Rusija je juče preuzela jednomesečno predsedavanje Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, a među najavljenim temama koje će Moskva pokrenuti nema nijedne vezane za Beograd. Sagovornici „Blica“ objašnjavaju da je situacija takva zbog procene da Kremlju trenutno nismo tema od koje može da profitira, da je za Beograd najbolje da tako i ostane, ali i da nema sumnje da će se „probuditi“ ako bude za to imao interes.
Foto: Craig Ruttle, Shutterstock / Ringier
Upravo takvog stava je Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda.
Blic preporučuje
– Mislim da su spoljnopolitički prioriteti Rusije vezani za njenu poziciju u ratu u Ukrajini, i one regione gde može da ostvari neki uticaj ili politički profitira – poput Bliskog Istoka ili Afrike. Ključna pitanja na Zapadnom Balkanu su van direktnog uticaja, a to su dijalog Beograda i Prištine (koji je prebačen na nivo EU) i situacija u Bosni – kaže za „Blic“ Novaković.
Dodaje da „ne treba imati sumnju da ukoliko bude postojala neka situacija u kojoj Moskva može da profitira, da će pokušati i da je iskoristi.
– Ipak, balkanska pitanja su ovom pitanju pre svega moneta za politička potkusurivanja sa Zapadom, i pre svega retoričke poteze – kaže Novaković.
Foto: RAS Srbija
Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji, ukazuje za „Blic“ da ne vidi ni spremnost ni interes Beograda da ponovo bude tema SB UN-a.
– Mislim da je to dobro jer se oko nas ništa ne mogu dogovoriti a to nam onda donosi više štete nego koristi. Uostalom, još nijedna stvar oko Kosova na primer nije dovršena, Ohridska agenda, uspostavljanje para diplomatskih odnosa i tome slično, koje bi Savet bezbednosti UN verovatno trebao da potvrdi. Velika su mimoilaženja i oko otvorenih pitanja u BiH – kaže Đukić.
Foto: Abaca Press / Profimedia / Ringier
A šta će biti na programu?
Moskva je najavila dve debate u Savetu bezbednosti UN 16. i 17. jula, a predsedavaće im ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
– Otvorena ministarska debata o multilateralnoj saradnji za pravedniji, više demokratski i održiviji svetski poredak biće održana 16. jula, 17. jula biće održana otvorena debata na ministarskom nivou o situaciji na Bliskom istoku, uključujući palestinsko pitanje – navodi se u saopštenju ruskog ministarstva.
Foto: Petar Dimitrijević / RAS Srbija
Đukić kaže da je u interesu Srbije da ovakav dnevni red i ostane.
– Mislim da zaista ne bi trebalo pokretati jednostrano bilo koje pitanje na Savetu bezbednosti bez konsenzusa jer nam u protivnom šteti, a velikima služimo samo kao teren za međusobno nadmetanje. Uostalom, postoji mnogo aktuelnijih i oštrijih pitanja koje predsedavajuća Rusija može pokušati da iznese na sednicu Saveta bezbednosti, od rata u Ukrajini, do rata u Gazi, problema terorizma, uopšte svet ne oskudeva temama za sednice „svetske vlade“ kako kolokvijalno zovemo Saveta bezbednosti – napominje Đukić.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Poslednja akcija u martu povodom bombardovanja
Poslednji primer kada se Moskva dotakla teme vezane za Srbiju ticala se 25. godina NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Rusija je pokušala u martu u dva navrata da na sto stavi raspravu o bombardovanju.
Tada je SB UN predsedavao Japan
- Predlog su podržale Rusija, Kina, Alžir
- Protiv nije bio niko
- 12 članica bilo je uzdržano
Za usvajanje je potrebno devet glasova. Kao glavni protivnici ruskog predloga bile su Francuska i Sjedinjene Američke Države (SAD).
Pročitajte još
ŠTA SE DOGODILO JUČE NA SEDNICI SAVETA BEZBEDNOSTI UN Izbegnuta rasprava o NATO bombardovanju 1999. godine: „Rusija nema saveznike“
O NATO bombardovanju se govorilo u „raspravi pre rasprave“ koja je prethodila glasanju o ruskom predlogu. Pre toga je ruska Državna duma usvojila nacrt dokumenta o NATO agresiji na SR Jugoslaviju kojim je trebalo da se obrati UN.
Glasanju je prethodila duga rasprava između ambasadora Rusije i Francuske, Vasilija Nebenzje i Nikolasa de Rivijea, koji su izneli oprečne stavove o potrebi da se o bombardovanju NATO 1999. godine raspravlja u ovom telu Ujedinjenih nacija.