Na izborima za 720 novih poslanika Evropskog parlamenta, krajnje desničarske stranke postigle su trijumf u Francuskoj, Nemačkoj i Austriji. Svedočimo i prvom epilogu, tamošnji predsednik Emanuel Makron je zbog poraza raspustio parlament, a Francuska ide na vanredne parlamentarne izbore. Žestoki poraz doživela je i SPD Olafa Šolca, nemačkog kancelara.
Foto: AP/ Yoan Valat, AP/ Markus Schreiber, AP/ Daniel Cole, shutterstock/ esfera / Ringier
„Izbori su pokazali da Evropljani više ne žele migracije, ne prihvataju islamizaciju, to se najviše vidi u Francuskoj i prema rezultatu koji je ostvarila Marin le Pen„, ocenio je Slobodan Zečević, sa iz Instituta za evropske studije
Blic preporučuje
A hoće li Srbiju?
Što se tiče politike proširenja EU, Zečević kaže da imamo mnogo problema sa KiM i pritiscima na Republiku Srpsku, ali ne isključuje da može da dođe do promena ako Mari le Pen pobedi.
– Nije tu u pitanju samo Evropski parlament. Francuska je velika zemlja. Ako pobedi Lepenova to bi promenilo odnose snage i Makron će morati da vodi računa o stavu o nove vlade – objasnio je za RTS Zečević.
Poslednje projekcije rezultata:
- Evropska narodna partija : 191
- Socijalisti i demokrate : 135
- Obnovite Evropu : 83
- Evropski konzervativci i reformisti : 71
- Identitet i demokratija : 57
- Zeleni/EFA : 53
- Levo: 35
- Nepriloženo: 45
Foto: Olivier Hoslet / EPA;
Ove brojke znače da je EPP ostao na manje-više jednakom broju glasova, i ostaće najveća grupacija u EP. Sociodemokrate imaju blagi pad, dok se najveći pad beleži kod Zelenih i kod liberalne grupe. Zabeležen je rast kod desnice, kako kod konzervativne, tako i krajnje desnice i kod AfD-a koji je nastupao kao nezavisna stranka.
Srećko Đukić, bivši diplomata, kaže za Blic da ako EP određuje budućnost EU, onda politika EU ostaje u pouzdanim i proverenim političkih rukama.
– Adekvatno tome treba očekivati i formiranje Evropske komisije sa dosadašnjom predsednicom For der Lajen. Tako posmatrano, ne bi mogli govoriti o nekom negativnom zaokretu prema Zapadnom Balkanu, Srbiji, proširenju EU – napominje Đukić.
Pročitajte još
„ŽELJA DA UBRZAMO PROŠIRENJE NA ZAPADNI BALKAN“ Žiofre nakon evropskih izbora: Vidim entuzijazam za ulazak Srbije u EU
EU IDE UDESNO PREDVOĐENA FRANCUSKOM Zloslutni signal upozorenja za budućnost Evrope: Evo ko su pobednici, a ko gubitnici na izborima za EP
Na unutrašnjem planu zemalja članica EU je druga priča.
– Na nacionalnom nivou dogodili su se pravi zemljotresi u jednom broju zemalja, u većoj ili manjoj meri, a posebno u Francuskoj, gde je predsednik odmah raspisao nacionalne izbore zbog osporenog legitimiteta njegove vlade nakon pobede krajnje desne stranke Marin Le Pen. Francuska je sa Nemačkom motor EU, strateg. To znamo. Ona kreira i vodi politiku EU – ističe Đukić.
„Jedno su izborne parole, drugo realna politika“
Ujedno, smatra da se zapitamo da li će Francuska, ako pobedi Le Pen, ostati dosledna svojim dugim političkih obećanjima.
– Jedno su predizborne parole, drugo je realno politika u rukama. Imamo i primer italijanske premijerke Dorđe Meloni, i nekih drugih evroskeptika. Meloni ni najmanje nije bila vam matice EU. Uostalom, velike države i velike partije, poznato je, teško, pogotovo radikalno, menjaju državnu politiku – zaključuje Đukić.
Foto: ANP / Alamy / Profimedia
Komentarišući kako će sve uticati na razvoj situacije u vezi dijaloga Beograda i Prištine, Đorđe Dmitrov, istraživač u beogradskom Centru za evropske politike, kaže da se mora sačekati da se vidi ko će zameniti Miroslava Lajčaka na mestu specijalnog izaslanika EU za dijalog.
„Pozicija EU oko dijaloga jasna“
Ipak, navodi, da sami izbori neće imati neki uticaj na to. Podseća imenovanje novog kandidata očekuje u avgustu, septembru i podseća da su za kandidate spominjani Borut Pahor, ali i bivši ministar Finske, zatim aktuelni ministar spoljnih poslova Danske.
– Ima tu kandidata, a opet će se možda desiti da neko bude izvučen iz šešira kao što je to bio slučaj sa Lajčakom. Međutim, što se tiče EU, ona ima jasnu poziciju – Poglavlje 35 sada uključuje normalizaciju odnosa tako da iz pogleda EU i za jedne i za druge to mora da se primeni – kazao je za Kosovo onlajn Dimitrov.
Foto: European Union / Ringier
Navodi da to podrazumeva da Kosovo ima obavezu da formira ZSO u skladu sa predlogom EU i navodi da Unija tu može uslovljavati Planom rasta i fondova.
– To je jedan od uslova i za jedne i za druge da dobiju sredstva panirana Planom rasta. EU će verovatno usloviti time, da li će to biti dovoljno jak motivator, da li će EU ipak ostati dosledna tome da zbog manjka napretka zaista i uskrati to i da na taj način izoluje Srbiju i Kosovo, to treba sačekati da se vidi. Tu će biti i kalkulacija koje će zavisiti od mnogo faktora, ali što se tiče evropskih izbora, oni nemaju neki preterani uticaj – zaključio je Dimitrov.