Protesti protiv kopanja litijuma i projekta „Jadar“ koji je održan pre tri dana bio je masovan, ali se ispostavilo da masovnost nije na najbolji način iskorišćena. Iz želje da privuku što više ljudi, ekološke organizacije koje su ga organizovale prihvatale su ljude najrazličitijeg političkog usmerenja, pa se sada došlo u situaciju da svako nekome smeta i da su svi pomalo nezadovoljni. Analitičari za „Blic“ kažu i da je nedostajalo vođstvo kako nekolicina mladih ne bi uzalud „leglo pred voz“ bez plana – šta dalje?
Foto: Milan Ilić / Ringier
Nekoliko dana nakon skupa jasno je da jednima smetaju desničari, drugima evropejci, trećima predstavnici Srpske pravoslavne crkve, četvrtima političari, petima proruski orijentisani građani, šestima što su protesti mirni i naposletku, ima i onih kojima nije po volji što se ide na železničku stanicu „Prokop“.
Blic preporučuje
Govoreći o toj novonastaloj situaciji, Vladimir Pejić, izvršni direktor agencije „Faktor plus“ kaže da je masovnost dobra, ali zloupotreba nije.
– Prvo, pitanje je šta je cilj protesta. Da li stopiranje kopanja litijuma, adekvatna zaštita životne sredine ako se kopa ili rušenje vlasti? Stižu protivurečne poruke. Dobro je da na protestima bude više različitih ljudi, niko neće praviti pitanje. Jednima, manjoj grupi, je cilj rušenje vlasti, a veći broj ljudi je pokrenuo strah zbog zdravlja i želja da se očuva životna sredina. Meni je razumljivo da ljudi brinu o tome – napominje Pejić.
Problem kada protest postane sredstvo
Problem je, kako dodaje on, politizacija i kada protesti postaju sredstvo, tada se ističu ideološke razlike i ima problema.
– Nema razloga da se spominju ideološke razlike i organizatori skupa imaće podršku sve sve dok ne budu umešali politiku, sve dok budu tražili zaštitu životne sredine – napominje Pejić.
Foto: Blic TV / screenshot
Protest je su u subotu na Terazijama organizovala udruženja građana SEOS, Ekostraže i Ne damo Jadar da bi deo okupljenih, nakon što su im se sa bine obratili govornici, otišao do železničkih stanica Novi Beograd i Prokop gde su nekoliko sati blokirali prugu dok nije intervenisala policija.
Ko je sve bio među okupljenima?
Među okupljenima su viđeni i Damjan Knežević i Petar Zlatanović iz ekstremističke i ultradesničarske organizacije Narodne patrole.
Spisku nije kraj, bili su i političar Aleksandar Jovanović Ćuta, kao i članovi neformalne grupe „Borba“. Viđeni su i članovi Zeleno-levog fronta i Pokreta slobodnih građana. Na stanici Prokop viđeni su i zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović i potpredsednica Marinika Tepić.
Oko 5.30 ujutru, 300 pripadnika policije razbilo je blokade.
Foto: screenshot
Ono što je odlika ovih protesta je i da su ekološke organizacije tražile da političari koji budu dolazili na skup ne nose stranačka obeležja, a Pejić smatra da je to urađeno kako bi se izbeglo nepoverenje.
– Kod ljudi stvara podozrivost da je u putanju agenda i da dešavanja mogu da se zloupotrebe, upotrebe u svoju korist. Ne treba da budu glavni i ne treba sve u ovoj zemlji da zavisi od političara. Ujedno, bilo bi pošteno da se izjasne oko ove teme – kaže Pejić.
Političari (ne)moraju da vode proteste
Nikola Parun, politikolog, za „Blic“ kaže da je „keč ol“ pristup nužan za pravljenje političkog pokreta, ali ne i za proteste.
– Oni mogu ali ne moraju da budu „keč ol“. Ali moraju da budu dobro vođeni, i to od strane političara, šta god pričali populisti – kaže Parun.
Foto: Djordje Kojadinovic / RAS Srbija
Kako dodaje Parun, „sve dok vlast ne šalje policijsko obezbeđenje i dok niko nigde ne upada, protesti su izgubili šansu za uspeh“.
– I svaki put se nađe nasumični krivac za to, mada obično nacionalisti okrive NVO aktiviste i/ili opoziciju, a ljudi iz manjih mesta okrive Beograđane – kaže Parun.
On kritikuje dešavanja nakon protesta.
– Inače ljudi ležu pred nasumični voz nakon što odslušaju govor o nosiocu Hitlerovog ordena, pa dan kasnije ne umeju da nađu prodavnicu blizu Pionirskog parka, kao što se ovog puta desilo. I na follow-up iliti nastavak protesta sutradan dođe 0,5 odsto jučerašnje mase – kaže Parun.
Opasnost od zloupotreba protesta?
Govoreći o protestima i temi iskopavanja litijuma, Vladimir Vuletić, sociolog, rekao je da je dobro da postoji pritisak javnosti, da postoji pritisak građana, jer on pomaže donosiocima odluka da ne mogu tek tako da uđu u neke poslove.
– Ne možemo izbeći ni političku konotaciju protesta. Ali politički aspekt, to je ono što je na neki način uvek manipulacija – kazao je za Blic TV Vuletić.
Pročitajte još
Kako dodaje, nije nikakva novost da teme ekologije brinu ljude, i istakao da to kod ljudi podiže zainteresovanost.
– Međutim, te teme su često bile zloupotrebljene. Prvi pokreti protiv socijalizma su bili ekološki – podseća Vuletić.