Jačanje desnice nakon evropskih izbora nije dovelo u pitanje većinu koju će u evropskom parlamentu i dalje činiti narodnjaci, socijalisti i liberali, ali definitivno znači njegovo pomeranje udesno. Rezultati tek završenih izbora u EU to definitivno i govore, a jedno od važnih pitanja za Srbiju je šta će taj stari – novi kurs doneti dijalogu Beograda i Prištine? Međutim, još jedna važna stvar odigraće se u danima pred nama – izbori u Francuskoj koja bi takođe, ako je suditi po onome što se desilo na EU biralištima, takođe mogla da napravi zaokret.
Foto: EU, AP/Jean-Francois Badias / Ringier
Na sve to Beograd, po svemu sudeći, neće sedeti skrštenih ruku, što ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić ni ne krije. On najavljuje diplomatsku ofanzivu i objašnjava da će „Srbija narednih meseci sprovoditi intenzivnu diplomatsku kampanju u evropskim prestonicama da pridobije što je moguće više ljudi na svoju stranu“.
Blic preporučuje
Kako kaže, konstituisan je novi Evropski parlament, pa se „stvari u političkom smislu polako menjaju u Evropi“.
– U Austriji ćemo imati sastanak sa nizom ministara spoljnih poslova i učestvovaću na forumu u jednom gradiću koji će okupiti nekoliko ministara iz regiona. Imaću i sastanak sa Đuzepom Boreljom, a već u ponedeljak govoriću na sastanku Saveta ministara Evropske unije, ministara spoljnih poslova. To je za Srbiju, koja nije članica, fenomenalna prilika da sedimo za tim stolom i da ravnopravno iznesemo i svoje zebnje, brige, probleme, ali i svoju viziju za budućnost regiona – naveo je Đurić.
Foto: Marko Đoković / Tanjug
„Dobra inicijativa“
Za diplomatu Zorana Milivojevića, to je dobra inicijativa Srbije.
– Đurić se verovatno na to odlučio i na osnovu iskustva iz Amerike gde je bio poslednjih godina ambasador. To nije loša ideja jer su članovi evropskih tela eksponenti političkih stranaka u svojim državama što znači da mogu uticati i na politiku država članica EU – kaže on za „Blic“.
Ipak, koliko to može uticati na dijalog?
Za njega Đurić kaže da je „u komi“, a razlog tome, između ostalog, je taj što „mnoge zemlje ne koriste svoj autoritet i uticaj ili nisu zainteresovane da spreče etnonacionalističko divljanje premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Krutija“.
Prioritet EU – Ohridski sporazum?
Milivojević smatra da će region i kosovsko pitanje i dalje biti za EU jedno od dva najbitnija geopolitička pitanja u Evropi, uz rat u Ukrajini.
– Prioritet za EU kada se radi o kosovskom pitanju biće opet stav većine država, a to je prihvatanje Ohridskog sporazuma. Moguće je da će Brisel iz pragmatično-političkih razloga otvoriti i neki klaster Srbiji kao podsticaj da se nastavi sa evropskim putem jer su i u EU svesni da razgovori sa Prištinom stagniraju zbog nekooperativnosti Prištine – objašnjava on.
Kako kaže, to što će Miroslav Lajčak ostati do januara na funkciji specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine nagoveštava da ćemo „i dalje imati status kvo“.
– Praktično će Lajčak obavljati tu funkciju dok se ne konstituišu sva evropska tela. Insistiraće se na Ohridskom sporazumu i tu neće biti promena, jedino ako ne dođe do promena u samim državama članicama. Jer politiku EU formiraju, pre svega države članice odnosno najviše najjače sile – Francuska i Nemačka koje diktiraju i stav prema Kosovu – navodi Milivojević.
Izbori u Francuskoj i mogući zaokret
On dodaje da su u tom kontekstu značajni predstojeći parlamentarni izbori u Francuskoj.
Foto: MOHAMMED BADRA / EPA;
– Ako dođe do pobede desnice, to bi možda moglo da utiče i na promenu politike EU i prema Kosovu. Tako su, primera radi, Francuska i Italija stopirale ulazak Kosova u Savet Evrope. Za nas bi od značaja trebalo da ima i poraz Zelenih jer je izvestilac za Kosovo stizao iz redova Zelenih – ocenjuje Milivojević.
U međuvremenu je u Briselu zakazan još jedan sastanak na najvišem političkom nivou za sledeću nedelju, na koji su pozvani predsednik Srbije Aleksandar Vučić i prištinski premijer Aljbin Kurti. Predsedavaće mu odlazeći šef EU diplomatije Đuzep Borelj, i specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak.