Izneli su kritike koje se odnose na ideološku obojenost termina ‘ekspert’ i nedostatak opšteusaglašenih zahteva
Studenti Filozofskog fakulteta ističu da žele nezavisnost studentskog pokreta i da neće dozvoliti manipulaciju od strane onih koji žele političke funkcije
Blic
Plenum Filozofskog fakulteta u blokadi u Beogradu oglasio se danas povodom predloga o ekspertskoj vladi i izneo dve najproblematičnije stvari u tom predlogu.
Prvi je ideološka obojenost termina „ekspert“, u okviru kog plenum navodi da ne postoji pravni akt, dokument ili tekst koji nekome daje to zvanje.
Prema navodima plenuma Filozofskog, ekspertiza je etiketa koja služi više za neutralizovanje kritike drugih, a manje za ukazivanje na istinsko znanje i veštinu u nekoj oblasti.
Dodali su i da „u prilog tome“ podsećaju da plenumi imaju različite zahteve i koji nisu opšteusaglašeni.
„Svaka proklamacija o ekspertskoj vladi pre objedinjavanja zahteva može samo dodatno da ih zanemari i banalizuje, jer se time efektivno bira politička opcija čiji je glavni zadatak nejasan“, piše Plenum Filozofskog fakulteta.
Šteti jedinstvu studentskog pokreta
Oni su upozorili „da se unutar studentskog pokreta na nacionalnom nivou nije odvijala intenzivna politička rasprava o opciji ekspertske vlade“ već da je, kako su dodali, „ova opcija često gurana iza kulisa, na mala vrata tajnim sastancima i zatvorenim javnim diskusijama“.
„Bilo kakva proklamacija o ekspertskoj vladi stoga rizikuje da našteti jedinstvu studentskog pokreta i zanemari stvaranje konsenzusa koji je ključan deo direktne demokratije“.
Naveli su da se o predlozima o ekspertskoj vladi često diskutovalo „bez uzimanja u obzir drugih potencijalnih društvenih i političkih rešenja krize“.
Predlozi o ekspertskoj vladi su „stizali bez prethodne napomene, sa zahtevom da se o njima plenumi izjasne za svega nekoliko dana, forsirajući ih da naprave nepromišljene odluke i stvarajući lažan osećaj urgentnosti“.
„Iza ovog krojenja javnog mnjenja stoje partijski i aktivistički interesi“
Plenum Filozofskog fakulteta kaže da je „u javnom diskursu vođena intenzivna kampanja da se svi drugi oblici artikulacije omalovaže i ignorišu dok se ekspertska vlada predstavlja kao jedino moguće rešenje“.
„Iza ovog krojenja javnog mnjenja stoje partijski i aktivistički interesi, suprotni interesima studenata u blokadi“, dodali su oni.
Bez otvorene diskusije, ne može nastati rešenje za ispunjenje studentskih zahteva, i time ne može nastati ni rešenje društveno-političke krize, a za takvu diskusiju su potrebni vreme i uključenost svih studenata preko intenzivnog razgovora na plenumima i javnim raspravama.
Jedino tako će, kako su naveli, „ideja za rešenje krize uživati poverenje svih studenata i jedino tako će se stati na put pokušajima da se studentski pokret zloupotrebi nametnutim političkim opcijama“.
Žele nezavisnost studentskog pokreta
Podsetili su da su njihov „sentiment i posvećenost borbi nepromenjeni od 2. decembra 2024. kada je Filozofski fakultet ušao u blokadu“ i naveli da je „Srbija stala zbog pada nadstrešnice i protiv nasilja nad studentima“. U toj borbi, „studenti su nebrojen broj puta ukazivali da njih zanima ispunjenje zahteva i da ne žele nikakvu saradnju sa opozicijom i aktivističkim organizacijama“, naveo je studenstki plenum Filozofskog fakulteta.
Ukazali su da „žele nezavisnost studentskog pokreta“ i da „neće dozvoliti manipulaciju njime od strane onih koji hoće da se preko leđa studenata dograbe političkih funkcija“.