Posle devet meseci danas se u Briselu održava još jedna runda dijaloga Beograda i Prištine na visokom nivou, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandar Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.
Domaćini su visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borelj i specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, koji su najavili razgovore o hitnim pitanjima, sumiranje rezultata postignutih u vreme njihovog mandata, ali i konkretne korake koje bi obe strane trebalo da naprave kako bi se ubrzala implementacija Briselskog i Ohridskog sporazuma.
Blic preporučuje
Vučević o politici prema KiM: Vlada i predsednik Republike su sinhronizovani
„ON ĆE DA DRAMI I VIČE, DOK MU NE KAŽEM DA SE ZAUSTAVI“ Oglasio se Vučić uoči predstojećih sastanaka u Briselu sa Kutrijem i predstavnicima EU (VIDEO)
Evropski izaslanici očekuju da će današnji susret najviših predstavnika Beograda i Prištine, pokrenuti dijalog sa mrtve tačke i da će biti dogovoreni i načinjeni konkretni koraci. Koordinator Nacionalnog konventa u poglavlju 35, Dragiša Mijačić kaže za „Vesti“ Blic TV-a da se danas od Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija očekuje da potvrde svoju privrženost sporazumima koje su potpisali prošle godine.
– U pitanju je Sporazum na putu ka normalizaciji i Ohridskom aneksu. Znamo da još od kad su ti sporazumi deklarativno prihvaćeni, da njihova implementacija nije došla nikada na red, da prosto nijedna niti druga strana nisu uradile ono što se očekivalo od njih u implementaciji tih sporazuma. Otuda, na ovom sastanku danas se očekuje da Vučić i Kurti još jednom da stanu iza tih sporazuma kako bi se politički omogućilo da se vode tehnički pregovori negde u septembru nakon letnje pauze – kaže Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa za poglavlje 35.
Za srpsku stranu prioritet je formiranje Zajednice srpskih opština, međutim, uoči sastanaka, od zvaničnika iz Prištine smo mogli da čujemo da „Nikakva Zajednica nije na dnevnom redu za Kosovo, jednom zauvek“. Mijalić navodi da je sada pravi momenat da se i Vučić i Kurti opredele da li zaista hoće da krenu ka normalizaciji.
– Svakako, poruke koje su poslali i zvaničnici Beograda i zvaničnici Prištine u susret ovom događaju danas su značajne. S jedne strane imali smo premijera Vučevića, a i ministra spoljnih poslova Đurića, koji su izrazili želju za kompromisnim rešenjem i za traženjem kompromisa. Sa druge strane, videli smo i izjave različitih zvaničnika iz Prištine, uključujući i gospodina Kurtija, koji se više pozivaju na prošlost, pozivaju se na jednu tvrdokornost kada je u pitanju osnivanje Zajednice Srpskih opština. Danas ta pitanja moraju da se razreše, danas i Kurti i Vučić moraju da kažu da li zaista hoće da krenu dalje u procesu dijaloga i procesu normalizacije, a to znači kao prvi korak zaista formiranje Zajednice Srpskih opština tj. prihvatanje evropskog statuta od strane Vlade Kosova i njegovo slanje Ustavnom sudu. Bez tog koraka zaista nije realno očekivati bilo kakve pomake u ovoj implementaciji i otuda sa posebnom pažnjom ćemo pratiti šta će izjaviti gospodin Kurti. Možda će se on pozivati na neke incidente, naročito na incident u Banjskoj, pozivaće se na svašta nešto što se dešavalo u prethodnom periodu. U ovom trenutku sve to manje je bitno, najbitnije je da li on želi da ide u pravcu dijaloga ili želi da nastavi u pravcu jednostranih akata – odgovara Mijačić.
S druge strane, iako je za Prištinu najvažnije međusobno priznanje, Aljbin Kruti je u Brisel otišao i sa očekivanjem da će Evropa ukinuti kaznene mere koje su im uvedene pre godinu dana, ali sa tim nisu saglasne sve zemlje članice. Komentarišući ovo Mijačić ističe da se očekuje da će Kosovu biti ukinute kaznene mere postepeno.
Foto: Blic TV / screenshot
– Kada je u pitanju međusobno priznanje, ovaj sporazum o putu ka normalizaciji, on to ne nosi zaista. To je se negde čeka da možda neki budući sporazum može da iznese tako neki dogovor, ali sada nema govora o međusobnom priznanju. Mada sa druge strane očekuje se priznanje međusobnih dokumenata, različitih nekih drugih stvari, pa onda se to negde tumači kao tzv. de facto priznanje, mada to de facto priznanje nije baš regulisano u međunarodnim odnosima. Kada su u pitanju kaznene mere, očekuje se da će Kosovu biti ukinute ili postepeno ukinute kaznene mere, ne samo zbog toga što Kosovo nije implementiralo ono što je EU tražilo od njega, ali dolaze neki novi momenti, dolaze Plan rasta, dolaze novi podsticaji i u evropskim integracijama regiona i prosto nema smisla sve te mere primenjivati ukoliko Kosovo i dalje stoji pod kaznenim merama. Tako da te kaznene mere se ukidaju iz nekih geopolitičkih, geostrateških razloga, a ne zbog toga da li je Kosovo nešto ispunilo ili ne. To dovodi u pitanje kredibilnost svega onoga što dolazi iz EU, gde oni traže sa jedne strane da se neki zahtevi ispune, a onda prelaze preko toga što se nije ispunilo tih zahtevi i idu dalje sa nekim podsticajnim merama – kaže Mijačić.
Upitan da li će danas biti reči o problemima Srba na Kosovu, koji se suočavaju sa pitanjem dinara i platnog prometa, zatim zabranom uvoza srpske robe, eksproprijacijom zemljišta, a sada i sa iseljavanjem iz Stanova, Dragiša Mijačić odgovara:
– Dobro ste to primetili, zaista ima jako puno pitanja koje su izazvane različitim aktima, najviše jednostranim potezima Vlade Kosova. Tu su i neki redovni procesi koji su ušli u sudsku proceduru na način da mogu da izazovu neke eskalatorne mere, pre svega na severu Kosova, u sredinama gde žive Srbi. Ja ne verujem da su te teme, ili makar ne sve teme, biti danas predmet razgovora, ali je bitno da se uđe u politički dijalog, kasnije i u tehnički dijalog, i da se ta pitanja rešavaju kroz dijalog, a ne kroz jednostrane akcije i ne kroz nasilnu primjenu zakona u sredinama gde žive Srbi. Ne samo na severu Kosova, nego na celom Kosovu. Tako da je najbitnije, i to se očekuje danas, da jedna i druga strana iskažu političku volju za nastavkom dijaloga. Ukoliko ima političke volje, rešiće se i tehnička pitanja – zaključuje Mijačić za Blic TV.
Foto: Blic TV / Ringier