Evropska unija uskoro menja prvu postavu, a kada je reč o novom šefu EU diplomatije najviše se spominje ime Kaje Kalas, premijerke Estonije, kao naslednice Đuzepa Borelja. Često je nazivaju “čeličnom damom Evrope”, a kako je do sada više puta isticala da daje punu podršku Kosovu na njegovom evroatlantskom putu pitanje je kako će njen izbor odraziti na dijalog Beograda i Prištine? Imamo li razloga da budemo zabrinuti?
Foto: Tanjug, Shutterstock, EPA/Toms Kalnins / Ringier
Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, za „Blic“ kaže da se mogu očekivati jači pritisci oko spoljne politike.
Blic preporučuje
– Kaja Kalas dolazi iz Estonije koja je direktno pogođena ratom u Ukrajini. Ukoliko bude imenovana za Visokog predstavnika realno je očekivati da će biti većih pritisaka na Srbiju da se uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, naročito u kontekstu kreiranja zajedničkog političkog i diplomatskog fronta prema Rusiji, ali i daljih evropskih integracija Srbije – ističe Mijačić.
Kada je u pitanju dijalog sa Prištinom, Evropska unija će nastaviti da insistira na primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog aneksa iz Ohrida, u tom smislu personalno rešenje na poziciji Visokog predstavnika neće igrati značajnu ulogu.
– Ukoliko pak dođe do značajnog narušavanja bezbednosne situacije na Kosovu ili do drastičnog kršenja Sporazuma iz dijaloga, visoki predstavnik će imati ključnu ulogu u određivanju mera protiv jedne ili druge strane – ističe Mijačić.
Ukoliko dođe do narušavanja mira…
Srećko Đukić, bivši diplomata, kaže za „Blic“ da ne treba odmah apriori ne gledati ništa loše što će Kalas doći na visoku poziciju u EU.
– Tome me uči moje diplomatsko iskustvo i mnogi primeri upravo na temi Kosova sticani decenijama iza nas. Svaki dužnosnik Unije, a to smo videli i na primerima nama „prijateljskih“ komesara, to jest iz „prijateljskih“ zemalja, morao je da sprovede politiku Brisela. Inače, bili smo svedoci, da su u protivnom bili izloženi ne samo kritici nego i pretnji smanjivanjem unutar Unije – kaže Đukić.
On dodaje i da ne treba sumnjati da će komesarka Karas, ako bude došla na tom mesto, veoma dosledno sprovoditi sve ono što je dogovoreno između Beograda i Prištine.
– A Srbiji upravo to i treba nakon Briselskih sporazuma i Ohridske agende – napominje Đukić.
Foto: Virginia Mayo / Tanjug
Sva nova imena će od septembra biti poznata, a specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak najavio je da na toj poziciji ostaje do januara. U kontekstu njegovog naslednika najčešće se spominje Borut Pahor, bivši slovenački predsednik.
Novi posrednik u dijalogu (ne)će biti imenovan?
Iščekuje se kad će doći do pomaka sa mrtve tačke, a Mijačić kaže da je dijalog već duže vreme u ćorsokaku sa slabim izgledima da se suštinski pokrene pre završetka američkih izbora.
– Pozicija visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost je jedna od najvažnijih pozicija unutar Evropske unije, naročito kada se ima u vidu bezbednosna situacija na svetu, ratovi u Ukrajini i Bliskom istoku i geostrateška pomeranja – ističe Mijačić.
Pročitajte još
Podseća i da je dijalog između Beograda i Prištine jedno od nadležnosti visokog predstavnika, ali i da ostaje nepoznanica da li će nova osoba na toj poziciji biti direktno zadužena za pregovore kao što je to bio slučaj sa Ketrin Ešton i Federikom Mogerini , ili će za taj posao angažovati specijalnog izaslanika kao što je to bio slučaj sa Boreljom i Lajčakom.
– Imajući u vidu trenutne izazove u svetu, realnije je da će se opet imenovati specijalni izaslanik, što i možemo očekivati tokom jeseni – napominje Mijačić.
Ko je Kaja Kalas?
Advokatica po obrazovanju i liderka estonske Reformističke stranke, prva je žena na poziciji premijerke Estonije (od 2021.) od kada je ova baltička zemlja sa 1,3 miliona stanovnika stekla nezavisnost od Sovjetskog saveza 1991.
Foto: AP / Anders Wiklund, AP/ Sergei Ilyin, Shutterstock / Ringier
Krajem 2023. godine bila je zainteresovana da preuzme vodeću funkciju u NATO, odnosno da uđe u krug kandidata za naslednika Jensa Stoltenberga, generalnog sekretara Alijanse.
Na spisku je traženih lica Rusije, a Moskva nije otkrila tačne optužbe. Zbog svojih čvrstih antiruskih i proukrajinskih stavova, Kalasova je ubrzo stekla reputaciju jednog od najvećih „jastrebova“ u Evropskoj uniji. Oštro se protivila bilo kakvoj saradnji EU i Rusije, poput izgradnje gasovoda „Severni tok“ – koji je nazvala „geopolitičkim, a ne ekonomskim projektom“.