način komunikacije – zaključuje Klačar.
„Potreban politički i društveni dijalog na temu litijuma“
S druge strane, Zoran Stojiljković, profesor sa Fakulteta političkih nauka, smatra da narativ protiv EU na protestima ne može da odbije one koji su za evropske integracije.
– Činjenica da je iskopavanje litijuma dobilo podršku od Nemačke i nekim delom Francuske kroz posete Šolca i Makrona iako nema dovoljnih garancija da bi taj projekat bio tehnološki održiv i bezbedan. Zbog toga se jednim delom protest odnosi i na protivljenje evropskim integracijama s tim što smatram da to ne može da odbije ni one učesnike protesta koji su za EU – analizira Stojiljković.
Foto: Đorđe Kojadinović / RAS Srbija
Kako kaže, najrazumnije bi bilo da se cela situacija razreši javnom raspravom u parlamentu.
– Vlast kupuje vreme pa ostavlja prostor da se u naredne dve godine vodi stručna rasprava o iskopavanju litijuma pritom izbegava da tu raspravu povede u parlamentu za šta postoji inicijativa sa 38.000 potpisa građana. Protest bez nade da pređe u demokratsku raspravu gubi na intenzitetu i dinamici. Zbog toga nam je preko potreban politički i društveni dijalog na tu temu – ocenjuje Stojiljković.
„Anti-EU protesti upakovani u agresivnu kampanju“
Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike, tvrdi da je EU postala glavna meta protesta.
– Dok je veliki deo građana pod medijskom paljbom objektivno zabrinut zbog mogućeg iskopavanja litijuma kroz maglu se naziru pravi ciljevi i organizatori protesta. Anti-EU protesti upakovani u agresivnu kampanju protiv svakog ko i pomisli da bi glavnu reč trebalo struka da da – napisao je Šutanovac na svom X profilu.
„Eko straža“ se ogradila od spornog transparenta
„Eko straža“ juče se ogradila od transparentu koji se našao na protestu, a na kojem je pisalo: „Ni grumen rude EU okupatoru! Rio Tinto marš iz Srbije“.
„Pošto se po mrežama danas komentariše ovaj transparent zvanično demantujemo da pripada nama, niti da znamo čiji je. Još jednom hvala svima koji su bili na veličanstvenom protestu“, piše u objavi „Eko straže“ na platformi „X“.