Ako neko, nekim čudom, ne bi mogao da sazna kada je Tomislav Nikolić bio predsednik Srbije, mogao bi to lako da otkrije samo po finansijskim izveštajima Fondacije njegove supruge. Dok je Nikolić bio u Predsedništvu, Fondacija njegove životne saputnice dobijala je donacije vredne više stotina miliona dinara. Čim je Nikolić 2017. otišao sa Andrićevog venca, usledio je pad i konačno sada brisanje iz registra, piše NIN.
Blic preporučuje
U obrazloženju Agencije za privredne registre o brisanju Fondacije navodi se da su 27. maja ove godine, osnivačice Dragica Nikolić, Gordana Jovanović Dražić i Milijana Nestorović (koje su i članice Upravnog odbora Fondacije) dale izjavu o solidarnoj odgovornosti za obaveze Fondacije u roku od tri godine od datuma brisanja. Pošto je 10. jula podnet zvaničan zahtev za brisanje, APR je 17. jula objavio odluku da se Fondacija briše iz registra.
Česte optužbe za rad u sivoj zoni
Fondacija je bila registrovana na adresi na Savskom keju u Beogradu, što je kuća u vlasništvu Radomira Nikolića, sina Tomislava i Dragice. Inače, radi se kući koja je izgrađena bez odobrenja za gradnju u takozvanom vodozahvatnom području, gde gradnja nije dozvoljena.
Da je radila u sličnoj, sivoj zoni, često je bila optuživana i Fondacija Dragice Nikolić, gde god da joj je bilo sedište. A prvo je bilo, ni manje ni više, nego u samom Predsedništvu, na Andrićevom vencu. Tim slučajem tada se bavila i Agencija za borbu protiv korupcije, pa je Fondacija promenila adresu.
Foto: Petar Dimitrijević / RAS Srbija
Međutim, na kojoj god adresi da je bila, nije objavljivala ko su joj donatori, pa su brojni domaći mediji tvrdili da zbog toga postoji sumnja u trgovinu uticajem i da određene poslove koje plaća sama Fondacija dobijaju upravo neki donatori, ali i da na taj način stiču naklonost tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića.
Sumnje u trgovinu uticajem ipak nikada nisu postale deo neke zvanične istrage.
Statutom je predviđeno da se u slučaju prestanka rada Fondacije, njena preostala imovina prenosi na Udruženje „Zavet“ iz Beograda, „osnovano radi istih ili sličnih opštekorisnih ciljeva“. Međutim, to udruženje, čiji su osnivači Dragica Nikolić, Milijana Nestorović i Violeta Karić, izbrisano je iz registra još 2021. godine.
Foto: RAS Srbija
Gubitak „popeglan“ u 2023. godini
Gašenje Fondacije, bar ako se prate tokovi novca, nije iznenađujuće. U poslednjem finansijskom izveštaju za 2023. godinu, Fondacija je imala troje zaposlenih, zabeležila je poslovni prihod od 4,56 miliona dinara, što je gotovo 100 puta manje nego u trenucima najveće slave. Sa druge strane, poslovni rashod Fondacije bio je 5,61 milion dinara (najviše za plate, 3,3 miliona) i poslovni gubitak nešto veći od milion dinara. Međutim, gubitak je „popeglan“ pošto se pojavilo tačno tih malo preko milion kao „ostali prihod“, da bi finansijsku 2023. Fondacija završila na nuli. U rubrici „troškovi donacija“ pojavljuje se nula.
Foto: Predrag Dedijer / RAS Srbija
Godinu dana ranije, prihodi su bili 6,145 miliona dinara, a rashodi 6,094 miliona, pa je poslovni dobitak bio 51.000 dinara, a „troškovi donacija“ bili su 583.000 dinara
Pad prihoda ubrzan je posle 2020. godine. Međutim, sve to daleko je od onoga što je Fondacija bila u godinama kada je Tomislav Nikolić bio na Andrićevom vencu. Tako je, recimo, 2014, u drugoj godini Nikolićevog mandata i prvoj godini rada Fondacije, ona imala prihod od čak 409 miliona dinara, zahvaljujući čemu je bila na prvom mestu liste zadužbina i fondacija u Srbiji. Usledile su godine sa prihodima od 108,4, potom 135,9, pa 157,2 miliona dinara u poslednjoj godini Nikolićevog mandata 2017, da bi već tokom sledeće godine prihod pao na 39,1 milion dinara.
Bugarska veza i milion iz Emirata
Nije samo pravna regulativa u vezi sa sedištem bila problematična u radu Fondacije Dragice Nikolić, već i neki njeni darodavci. Tako je pre nekoliko godina bivši predsednik Tomislav Nikolić u razgovoru za Insajder priznao da je jedan od darodavaca bio i Cvetan Vasilev, kontroverzni bugarski biznismen, koji je jedno vreme bio i vlasnik paraćinske staklare, navodi NIN.
Foto: RAS / RAS Srbija
Vasilev, sa kojim je zbog nepoštovanja ugovora bila raskinuta privatizacija staklare, bio je jedno od najtraženijih lica sa poternice u Bugarskoj. Nikolić je, međutim, tvrdio da je Vasilev donaciju Fondaciji dao pre nego što je za njim raspisana poternica i uvređeno konstatovao kako je Fondacija „Srbiji donela više od milijarde dinara“ svojim humanitarnim radom, a da je medijima bitno što je „Vasilev uplatio 200.000 dinara“.
„Blic“ je svojevremeno, pred kraj Nikolićevog mandata, pisao da policija obavlja predistražne radnje u vezi sa poslovanjem Fondacije. U sklopu tih provera, najsumnjivije su bile donacije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata od čak milion evra.
O poslovima u kojima je Fondacija učestvovala mnogo se pisalo u „zlatnim godinama“ njenog rada, a jedan od njih je bio je i „Kreativni park“ u Kragujevcu, vredan pola miliona evra.
Sin dodelio Fondaciji plaketu
Dok je radila, Fondacija je navodila da je donirala brojne aparate, lekove i opremu za bolnice, obnovila i izgradila na desetine kuća posle poplava u Srbiji 2014. godine, uručivala poklone uspešnim đacima i organizovala brojne druge humanitarne aktivnosti, jer je, kako su objašnjavali iz te Fondacije, „za porodicu Nikolić pomaganje drugima smisao života“.
Foto: V. Lalić / RAS Srbija
Toliko da je nekadašnji gradonačelnik Kragujevca, Radomir Nikolić, sin Tomislava i Dragice, Fondaciji na čijem čelu je njegova majka, u ime grada dodelio plaketu Svetog Đorđa za „za izuzetan doprinos u pružanju pomoći gradu i građanima Kragujevca, afirmaciju i promociju Kragujevca kao mesta negovanja ljudskih i humanih vrednosti“.
(NIN)