Nećemo moći da proizvodimo dovoljno struje ako ne nabavimo nuklearne modelarne reaktore, a imamo sve manje nuklearnih fizičara i inžinjera. Gubimo celokupan Fakultet rudarstva i geologije, jer je na veoma čudan način postao nepopularan zbog mode zelenih i svih drugih pokreta. I ne znam šta ćemo da radimo, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas u Ženevi.
Foto: Jadranka Ilić / Tanjug
– Ali vidim da mnogi naši brojevi, kada ovo kažem, ne govorim samo u ime svoje zemlje, govorim u ime cele Evrope jer to vidim, mnogi naši brojevi padaju. Kineske brojke rastu. Imaju tigrovo oko. Mi to nemamo. Svi se ponašamo pomalo razmaženo, kao da je sve u redu, sve je dobro i sve će biti bolje. Preklinjem vas da vidite šta možemo da uradimo da bismo mogli da preživimo – rekao je Vučić.
„Preklinjem vas da vidite šta možemo da uradimo da bismo mogli da preživimo“rekao je Vučić.
– Srbija će udvostručiti novac koji izdvajamo za CERN. To će i dalje biti beznačajno u poređenju sa onim što vam je Ursula obećala, ali kad bi svi drugi toliko doprineli to ne bi bilo toliko beznačajno – rekao je Vučić.
On prisustvuje ceremoniji obeležavanja 70 godina postojanja Evropske organizacije za nuklearna istraživanja CERN. Našu zemlju pored Vučića predstavlja i ministarka nauke Jelena Begović.
On je čestitao CERN -u i ukazao da je Srbija je punopravni član i mnogi srpski fizičari i inžinjeri dolaze i rade za CERN.
– Srećan sam što mogu da predstavljam zemlju koja je punopravna članica CERN-a. Mnogi srpski fizičari i inženjeri, oko 80 njih, došli su i još uvek veoma vredno rade ovde za CERN. A sada ću pokrenuti pitanje jer verujem da je ovo važno, i završavam za dva minuta. Gospođa fon der Lajen govorila je o nekim brojevima. Mogu vam reći da se u mojoj zemlji suočavamo sa ogromnim problemima u obrazovanju. I da, naučili smo mnogo od Ursule Renolds iz Švajcarske o dualnom strukovnom sistemu – rekao je Vučić.
Među govornicima su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednica Vlade Letonije Evika Silina, predsednik Slovačke Peter Pelegrini, predsednica Švajcarske konfederacije Viola Amherd, predsednik Bugarske Rumen Radev, predsednik Italije Serđo Matarela, princeza Astrid od Belgije i predsedavajuci Savetu CERN-a Eliezer Rabinovic.
CERN je najveći centar za istraživanje elementarnih čestica, osnovan 1954. godine, sa 23 države članice, a sa 38 država ima ugovore o saradnji.
Države koje su punopravne članice CERN-a su Austrija, Belgija, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Izrael, Italija, Holandija, Norveška, Rumunija, Srbija, Slovačka, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija.
Status pridruženih članova imaju Brazil, Hrvatska, Indija, Litvanija, Pakistan, Turska, Ukrajina, dok su u prepristupnoj fazi za pridruženo članstvo Kipar i Slovenija.
Srbija je od 2019. godine punopravni član CERN-a i time je postala jedina zemlja sa Zapadnog Balkana koja je članica, dok Slovenija i Hrvatska još nisu dobile status punopravnih članova.
Od oktobra 54 naučnika iz srpskih institucija uključeno u CERN
Inače, od oktobra 2022. godine, 54 naučnika i inženjera radi u okviru srpskih naučnih institucija koje su zvanično uključene u eksperimente i međunarodne projekte CERN-a.
U CERN-u, takođe, radi i oko 20 srpskih naučnika i inženjera u okviru drugih institucija koje su uključene u CERN-ove projekte.
Poslednjih 15-tak godina, srpski naučnici, inženjeri i specijalisti su aktivno uključeni u CERN-ove projekte radeći na dizajnu, konstrukciji, instalaciji i testiranju vrlo kompleksnih detektora za eksperimente u kojima dominiraju fundamentalna istraživanja u oblasti fizike elementarnih čestica.
Neki od srpskih naučnika su, takođe, imali vodeću ulogu u otkriću Higsovog bozona koje je objavljeno 4. jula 2012. godine. Ovo otkriće je direktno uticalo na dodelu Nobelove nagrade za fiziku za 2013. godinu profesoru Fransoa Angleru i profesoru Piteru Higsu.