Prošao je rok za proglašenje izbornih lista, definitivno je poznato ko izlazi na izbore, a ko ne, ali da li to znači da antibojkot opozicija neće u poslednjem trenutku ili na sam dan izbora blokirati glasanje? Toj dilemi doprinosi i činjenica da su protekle nedelje i koalicija „Biram borbu“ i pokret „Kreni promeni“ pretili bojkotom kada su im oborene po četiri liste u Beogradu. Analitičari imaju podeljeno mišljenje.
Foto: V. Lalić / Ringier
Dve nedelje pre izbora poznat je konačan spisak izbornih lista u svih 89 gradova i opština. To bi trebalo da znači početak intenzivne kampanje i borbe za glasove. S druge strane, sada se tačno zna i ko će gde bojkotovati izbore. Najviše stranaka neće izaći u Beogradu i to: SSP, Srce, Zajedno i koalicija NADA.
Blic preporučuje
„I mali problemi mogu da dovedu do bojkota“
Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Faktor plus“, ne isključuje mogućnost da i antibojkot opozicija bojkotuje izbore u poslednjem trenutku.
– Što bi se reklo, 2. jun je daleko, odnosno izbori su daleko, iako su kalendarski jako blizu. Mislim da je taj 2. jun daleko i da vrlo lako može da se dođe u situaciju, videli smo i sada to, da neki „mali problemi“, jer možda to za nekog i nisu mali problemi, dovedu do blokade ili bojkota izbora – ocenjuje Pejić.
Foto: Zoran Ilić / RAS Srbija
„Biram borbu“ i „Kreni promeni“ pretili bojkotom zbog obaranja lista
U prestonici je bilo najviše problema u vezi sa odbijanjem odnosno proglašenjem izbornih lista zbog čega su još dve liste („Biram Borbu“ i „Kreni promeni“) pretile bojkotom izbora. Na kraju su se strasti smirile.
Koaliciji „Biram borbu“ proglašene su sve liste dok je pokret „Kreni promeni“ odlučio da definitivno izađe na izbore kada im je ozvaničena lista na Vračaru iako im nisu odobrene liste na Starom gradu i Voždovcu.
Foto: Milan Ilić / Ringier
U situaciji kada je predizborna atmosfera već prilično napeta zbog pritužbi na izborne uslove koje traju još od decembarskih izbora mnogi smatraju da i dalje postoji mogućnost da opozicija u „minut do 12“ promeni odluku i ne izađe na izbore zbog manjih ili većih problema. Iako po zakonu niko ne može sada da povuče izbornu listu pošto su konačno proglašene.
„Ne bih isključio da na dan izbora dođe do bojkota“
Pejić kaže da „male stvari u odnosnu na sve ono što se dešava mogu da dovedu do toga da se u najmanju ruku preti blokadom ili bojkotom izbora“.
– Do 2. juna bilo koji incident može dovesti do bojkota. Čak ne bih isključio da na dan izbora dođe do toga, da pre svega opozicione stranke i političari odustanu od izbora. Pod brojem dva, ne bih voleo da dođe do toga, jer to ne bi bilo dobro za zemlju, takođe ne bih voleo da dođe do incidenta i nekih stvari koje nisu poželjne – navodi Pejić.
„Disonantni tonovi čak i u opoziciji koja izlazi na izbore“
S druge strane, Miloš Bešić, profesor FPN-a, smatra da „sam bojkot izbora, zapravo, ne postoji“.
– Čak i partije koje „bojkotuju“, pod jedan one u nekim opštinama bojkotuju, u nekim ne. Dakle, nije jedinstven stav, što je onako malo zbunjujuće, zaista, za opoziciono biračko telo. A drugo, i oni koji bojkotuju ne vrše nikakvu kampanju aktivnog bojkota. Tako da, u tom nekom smislu sticanja sitnih političkih poena, ovi koji su izašli na izbore, mislim na opoziciju, biće pobednici jer će akumulirati deo svojih glasova na štetu onih partija koje ne izlaze – ocenjuje Bešić.
Foto: Vijesti / screenshot
Ipak, kako kaže, ambijent delegitimizacije izbora koji je nastao nakon 17. decembra i dalje u najvećoj meri definiše kampanju opozicije.
– U opozicionom biračkom telu nastala je konfuzija usled različitih kvalifikacija i različitih strategija različitih strana u opoziciji. Nastala je situacija koja govori u prilog tome da tamo ne postoje jedinstveni stavovi. Čak i u okviru ovog dela opozicije koja izlazi na izbore vidimo da postoje neki disonantni tonovi – primećuje Bešić.
Đilas opet pozvao na bojkot, Pavloviću nije jasna svrha
Dokaz da članice nekadašnje „Srbije protiv nasilja“ nisu na istim „talasnim dužinama“ je i poslednji poziv Dragana Đilasa, lidera SSP-a, dojučerašnjim koalicionim partnerima da ne izađu na izbore.
Kako je rekao, jasno je „da ne postoje ni minimalni uslovi za održavanje legalnog izbornog procesa“.
Foto: Vesna Lalić / Ringier
– Ostavimo usamljene Vučićevu i Nestorovićevu listu, takve izbore niko ne može priznati. Izborimo se za Beograd i ostale gradove u Srbiji, boreći se za izborne uslove za sve buduće izbore i zbog svih budućih generacija. Uklonimo međusobne barijere i sujete i ostvarimo istorijsku pobedu koja će značiti kraj Vučićeve vlasti – kazao je Đilas.
„Ko bojkotuje izbore nanosi štetu i sebi i Beogradu“
Ipak, iz koalicije „Biram borbu“ stižu potpuno drugačije poruke. Miloš Pavlović, kandidat te koalicije za zamenika gradonačelnika Beograda, podsetio da se „deo kolega iz nekadašnje koalicije Srbija protiv nasilja odlučio da bojkotuje izbore u Beogradu, iako izlaze na izbore u drugim mestima širom Srbije“.
Foto: Milan Ilić / Ringier
– Donošenje odluke da se bojkotuju beogradski izbori, a da se izađe na izbore u Novom Sadu i u drugim gradovima i opštinama svakako izaziva konfuziju kod birača. Ko će izaći kao pobednik posle takvih političkih dešavanja i odluka videćemo nakon 2. juna – tvrdi Pavlović.
Kako je rekao, ne vidi kako bojkot doprinosi borbi niti dugoročno, niti kratkoročno.
– Mislim da su sve političke stranke koje su se odlučile da bojkotuju izbore u Beogradu, a izađu na izbore u Novom Sadu, Nišu, Zrenjaninu, Valjevu i ostalim gradovima i opštinama po Srbiji, nanele štetu pre svega sebi, a zatim i opozicionoj javnosti, najpre u Beogradu i Beograđanima, a zatim i u ostatku Srbije – zaključio je Pavlović.